Научници се утркују да открију зашто постоји свемир

У лабораторији смештеној изнад магле шума америчке државе Јужне Дакоте, научници трагају за одговором на једно од највећих питања науке: зашто постоји наш Универзум?

У потрази за тим одговором, они се на својеврстан начин утркују са тимом јапанских научника, који су, како се сматра, неколико година испред њих.

Тренутна теорија о настанку свемира не објашњава постојање планета, звезда и галаксија које данас видимо.

Оба тима граде детекторе који проучавају субатомску честицу звану неутрино, у нади да ће управо она дати одговоре.

Пројекат међународне сарадње, који предводе научници из Сједињених Америчких Држава (САД) полаже наду у експеримент за проучавање неутрина, назван Дееп Ундергроунд Неутрино Еxперимент (ДУНЕ) и одвија се дубоко испод површине Земље.

Научници ће се спустити 1.500 метара испод земље у три огромне подземне пећине.

Толико су грандиозне да у поређењу са њиховом величином, грађевинске машине и булдожери делују као мале пластичне играчке.

Џерет Хајзе, научни директор овог објекта, описује ове пећине као „катедрале науке”.

Он скоро десет година учествује у њиховој изградњу у оквиру Санфорд подземне истраживачке станице (СУРФ).

Они у потпуности изолују ДУНЕ од буке и зрачења који допиру са површине.

Сада је ДУНЕ спреман за следећу фазу.

„Спремни смо да направимо детектор који ће променити наше разумевање свемира, користећи инструменте које ће поставити тим од више од 1.400 научника из 35 земаља.

„Сви су посвећени проналажењу одговора на питање - зашто постојимо”, каже он.

Када је свемир настао, створене су две врсте честица: материја од које су сачињене звезде, планете и све што нас окружује и, у једнаким количинама, антиматерија, супротност материји.

У теорији, материја и антиматерија је требало да се међусобно пониште, остављајући за собом само огроман прасак енергије.

Међутим, ми, као материја, постојимо.

Научници верују да се одговори на питања зашто је материја победила и зашто ми постојимо, крију управо у проучавању неутрина и његове античестице - антинеутрина.

У оквиру експеримента, научници ће слати зраке обе врсте честица из подземног објекта у америчкој држави Илиноису ка детекторима у Јужној Дакоти, удаљеним готово 1.300 километара.

То је зато што неутрини и антинеутрини, док путују незнатно мењају њихова својства.

Научници желе да открију да ли су те промене различите код неутрина и антинеутрина.

Ако јесу, то би могло да отвори пут ка одговору на питање зашто се материја и антиматерија нису међусобно поништиле.

ДУНЕ је пројекат међународне сарадње у којем учествује 1.400 научника из тридесет земаља.

Међу њима је и Кејт Шо са Универзитета у Сасексу, у Енглеској, која каже да ће будућа открића променити наше разумевање свемира и поглед човечанства на себе.

„Невероватно је узбудљиво што смо сада овде и што смо технолошки, инжењерски и софтверски спремни да се ухватимо у коштац са овако великим питањима”, каже докторка.

На другом крају света, јапански научници користе сјајне златне сфере у потрази за истим одговорима.

Њихово постројење, које сија пуним сјајем, изгледа као храм науке, огледало „катедрале” у Јужној Дакоти, удаљеној 9.650 километара.

Јапански тим гради Хипер-Камиоканде (Хyпер-К), унапређену и већу верзију њихове садашње лабораторије за изучавање неутрина Супер-Камиоканде (Супер-К).

Они ће бити спремни да покрену сопствени сноп неутрина за мање од три године, неколико година пре америчког пројекта.

Као ДУНЕ, и Хипер-К је пројекат међународне сарадње.

Марк Скот са Империјал колеџа у Лондону верује да је његов тим у повољнијем положају да дође до једног од највећих открића о настанку свемира.

„Покрећемо раније експеримент, а имамо и већи детектор, тако да би требало да до резултата дођемо брже од ДУНЕ-а”, каже он.

Истовремени рад на експерименту омогућава стручњацима да науче више него што би могли из једног извора.

„Ипак бих волео да ми први стигнемо до одговора”, додаје доктор Скот.

Међутим, Линда Кремонеси са Универзитета краљице Мери у Лондону, која ради на пројекту ДУНЕ, истиче да то што ће јапански тим можда бити први не значи и да ће добити потпуну слику о томе шта се дешава.

„Утркивање јесте један од чинилаца, али Хипер-К још нема све компоненте потребне да би се разумело шта се дешава у случају да се неутрини и антинеутрини понашају различито”, каже она.

Трка јесте у току, али се први резултати очекују тек за неколико година.

Питање шта се тачно догодило на почетку времена што је омогућило наше постојање остаје тајна, барем за сада.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]