Светски проблем недостатка гвожђа: Да ли су суплементи решење

Кад је Меган Рајан први пут код себе приметила замор, претпоставила је да је нешто нормално.

На крају крајева, била је самохрана мајка трогодишњег детета и радила је.

Скоро сваки дан, кад би покупила сина из вртића, заспала би заједно с њим током поподневне дремке.

Није много размишљала о томе.

„Само сам помислила: 'Ох, па такво вам је мајчинство'", каже Рајан, која живи на северу државе Њујорк, у САД.

На рутинском здравственом прегледу у јуну 2023. лекар ју је питао да ли се осећа исцрпљено.

Резултати анализе крви показали су да Рајан има анемију услед недостатка гвожђа.

Кад се данас осврне на то, јасно јој да је било и других знакова.

Упркос томе што је редовно вежбала, Рајан је одједном почела да остаје без даха на рутинским шетњама кроз природу.

Гвожђе јој је претходно недостајало само једном - током трудноће.

Њена бабица је тада посумњала анемију кад јој је Рајан поменула да једино за чим жуди током трудноће јесте лед.

То је класичан знак за ту жудњу, која је, заузврат, симптом недостатка гвожђа.

Недостатак гвожђа је најчешћи недостатак неког микронутријента који данас погађа сваког трећег човека.

Нарочито је распрострањен међу децом, баш као и женама репродуктивног узраста, међу којима су и труднице.

Ово стање може да изазове широк дијапазон последица.

Кад трудница нема одговарајуће залихе гвожђа, на пример, може да утиче на развој мозга фетуса, а већи је и ризик од мале тежине бебе по рођењу, превременог рођења, побачаја током трудноће и мртворођења.

Код беба и деце, недовољно гвожђа може да утиче на дугорочни развој, а студије показују да су деца склона исказивању бихејвиоралних проблема, мање су срећна и задовољна, и склонија су да буду више социјално инхибирана.

То може да утиче и на моторне вештине детета и когнитивне способности чак и годинама пошто се овај недостатак надомести.

Код одраслих недостатак гвожђа је један од водећих светских узрока инвалидитета.

У ретким случајевима, уме и да угрози живот.

Широко распрострањен проблем

„То је велики светски проблем", каже Мајкл Цимерман, професор људске исхране на Универзитету у Оксфорду у Великој Британији.

„Честа је појава, одлази веома брзо и повезана је са различитим разних инвалидитетима", указује овај дугогодишњи истраживач недостатака микронутријената.

Већина научника је сагласна да је недостатак гвожђа често стање.

Али читав је низ нејасних питања.

Како се тачно дефинише недостатак гвожђа или колика је вероватноћа, у одсуству других симптома, да ће он повећати ризик од лоших здравствених исхода?

Кад би неко требало или не би требало да користи суплементе за гвожђе?

Оно што се не оспорава је да су неке групе подложније недостатку гвожђа од других.

Код жена, на пример, анемија узрокована недостатком гвожђа (када тело нема довољно гвожђа да прави потребан број црвених крвних зрнаца) водећи је узрок инвалидитета широм света.

Једна студија америчких донатора крви показала је да су нивои гвожђа били ниски код 12 одсто жена, али код мање од три одсто мушкараца, што одражава последице редовног губитка крви током менструације.

Потом је ту и утицај трудноће, која преусмерава хранљиве састојке ка фетусу, што значи да су жене тада посебно угрожене.

Друга студија је показала да је 46 одсто Британки имало анемију у неком тренутку током трудноће, мада нису сви случајеви проистицали услед недостатка гвожђа.

Спортови издржљивости, вегетаријанство или веганство и често давање крви могу да представљају повећани ризик и за жене и за мушкарце.

Људи са одређеним здравственим стањима склонији су ниском нивоу гвожђа.

Болест бубрега и целијачна болест могу да смање апсорпцију гвожђа.

Критични период

Деца која немају довољно гвожђа ипак су најугроженија група зато што је овај минерал јако важан за њихов развој.

„Који је период најбржег раста у вашем читавом животном веку? Рано детињство", каже Марк Коркинс, председавајући Одбора за исхрану при Америчкој педијатријској академији (ААП).

„Ви утростручите властиту тежину пре него што напуните годину дана, а удвостручите висину", објашњава.

Како наша тела расту, потребно им је више крви, а црвена крвна зрнца су заснована делимично на гвожђу.

Без тог неопходног гвожђа, каже Коркинс, ризикујете да не можете да произведете довољно црвених крвних зрнаца за пренос кисеоника до ткива која расту, а међу којима је и мозак.

Недостатак гвожђа је посебно уобичајен код деце у земљама са ниским примањима.

„У студијама која сам радио у Африци, 70 одсто беба, старих између шест и 12 месеци, има очигледну анемију узроковану недостатком гвожђа", каже Цимерман.

Чак и у богатијим земљама, које имају бољу исхрану и које су склоније појачавању одређених прехрамбених производа гвожђем, овај недостатак је и даље присутан.

Око четири одсто деце у САД, на пример, има анемију узроковану недостатком гвожђа, а неких 15 одсто бори се са недостатком гвожђа.

Недостатак гвожђа и анемија као последица

Анемија се јавља кад неко не производи довољно нормалних црвених крвних зрнаца или хемоглобина, супстанце која преноси кисеоник по вашем крвотоку.

Узрок за то могу бити различити фактори, али око половине свих случајева анемије је услед недостатка гвожђа.

Одрасли са анемијом услед недостатка гвожђа, могу да доживе слабост, екстремни замор или кратак дах, између осталих симптома.

Симптоми код беба и мале деце су слични, мада би она могла да имају и проблеме са спавањем - посебно честа ноћна буђења, немир током сна, и потешкоће да заспу.

Погледајте зашто је анемија велики проблем у Индији

Само зато што неко има недостатак гвожђа не значи нужно да ће добити и анемију.

„Недостатак гвожђа може да се сматра предворјем анемије", каже Сант-Рајн Пасрича, клинички хематолог.

Тежина недостатка игра кључну улогу, објашњава Пасрича, иначе и директор Школе за популацију и јавно здравље у Мелбурну специјализован за недостатак гвожђа и сродна стања.

Кад неком понестане гвожђа, његово тело почне другачије да прави црвена крвна зрнца, каже он.

Она постају мања и, коначно, количина хемоглобина који носи кисеоник у крвотоку падне испод здравог нивоа.

„Тада наступа анемија узрокована недостатком гвожђа", додаје Пасрича.

Дијагноза недостатка гвожђа и анемије углавном се поставља преко анализе крви.

Обично путем оне која проучава нивое феритина, протеина који помаже у таложењу гвожђа или хемоглобина.

Предмет расправе

Неки специјалисти доводе у питање да ли је недостатак гвожђа баш увек разлог за забринутост, нарочито ако проистекне у одсуство било каквих физичких симптома и ако пацијент нема анемију.

Пасрича је коаутор прегледа чији је циљ да боље информише смернице Светске здравствене организације о суплементацији гвожђа код жена.

У том истраживању, он је открио нешто занимљиво.

Иако су жене које су у клиничким испитивањима имале недостатак гвожђа и жалиле се на замор откриле да им се он поправио узимајући суплементе за гвожђе, интервенција није мењала нивое енергије код жена које су патиле од недостатак гвожђа, али се нису жалиле на замор.

„Ово нам говори да (макар код одраслих), ако вам клинички није добро услед недостатка гвожђа морате да се лечите и тиме ћете побољшати како се осећате", каже Пасрича.

„Али указује и да, ако се осећате савршено добро, а неко открије да имате недостатак гвожђа, лечење неће овести до тога да се осећате било како другачије."

Недостатак гвожђа у одсуству анемије проучаван је мање од анемије узроковане његовим мањком.

Али постоји неко општи закључци које можемо да донесемо, кажу истраживачи.

„Консензус је да је анемија узрокована недостатком гвожђа свакако гора, али мањак гвожђа се такође везује за некакво оштећење", каже Цимерман.

Према неким студијама, последице анемије узроковане недостатком гвожђа, посебно код деце, умеју да буду дугорочне.

„Нису само лоши здравствени исходи, већ нисте максимизовали властити развој", каже Коркинс.

Један преглед показао је „доследну повезаност" између деце са анемијом услед недостатка гвожђа и слабијих когнитивних учинака у поређењу са контролном групом.

Међутим, истраживачи истичу да проблем можда није у анемији узрокованој недостатком гвожђа.

То би могле бити опште последице анемије, која смањује нивое енергије.

Научници указују и да је у свом прегледу тешко искључити утицај друштвено-економских фактора на дечје понашање и когницију.

Ова сложеност је у сржи свих истраживања о исхрани: да ли је проблем одсуство самог нутријента или је недостатак знак да се дешава још нешто?

Да би се додатно закомпликовао, критеријум за дефинисање недостатка гвожђа код деце је и даље предмет велике расправе, каже Цимерман.

Деца расту јако брзо, додаје он, недостатак гвожђа обично брзо доводи до анемије, што значи да није лако открити и проучити децу са његовим недостатком која нису анемична.

Суплементирати или не

Често се саветује да се деца суплементирају гвожђем на било који знак недостатка или из мере предострожности.

Америчка педијатријска академија препоручује да бебе које су искључиво дојене почну да добијају капи гвожђа од четвртог месеца.

Зато што млеко од дојења има низак ниво гвожђа, док је млечна формула обично њиме појачана.

Али неки истраживачи овај приступ доводе у питање.

Пасрича је учествовао у највећем испитивању до сада које је проучавало утицај суплементације на развој деце.

Студија, спроведена на 3.300 беба старих осам месеци у Бангладешу, насумично је груписала децу која су три месеца добијала или дневну суплементацију гвожђа или плацебо.

Он и његове колеге измерили су нервни развој деце пре и после суплементације.

„Нисмо наишли ни на какав доказ функционалне користи", каже он, мада нису уочили ни штету.

„Хемоглобин и статус гвожђа су се поправили код деце која су добијала гвожђе, али нисмо видели да је то утицало на њихов развој", каже Пасрича.

„Зашто - питање је са којим заиста имао проблема", додаје.

Друга истраживања су донела сличне резултате.

У једној студији, чак и пошто су новорођенчад с анемијом узрокованом недостатком гвожђа добила суплементацију која ју је кориговала, она су наставила да показују повећање обрасце немирног сна у односу на њихове вршњаке, понекад чак и годинама касније.

Могући разлог би могао да буде да чак и кратак период недостатка гвожђа може да доведе до дугорочне штете.

Једна студија је показала да су деца са недостатком гвожђа по рођењу имала мање активације у областима мозга повезаним са когнитивном контролом између осмог и 11. месеца, чак и ако су њихови нивои гвожђа били поправљени.

Али друга могућност, каже Пасрича, јесте да низак ниво гвожђа није тај који изазива слабији развој, већ да је показатељ нечег другог, као што је недостатак неких других нутијената у исхрани дотичног пацијента.

Могло би да буде и негативних страна суплементације деце која заправо немају недостатак.

Неке студије су показале да су бебе и деца са одговарајућим нивоом гвожђа, а добијали су суплементацију, споро гојиле и расле у висину са контролним групама.

Рандомизована контролисана испитивања показала су да су бебе којима је насумично додељена млечна формула са високом дозом гвожђа имале лошије резултате на когнитивним тестовима као што су визуелна меморија, разумевање прочитаног и математика и са 10 и са 16 година, у поређењу са онима са формулама са мање гвожђа.

Колико тачно суплементације гвожђа би избегло ове ефекте остаје нејасно, кажу истраживачи, јер би могли да буду умешани и други фактори.

Неки стручњаци су критиковали америчке смернице за суплементацију свих новорођенчади која сисају.

Суплементи могу да имају и друга нежељена дејства.

Цимерман, на пример, проучава како суплементација може да утиче на микробиом код људи.

Бактерије цветају од гвожђа, каже он.

Веома мала количина гвожђа у млеку од дојења везана је за заштитне супстанце као што су лактоферин.

Он помаже да гвожђе остане подаље од потенцијалних патогена у цревима што представља посебну заштиту за бебе са незрелим имуно системима.

Давање шестомесечној беби микронутријенат у праху са гвожђем, што многи научници препоручују, могли би негативно да се заврши, каже Цимерман.

„Ови прашкови у себи имају велику количину гвожђа, што може да доведе до веома брзе промене микробиома", каже он.

Бебе не могу да апсорбују сво то гвожђе, што на крају утиче на микробиом у њиховим цревима.

Потенцијално се померају ка равнотежи која више воли „патогене који нас највише брину код беба", каже он.

У њих спада и ешерихија коли, која изузетно расте у присуству гвожђа.

Многи клиничари и истраживачи, међутим, јесу сагласни да кад неко има недостатак гвожђа или анемију изазвану његовим мањком заједно са пратећим симптомима, суплементација може да буде један од најбржих начина да му се помогне.

Један преглед недостатка гвожђа код спортиста који се баве активностима издржљивости показао је да суплементација не само да је поправила феритин и хемоглобин, већ и аеробни капацитет такође.

Да ли узимати суплементе или их давати детету нешто је што људи треба да одлуче уз помоћ доктора, кажу стручњаци.

Уравнотежена исхрана

У идеалном свету, људи би добијали довољно гвожђа кроз уравнотежену исхрану која садржи намирнице богате гвожђем, уопште не би дошло до недостатка, али није увек могуће.

Састојци као што су џигерица или црвено месо, семе махунаста поврћа, међу њима пасуљ, едамаме и леблебије, као и орашасти плодови и сушено воће сматрају се добрим изворима гвожђа.

Америчка педијатријска академија предлаже да новорођенчад од шест до 12 месеци старости добија 11 милиграма гвожђа дневно.

За децу предлажу седам милиграма, а за оне од четири до осам година, 10 милиграма.

Део разлога за већу препоруку за млађе бебе је њихов убрзани развој, кажу стручњаци.

Али се и претпоставља да ће прва чврста храна за новорођенчад бити храна као што су житарице са појачаном дозом гвожђа, баш као и воће и поврће.

То су извори гвожђа који не потичу из хема, које тело апсорбује мање спремно од извора, а који су животињског порекла, као што су месо, риба и јаја.

„Исхрана је најбољи приступ. Ваше тело га обично боље упија и боље користи", каже Коркинс.

„Ако је неко изразито анемичан, а ви покушавате да га брже излечите морате да радите суплементацију."

А што се тиче Рајан, она је успела да поправи властити недостатак гвожђа оба пута кад су се десили: током трудноће са суплементима и 2023. са инфузијом гвожђа, коју је добијала у властитој болници, сваке две недеље током пет месеци.

„То није био брз опоравак", каже она.

Временом је, међутим, приметила како њен замор нестаје.

Напомена:

Сав садржај у овој колумни наведен је само ради опште информисаности и не би смео да се користи као замена за медицински савет доктора или било којег другог здравственог професионалца.

ББЦ није одговоран за било коју дијагнозу коју је корисник направио сам на основу садржаја овог сајта.

ББЦ није одговоран за садржаје било којих наведених екстерних сајтова, нити подржава било какав комерцијални производ или услуге поменуте или саветоване на овом сајту.

Увек се прво консултујте са вашим лекарем опште праксе ако сте на било који начин забринути за здравље.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]