Зашто у Србији опада подршка Европској унији

Звездице на застави Европске уније (ЕУ) сијају златном бојом, али њихова вредност у Србији опада.

Мање од половине људи би заокружило „да" када би се организовао референдум са питањем - да ли Србија треба да постане чланица ЕУ, показују домаћа истраживања.

Истовремено, страна истраживања јавног мњења откривају да је подршка европском блоку најмања у Србији него у другим земљама Западног Балкана, док су симпатије према Русији најизраженије.

„Владимир Путин, председник Русије, многима у Србији изгледа као снажан лидер који је у стању да се супротстави перципираној ароганцији Запада и непромишљеном понашању, између осталог и ширењу НАТО-а на исток", каже Роберто Белони, професор политичких наука на Универзитета Болоња, за ББЦ.

Истраживање јавног мњења Западног Балкана из 2024. године открива и да у Србији скоро половина испитаника мисли да је инвазија Русије на Украјину „оправдана", што је највећи проценат међу суседима.

Али односи Београда са светским силама добили су неочекиване обрте последњих месеци.

Само неколико недеља пошто је председник Србије Александар Вучић присуствовао прослави Дана победе у Русији, што је наишло на негодовање и критике Брисела, руска обавештајна служба у два наврата је оптужила Београд за издају пријатељства због продаје оружја Украјини.

И Европа има сопствене критике, чини се снажније него до сада, на рачун обећаних, а неспроведених реформи.

У Србији месецима трају велики студентско-грађански протести на којима нема застава Европске уније, што примећују и европски званичници.

Много замерки на рачун ЕУ

Да се сутра одржава референдум о чланству Србије у ЕУ, око 40 одсто људи би подржало прикључивање европском блоку, док би против гласало око 52 одсто, показало је мајско истраживање Института за европске студије и домаће агенције Lidington research, у које је ББЦ имао увид.

Нешто другачије резултате дало је ЦЕСИД-ово истраживање јавног мњења из априла ове године, по коме би 46 одсто испитаника гласало за чланство у ЕУ, а 44 одсто против.

Јанко Јовановић, ИТ стручњак, један је од оних који у овом тренутку не мисли да је Србији место у Европској унији.

„Политичке интереси ЕУ се директно косе са политичким интересима Србије и чланице европског блока настоје само да злоупотребе Србију", каже.

Као један од примера наводи подршку Европе отварању рудника литијума у Србији, чему се противе бројни активисти и стручњаци, истичући негативне последице рударења овог минерала по животну средину.

„Био сам приврженији ЕУ раније, али када погледам целу ситуацију, не могу да останем при том ставу”, говори.

Европи се претходних месеци посебно замерало што није јасније подржала вишемесечне студентске протесте покренуте због трагедије у Новом Саду када је у паду надстрешнице 1. новембра 2024. године погинуло 16 људи, а још једна особа тешко повређена.

Иако су студенти бициклима прешли више од 1.000 километара да би скренули пажњу Бриселу на ситуацију у земљи, застава Европске уније упадљиво нема на протестима у Србији, што је приметила и Марта Кос, европска комесарка за проширење.

„Веома је занимљиво шта ми говоре (у Србији). Прво: 'Ви подржавате нашег председника Вучиц́а.' Друго: 'Бомбардовали сте нас…' Треће: 'Желите да признамо Косово.' И четврто: 'Не желимо да наљутимо Русију.'

„Дакле, одговори иду у веома различитим правцима и то су осећања која такође морамо да узмемо у обзир”, рекла је у интервјуу за Дојче веле.

Док је 2015. године за 43 одсто испитаника у Србији помињање Европске уније „призивало позитивну слику", десет година касније тај проценат је 32 одсто, показују Еуробарометар истраживања.

„За ЕУ је тешко да се позиционира у актуелној политичкој поларизацији тако да њена реакција буде адекватна за обе стране”, каже политиколог Димитрије Милић, из агенције Lidington research.

„Увек је већа вероватноћа да ће обе стране бити незадовољне реакцијом ЕУ - једни зато што критика није довољно оштра, други зато што критика уопште постоји.”

Управо то је разлог због кога је истраживање у коме је учествовао забележило највеће противљење уласку у ЕУ до сада, објашњава.

Иако је нагласила да Брисел очелује видљив напредак Београда у реформама, „а не само штиклирање обавеза", Каја Калас, европска комесарка за спољну политику и безбедност, признала је и да постоји и одговорност ЕУ за опадање подршке европским интеграцијама у Србији.

Свесна је да се због спорости јављају „фрустрације".

„Нема напретка ако смо заглављени нашим процедурама доношења одлука", рекла је Калас током посете Београду крајем маја ове године.

Косовско питање

Односи Европе и Русије, после почетка инвазије на Украјину фебруара 2022, али и питање статуса Косова, које се стално повезује са евроинтеграцијама, додатни су разлози због којих евроскептицизам расте, сматра Милић.

Ранија истраживања на којима је радио показивала су да је око или изнад половине испитаника одлучно против независности или територијалне размене када се говори о Косову.

„Јавно мњење је доста конзервативно око косовског питања.

„И повезивање тог питања са ЕУ интеграцијама вероватно прави штету и самим ЕУ интеграцијама”, каже.

Већина ЕУ држава признала је независност Косова.

„Пре рата у Украјини, анкете су често показивале да је само мала већина грађана Србије била за прикључење ЕУ.

„Тај проценат би међутим знатно опао, на око 15 одсто, уколико би признавање независности Косова било услов за чланство у ЕУ", каже Роберто Белони.

Педесетшестогодишњи Милан Јањић дуже време није задовољан односом ЕУ према догађајима у Србији, али и поред свега верује да за државу не постоји друга алтернатива осим придруживања европском блоку.

Међутим, његов став о европском путу Србије се мења у „никако", ако је услов за чланство признање независности Косова.

„Какав је то савез ако у њега улазимо под уценама", каже.

У извештајима европских институција о процесу придруживања инсистира се на „нормализацији" односа Београда и Приштине, али се разговори две стране дуже време не померају са мртве тачке.

Док преговори стоје, на терену су угашене српске институције које су паралелно постојале са косовским, укинут је промет динара, а возила су добила косовске таблице.

„Од Бриселског споразума, српска власт је предала Косово", каже пензионерка Светлана, која није желела да каже презиме.

„Студенти би морали да више инсистирају" на косовском питању, сматра.

Очување територијалног интегритета било је први пут јасно истакнуто на студентским протестима 28. јуна на Видовдан.

Тада је речено да „спољна политика мора да буде заснована на поштовању Устава (по коме је Косово део Србије) и заштити српског народа на Косову и у региону".

Чињеница да би већина Срба гласала против ЕУ чланства ако то подразумева „губитак Косова", показује „значај Косова за идентитет Срба", каже професор Белони.

„Уједно, објашњава и очигледну млаку посвећеност Србије процесу европских интеграција, будући да Брисел од Београда тражи да 'нормализује' односе са Приштином како би напредовао ка чланству у ЕУ", додаје.

Русија као пријатељ?

Чињеница да подршка Европској унији опада када се доведе у везу са признањем независности Косова, такође открива и зашто се благонаклоно гледа на Русију, сматра Белони.

Пошто у Уједињеним нацијама блокира признање Косова као независне државе, Русија је доживљена као важан партнер.

То потврђује и истраживање Института за европске студије и домаће агенције Lidington research, у коме је највећи проценат испитаника управо Москву означио као најважнијег политичког савезника.

Као најважнијег привредног партнера, већина је изабрала Европску унију.

Када се сагледају улагања и донације, највећи део новца у Србију јесте дошао из ЕУ.

У последњих десет година стигло је четири милијарде бесповратних средстава, док су ЕУ земље, поред Кине, главни спољнотрговински партнери Србије, подаци су Републичког завода за статистику.

„Постојала је значајна кампања да је ЕУ најважнији економски партнер", што се одразило и на ставове грађана, каже Милић.

Ипак, примећује, на страни Русије су веће симпатије јавног мњења.

Међу земљама Западног Балкана, Русија има најпозитивнију слику у Србији, показује истраживање.

Док испитаници свих западнобалканских земаља бирају Русију као једну од највећих претњи, у Србији више од половине испитаника Москву види веома позитивно, показује истраживање Међународног републиканског института.

Постоји значајан број људи који види Русију на афирмативни начин, и они ће подржати сваки потез који иде ка приближавању Москви, каже Димитрије Милић.

Јанко Јовановић верује да постоји веза руског и српског народа, али не сматра Русију савезником.

„Русија као сила такође настоји да злоупотреби ситуацију у Србији", сматра.

Иако је Москва оштро критиковала извоз српске муниције у Русију, неки званичници Кремља стоје уз тврдње власти у Београду у означавању студентско-грађанских протеста као „обојене револуције" финансиране из иностранства.

Србија је, уз Белорусију, једина европска земља која од почетка рата у Украјини није увела никакав облик санкција Русији.

Брисел између осталог тражи од Београда и усклађивање са спољном политиком ЕУ, а то значи и увођење санкција Русији.

Светлана сматра да Србија не би требало да иде ни ка истоку ни западу.

„Ја сам за суверену Србију, иако је тешко одржавати тај правац и мало која га земља има", каже ова пензионерка.

„Идентитет данашње Србије сличнији је идентитету савремене Русије и мање је у сагласности са европским вредностима", оцењује Роберто Белони.

Везу види „у конзервативним породичним и верским вредностима", које се одражавају на однос према ЛГБТ заједници, који је сличан у две државе.

„Слично као што Русија јача њене империјалне амбиције промовишући руски свет у суседству, тао и неки из српске политичке елите гаје фантазије о постајању регионалне силе кроз промоцију такозваног 'српског света'", каже.

Евроинтеграције на делу, а не речима

У време великих сукоба који бесне у Европи и Блиском истоку, Европска унија показала се слабом, додаје Белони.

Разговори о примирју између Русије и Украјине су започели, а ЕУ није успела чак ни да добије место за столом у преговорима, указује.

„Свакоме ко жели да види, јасно је да ЕУ није релевантан актер у спољној политици, не само у глобалним оквирима, већ чак ни у сопственом суседству, и да, преко својих најистакнутијих држава чланица, практично даје прећутну подршку масакрима у Гази", каже Белони.

„Једина опција коју ЕУ има да стекне макар делић кредибилитета као спољнополитички актер јесте да поново покрене процес проширења на Западни Балкан, изван досадашњих реторичких и до сада углавном безначајних изјава о важности региона за Брисел", наводи.

Могао би то да буде подстицај појединима на Западном Балкану да у одређеној мери преиспитају ставове о евроинтеграцијама.

„Међутим, до данас грађани Србије немају никакав посебан разлог да преиспитају властити скептичан став", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]