Србија остала без капитена: Богдановић због повреде завршио Евробаскет

Стрепње српских навијача добиле су најнеповољнији епилог - капитен кошаркашке репрезентације Богдан Богдановић више неће моћи да помогне екипи на Евробаскету, објавили су из Кошаркашког савеза Србије (КСС).

„Богдановићу је утврђена руптура мишића задње ложе која га онемогућава да наступи у наставку шампионата Европе.

„У договору са Богдановим клубом Лос Анђелес Клиперсима, капитен ће у наредном периоду бити на интензивним терапијама у Сједињеним Америчким Државама како би се што пре опоравио", саопштили су.

Лидер селекције Светислава Пешића доживео је повреду у првом полувремену другог кола групе А против Португала.

После дуела са Диогом Бритом пожалио се на бол, убрзо је напустио терен и није се враћао до краја меча, а пропустио је утакмицу са Летонијом.

Нада навијача Србије да би могао да се врати током турнира тињала је пошто се на снимање чекало 24 сата, због природе повреде, о чему је говорио и лекар репрезентације Драган Радовановић.

Капитенску траку ће у наставку првенства носити Стефан Јовић, плејмејкер и најстарији члан Пешићеве екипе, који је најавио да ће се од националног дреса опростити на овогодишњем Евробаскету.

Богдановић међу актуелним репрезентативцима има најдужи стаж, јер је први пут за Србију на великим такмичењима заиграо 2013, на Европском првенству у Словенији.

Освојио је укупно шест медаља са репрезентацијом, једно као јуниор и остале у првом тиму, али му недостаје сениорско злато, које му је много пута било на дохват руке.

Чак четири пута се са највећих такмичења враћао са сребром око врата, а посебно се памте његове сузе после финала Евробаскета 2017, када му је у финишу финала против Словенаца понестало снаге, јер је услед великог броја изостанака, готово сам одвео тим до финала.

Финала је губио и на светским првенствима 2014. у Шпанији и 2023. у Манили, као и финале Олимпијских игара у Рију 2016, док је прошле године у Паризу освојио олимпијску бронзу.

Како је изгледала Богдановићева повреда?

Слободан Маричић, ББЦ новинар, Рига

Боли га, помислио сам исте секунде.

Боли га, и као да се цела Шаоми арена у Риги у том тренутку утишала.

„Богдана нешто боли“, рекао сам П. и погледом покушавао да, иако са потпуно друге стране терена, скенирам како Богдановић стоји, хода, какав му је израз лица.

Савио је ногу у колену два, три пута, одмах у зачетку напада Португала покушао да направи фаул - није успео - и чим се завршио затражио измену.

Помало је, готово неприметно за све који нису уочили тај трен приликом продора до коша, храмљао на путу до клупе за резерве.

И тамо је било јасно да нешто није у реду - сео је, ставио пешкир преко погнуте главе и тако провео наредних сигурно тридесетак секунди, можда и дуже.

Убрзо је свиран крај првог полувремена.

Пратили смо га погледом како иде и то мини храмљање се поново помало видело, а хала је у мојој глави и даље била прилично тиха.

„Боли ме“, као да је рекао Милутинову у једном тренутку, прочитали смо му П. и ја са усана.

Бес му се видео на лицу.

Добро, да ли је ово могуће, прошло ми је кроз главу.

Одмах смо вратили снимак и све се јасно видело, приликом улаза као да му је нога на трен пропала.

И одмах као да се ухватио за задњу ложу.

На друго полувреме није изашао.

„Нема Богдана“, почело је да се шири међу новинарима.

Јокић је додао гас, предност репрезентације Србије над упорним Португалом је расла, али је хала у Риги сад већ била као неми филм, иако су навијачи, ди-џеј и остали правили лепу буку.

Уместо о кошарци размишљао сам све време о једној задњој ложи.

Али то није било чија задња ложа, већ капитенова.

Током ноћи и јутра исто ће радити и цела земља.

Јер боли га, а све што њега боли, боли и нас.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]