Прамен косе и талас беса: Шта се стварно променило у Ирану после протеста 'Жена, живот, слобода'

Кад је стигла у Техеран једног врелог дана позног лета пре три године, 22-годишња Махса Џина Амини није могла ни да замисли да ће за неколико сати бити ухапшена, претучена у марици и касније умрети под крајње сумњивом околностима док се налазила у притвору иранске озлоглашене полиције за морал.

И све то само због прамена косе који јој је вирио испод мараме.

Њена смрт је изазвала бесне демонстрације које су се рашириле земљом попут олује.

Протести су касније постали познати под именом „Махсин покрет" или „Жена, живот, слобода".

Погледајте видео о Махси Амини

Демонстрације су започеле као јавни вапај за правдом због смрти Амини, али је брзо прерастао у нешто веће - покрет за права жена и шире политичке промене.

Њихови слогани варирали су од позива на већу слободу до захтева за свргавање клерикалног режима и кривично гоњење одговорних за читаве деценије репресије.

Амини је путовала у престоницу из Сакеза, града у покрајини Курдистан у западном Ирану, да би посетила рођаке и пошла у обилазак, али је њена трагична смрт покренула захтев за променом.

Од тада је Иран доживео трансформацију коју клеричко вођство није могло да предвиди.

За само три године, жене у најзабитијим областима земље почеле су отворено да се противе обавезном кодексу облачења.

Према иранском закону, који се заснива на тумачењу Шеријатског права, жене морају да покрију косу хиџабом (марама за главу) и носе дуге, широке тамне огртаче познате као чадор чија је функција да им сакрије стас.

Од 2006, специјална полиција формално позната као Патроле за усмеравање (Гашт-е Ершад) добила је задатак да спроводи та правила.

Али догађаји из 2022. све то су довели у питање на суштински начин.

Отпор јавности према строгом кодексу облачења постојао је и пре, али је био спорадичан и углавном ограничен на Техеран и друге велике градове.

Сада се значајан број жена више не придржава строгих правила наметаних више од четири деценије, изабравши да саме одлучују шта ће носити и како ће то носити.

У дубоко конзервативном друштву, призор живописних хаљина, кошуља, фармерки и сукњи које отворено носи све већи број жена показатељ је колики је потрес изазвала смрт Махсе Амини.

„Овде се никада није радило само о комаду одеће“, каже Саманех Савади, иранска правница и активисткиња за родну равноправност.

„Овде се ради о томе да држава контролише тела и изборе жена, и како та контрола може да одузме живот женама и обликује сваки делић онога како живе; њихов посао, њихово образовање, њихове везе, све.“

Али да ли су уздрмани темељи конзервативног иранског друштва или су ово само козметичке промене?

„Ови протести нису дошли ниоткуда", каже докторка Дара Кондуит, стручњакиња за Блиски исток на Универзитету у Мелбурну, у Аустралији, која је говорила за мрежу СБС њуз.

„Уложен је огроман напор женског покрета у Ирану у протекле две деценије макар да женска питања постану политичка, да се заговара већа слобода за жене, почев од кампање Милион потписа из раних 2000-тих, па све до кампање Моја невидљива слобода из 2010-тих.“

И, макар на козметичком нивоу, постоје докази да је то функционисало.

Највидљивији утицај протеста пре три године јесте јавни простор који жене сада заузимају у иранском друштву.

„Излазим без мараме на глави, носим панталоне и кратку јакну.

„И нико ми ништа не говори“, рекла је једна млада жена за ББЦ.

„Друштво се потпуно променило.

„Током мог последњег путовања у Иран, уопште нисам носила шал", додала је Шади, која живи изван земље, али често путује тамо.

Друга жена, Маријам, каже: „Сада можете да прођете аеродромску безбедност без хиџаба, и да одете у банку и у државне службе."

Ова промена имала је огромну цену.

У првих неколико месеци протеста 2022. године, независни извештаји процењују да је убијено више од 500 демонстраната од руку полиције и снага безбедности, међу њима и одређени број деце.

Још много више њих било је тешко повређено.

Хиљаде њих су ухапшене.

А у протекле три године, најмање 12 људи било је погубљено због њихове наводне улоге у демонстрацијама.

Активисти тврде да они нису имали приступ фер суђењу.

Породице оптужених верују да је неколико људи присиљено да призна под тортуром.

Ирану нису страни протести.

У прошлости је власт готово увек гушила сваку побуну силом, гасећи не само демонстрације већ и сваку наду.

Иако је влада на крају успела да сузбије уличне демонстрације после смрти Махсе Амини, многи унутар Ирана и изван њега верују да она није успела да спречи трајну промену.

Иран после Махсиног покрета више није иста земља као што је била пре, додају они.

Или да ли је?

Неки, попут докторке Кондуит, сугеришу да владина тактика није нужно смекшала већ да се развила и да на институционалном нивоу и даље потезе повлачи тврда струја.

Ирански парламент је 2023. године одобрио предлог закона о хиџабу и чедности како би поново била уведена строга ограничења по питању изгледа и одевања жена у јавности.

Али широко распрострањен бес и отпор присилили су владу да склони овај предлог у запећак без заказивања новог датума за његово спровођење.

Многи, међутим, кажу да то није знак да влада попушта по питању женских права.

Стручњаци из Независне међународне мисије за откривање чињеница о Ирану при Уједињеним нацијама објавили су извештај у марту ове године у ком су позвали на позорност због иранског такозваног Плана Нор.

Он значи употребу технике надзора, у коју спадају дронови, технологија за препознавање лица и апликација за пријављивање грађана, која се користи за спровођење строгог кодекса облачења у земљи.

У извештају се такође истиче, како се каже, повећање броја строгих казни за жене ухваћене како крше кодекс.

Иран није коментарисао овај извештај.

Погледајте видео: Нови талас репресије у Ирану због обавезног хиџаба

У међувремену, на улицама земље четвртком или петком увече, напољу, у кафићу, парку или тржном центру, у градовима и мањим местима подједнако, младе жене и мушкарци могу се видети како се друже и уживају у времену проведеном заједно на начине који су некада били незамисливи.

Изнад свега, они виде промену, али да ли је она довољна?

„Истина је да су градови лепши и да је табу око хиџаба слабији", каже Соња за ББЦ, „али демонстранти су желели више од овога".

„Ми желимо слободу говора, слободу веровања, слободу за политичке затворенике и секуларну владу."

Многи са којима је ББЦ разговарао слажу се с тим.

„Марама за главу је уклоњена, али запосленост жена је и даље ниска и оне често зависе од мушкараца кад је у питању новац", каже Алијех.

„Све док се закон не промени, све док жене не буду биле у страху само да изађу напоље, ништа се истински није променило."

Упркос свему овоме, неки верују да у Ирану сат више не може да се врати уназад, а заглушујућа скандирања незадовољства која су експлодирала 2022. не могу се лако ућуткати.

„Више жена него икад сада се појављује у јавности без вела, не зато што се закон променио, већ из отвореног отпора према њему, савршено свесне ризика“, каже Савади.

„Расправа се померила. Борба против обавезног хиџаба више се не доживљава као споредна, већ као симбол моћи жена и шире борбе за слободу.

„У овом тренутку влада утисак да се ватра налази испод пепела, гурнута тамо репресијом. Али ја сам сигурна да ће ватра поново избити на површину.“

Ово су несумњиво исти сентименти које је осећао неко ко је обележио надгробну плочу Махсе Амини ужурбаним рукописом:

„Твоје име је постало симбол“.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]