Одакле долазе астероиди који пролећу крај Земље и шта можемо да научимо од њих

НАСА каже да постоји мала шанса да се недавно примећени астероид судари са Месецом.

Његово проучавање може да побољша наше разумевање прошлости Земље и наше будућности.

Сваке године, према подацима Насе, комад стене величине аутомобила јуриша кроз свемир на путу да се судари са нашом планетом.

Срећом, захваљујући Земљиној атмосфери која служи као природан штит, уместо да се принудно приземљи на површини, астероид изгори и произведе импресиван ватромет, остављајући пруге на небу као метеор или пламена лопта.

На несрећу, други, много већи астероиди, имају потенцијал да буду много више претећи него забавни.

„Астероиди долазе у свим величинама.

„Стварно велики, као што је астероид широк 10 километара за који верујемо да је довео до изумирања диносауруса, десе се једном у можда 100 милиона година", каже Мајкл Куперс, планетарни научник за Европску свемирску агенцију (ЕСА).

Астероид 2024 YР4, откривен у децембру 2024. године, однедавно се редовно појављује у насловима вести широм света.

Испрва је процењено да је широк око 40-90 метара, већи од дванаестоспратне зграде.

У јануару ове године, ЕСА је израчунала трајекторију овог камена и испрва предвидела да постоји 1,2 одсто шансе да се судари са Земљом 22. децембра 2032. године.

То је званично прекорачило праг безбедности за објекат који нам је близу – 1 одсто – и покренуло потребу за истрагом неколико организација за одбрану планете, баш као и америчког председника и америчког Конгреса.

Срећом, YР4 није довољно велик да учини нашу врсту изумрлом, али би и даље могао да буде „убица градова", према неким експертима, ако се налази на горњем крају процењеног спектра величине и слети у густо насељену област.

У фебруару 2025. године, ризик од тога да астероид погоди Земљу накратко се попео на 3,1 одсто или један напрема 32.

Срећом, човечанство је успело да избегне масовну панику, а ризик је у међувремену спао на умирујућих 0,001 одсто.

Потом је у априлу 2025. године, НАСА објавила детаље нових опсервација YР4 са Свемирског телескопа Џејмс Веб, процењујући да је незнатно мањи него што се прво мислило – око 53-67 метара, или величине зграде од десет спратова.

Али Центар Насе за студије објеката блиских Земљи такође је ажурирао шансе да YР4 удари у Месец – 22. децембра 2032. године – на 3,8 одсто, са 1,7 одсто предвиђених крајем фебруара 2025. године.

Чак и уз овако мале шансе за судар са Месецом, он није довољно велик да измени Месечеву орбиту, рекли су они.

Одакле је, дакле, овај астероид уопште стигао?

И колико забринути треба да будемо због сличног сценарија у блиској будућности?

Некада је био у далеком појасу

Кад је у питању разумевање астероида, астрономери и научници и даље морају да добијају нове информације да би разумели правила ове потенцијално рискантне небеске игре.

„Научно гледано, постоји огромна количина тога што може да се научи од астероида", каже Алан Фицсимонс, астрономер на Краљевском универзитету у Белфасту и члан једног од Насиних центара за истраживање неба који тражи и прати Објекте блиске Земљи (НЕО).

То су астероиди чије их орбите доводе у домет од 195 милиона километара од Сунца.

„Сваки астероид ког откријемо углавном је фрагмент много већег тела које се формирало по рођењу нашег Сунчевог система", каже Фицсимонс.

„И зато проучавањем њиховог хемијског састава добијамо неку представу о условима у првобитном Сунчевом систему јер се од тада, пре више од 4,6 милијарди година, он драматично променио."

Ови древни стеновити остаци понекад се називају мањим планетама.

Често неправилни и пуни кратера, они такође могу бити лоптастог облика.

Могу да се окрећу споро, брзо или да се котрљају.

Обично усамљени, они некада могу да се нађу у паровима (бинарни или двоструки астероиди), а неки чак имају властити месец.

Интернет страница Насине Лабораторије за млазни погон води евиденцију о њиховим бројевима и код последњег пребројавања испоставило се да их у нашем Сунчевом систему има више од 1,4 милиона.

Већина се налази у оквиру појаса астероида између Марса и Јупитера, али милиони других су сувише мали да би били откривени.

Ови астероиди најчешће остају спутани у оквиру тог међупланетарног појаса Јупитеровим гравитационим пољем и не могу да ударе у веће тело.

Али повремено неки други астероид или утицај Јупитерове гравитације може да гурне некога од њих у другу орбиту око Сунца, ка унутрашњем Сунчевом систему.

Небески трагови

Једном кад се астероид избаци са његове уобичајене путање и потенцијално крене ка нама, први изазов је открити га.

„Астероид у телескопу изгледа само као тачкице светла поред других тачкака светла које су звезде, осим што се он креће", каже Кели Фаст, вршитељка дужности службенице одбране у НАСА, „и рефлектује сунчеву светлост".

Што је јаркији астероид, то је он већи.

Али његова боја такође утиче на његову блештавост, јер би мали бели астероид могао да рефлектује више светла од много већег мрачнијег.

То није егзактна наука, због чега је величина YР4 испрва била процењена на ширину од 40-90 метара.

Што више информација имамо, међутим, тај број постаје прецизнији.

„Тим из Насе и ЕСА-е користиће Свемирски телескоп Џејмс Веб да изврши инфрацрвену опсервацију над YР4", каже Фаст.

Ова мерења термалних емисија астероида „могла би да буду од помоћи за одређивање тог опсега његове величине", додаје она.

YР4, као и већина астероида, потиче из појаса астероида.

„Из ког дела појаса тачно тешко је рећи", каже Фицсимонс.

„Један траг који имамо је спектар његове површине."

Истраживањем интензитета светла које се емитује преко читавог дијапазона таласних дужина могу да се идентификују конкретни материјали на површини астероида.

„YР4 је стеновити астероид који је мањкав у светлијим елементима као што је угљеник, што нам говори да је вероватно дошао из унутрашњости појаса астероида", каже Фицсимонс.

„Али тачно одакле, не знамо – а можда никад нећемо ни сазнати."

Астероиди такође нису сви исти.

„Постоје различите популације", каже Фаст.

„Неки су стеновити, неки су угљенички, а неки имају металне садржаје у зависности од родитељских тела из којих су потекли."

И док постоје ретки типови астероида, више од три од четири су угљенички, илити Ц-типа, и садрже угљеник, делујући црни као угаљ.

Остали су углавном С-типа или силикатни– мешавина метала и силикатних кристала – или метални, илити М-типа, који садрже углавном гвожђе и никл.

Један астероид за који су научници посебно заинтересовани је велика стена богата металом у облику кромпира, која насељава главни астероидни појас Сунчевог система.

Верује се да би овај астероид могао да буде и до 95 одсто од никла и гвожђа, што је слично Земљином језгру.

Његово проучавање ће стога побољшати наше разумевање тога како је наша планета формирана.

Мисија Насе по имену Сајки тренутно је на путу тамо и требало би да стигне у августу 2029. године.

Што се тиче металног садржаја, астероиди као што је Сајки 16 су такође потенцијално екстремно вредни – верује се да садржи ресурсе вредне отприлике 10 квадрилиона долара.

У будућности, ако рударење астероида икада буде постало неопходно баш као и економски исплативо, верује се да би могло да нам пружи обиље ресурса.

Познавање састава астероида је кључно и из одбрамбених разлога такође.

Астероид богат гвожђем, на пример, направио би више штете приликом судара од угљеничких јер је гушћи, има већу масу и имао би више енергије ако би ударио у месец или планету.

Земљин Месец, као што може да се види, изрешетан је кратерима од удара астероида пошто има само ретку атмосферу, или егозсферу, која не може да га заштити.

Иако је мало вероватно да ће YР4 ударити у Земљу, према ранијим проценама постоји 1,7 одсто шансе да ће ударити у наш Месец (новија процена је 3,8 одсто шансе).

Ниво штете такође зависи од структуре астероида.

„Ако знате више о структури ових објеката, онда можете да израчунате тачније шта се дешава кад он ударе у Земљину атмосферу.

„Већина астероида испод пречника од 10 километара су готови сви или жестоко испуцали чврсти објекти или гомиле стена – мањи фрагменти астероида који су груписани заједно углавном гравитацијом", каже Фицсимонс.

Да ли то значи да је већа вероватноћа да астероид који је хрпа отпада изгори у атмосфери и стога буде мање опасан?

„Нажалост не", каже Фицсимонс.

„Ако астероид приђе Земљи при брзини од 17 километара у секунди, провешће у атмосфери мање од 10 секунди пре него што удари у површину."

Иако Земљина атмосфера служи као заштитна баријера, она и даље не спречава сву штету.

„Нешто величине YР4 би вероватно стигло свега неколико километара изнад Земљине површине, изгубило би енергију и експлодирало на надморској висини. Иако не бисмо добили кратер, имали бисмо експлозију у ваздуху и то би могло да буде једнако катастрофално као да је ударило у тло", каже Фицсимонс.

У овом тренутку не знамо да ли је YР4 један чврст објекат или гомила камења, али би експлозија у ваздуху могла бит значајна имајући у виду шта се десило 2013. године.

Пламена лопта – како се астероид назива једном кад уђе у Земљину атмосферу – експлодирала је око 22,5 километара изнад Чељабинска у Русији.

Очевици су описали светлост јачу од Сунца, а ударна снага експлозије оштетила је више од 4.000 зграда и повредила 1.200 људи.

„Астероид је био велик око 20 метара.

„То је можда отприлике граница величине код које би требало да почнете да се бринете ако удари у насељене области", каже Куперс.

Сасвим случајно, у дану када је дошло до догађаја изнад Чељабинска, одбор Уједињених нација је одржао састанак у Бечу о заштити Земље од будућих удара астероида.

Састанак је за резултат имао Међународну мрежу за упозоравање на астероиде, којом председава Наса, и Саветодавне групе за планирање свемирских мисија за сарадњу свемирских агенција из читавог света.

Срећом, већ је постајао велики број мисија које су проучавале астероиде, почев од Галилеа кад је пролетео поред два астероида раних 1990-их.

Године 2000, Насин Нир Шумејкер био је прва свемирска летелица која је орбитирала око астероида, Ероса, и – годину дана касније – слетела на један.

Јапанска мисија Хујабуса 2 посетила је тхе астероид Ц-типа, 162173 Рјугу, 2018. године и 2019, и чак успела да пошаље узорак назад на Земљу у херметички затвореној посуди 2005. године.

Америчка мисија ОЗИРИС-РЕкс (Порекло, Спектрално тумачење, Идентификација ресурса и безбедност–Реголит експлорер) сакупила је прашину и камење са астероида Бенуа и вратила их на Земљу 2023. године.

Почетком ове године, објављена је прва дубинска анализа минерала и молекула из узорака.

У њих је спадало откриће 14 од 20 аминокиселина које користи живот за прављење протеина на Земљи.

Свемирска летелица, преименована у ОЗИРИС-АПЕКС, сада је на путу да истражи астероид Апофис.

Све ове мисије, и још неке приде, омогућиле су научницима да проучавају састав и величину честица неколико астероида, као и магнетска својства узорака да бисмо боље разумели рано магнетно поље Сунчевог система.

Али постоји још један разлог за проучавање астероида, који је постао очигледнији због забринутости око YР4: да бисмо заштитили нашу планету.

Током 2022. године, Насина мисија Дарт (Двоструки тест преусмеравања астероида) намерно је била усмерена на безазлени – са Земљиног становишта – бинарни астероидни систем који се састојао од астероида Дидимоса (780 метара) и његовог мањег орбитирајућег астероида илити месечуљка, Диморфоса (160 метара).

Свемирска летелица је искористила саму себе као кинетичког ударача, гађајући Диморфоса при брзини од око 22.530 километара на час.

Ово је био први Насин тест да се види да ли може да измени путању астероида и он је био успешан.

После судара, Диморфосова орбита је била измењена.

Да ли то значи да ће се, у будућности, Насине мисије астероида усредсредити на планетарну одбрану уместо на боље разумевање науке?

„Нас и те како интересују обаи то је заиста добро партнерство.

„Канцеларија за координацију планетарне одбране у Наси налази се унутар одељења за планетарну науку зато што у њој учествује јако много науке о астероидима.

„ Желимо да заштитимо планету, али желимо и да проучавамо ове фантастичне остатке од формирања Сунчевог система, и да бисмо разумели историју Сунчевог система, и да би смо видели какве би ефекте могао да донесе судар, или морамо да га преусмеримо у свемиру", каже Фаст.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]