Ноћне смене у домовима здравља у Србији: 'Само крпимо рупе, а брод тоне'

Закрпиш једну рупу, а настане десетине нових.

Немогућност заказивања термина код изабраног лекара, предуго чекање на преглед, чак и ако је заказан, Хитна помоћ која касни или се не јавља одмах на телефон, проблеми су на које пацијенти у Србији годинама указују.

Ни лекари нису задовољни.

Жале се на преоптерећеност, прегршт администрације и ниске плате, а сваки десети лекар планира да у наредних неколико година оде у иностранство.

Власт се досетила да уведе ноћна дежурства у домовима здравља у Србији, образлажући да ће растеретити запослене у болницама за хитне случајеве, а пацијентима омогућити да лакше и брже дођу до помоћи.

„Грађани ће моћи ноћу да се јаве у дом здравља ако имају температуру, да им неко послуша плућа, да виде шта је са кашљем, да ураде хитну крвну слику.

„Мислим да ће грађанима то много значити, посебно у великим градовима као што су Београд, Нови Сад, Ниш'', рекао је министар здравља Златибор Лончар.

Неки лекари и пацијенти сумњају да би најављени 'лек' могао да заустави вишегодишње бољке здравственог система у земљи.

„Брод пропушта на све стране, не знамо шта ћемо пре да закрпимо да не потонемо.

„Треба нам системско решење које би у потпуности променило систем здравствене заштите", указује Ивица Здравковић, специјалиста опште праксе са вишегодишњим искуством, за ББЦ на српском.

У Србији има 159 домова здравља, који су досад радили само преко дана, податак је из годишњака за 2024. Института за јавно здравље „Батут".

Има ли довољно лекара и медицинских сестара да покрију и ноћна дежурства?

„Лекари опште праксе су у домовима здравља преоптерећени, јер ми немамо службе Хитне помоћи у правом смислу те речи.

„Тамо где их и имамо, ускачу лекари специјалисти опште медицине што није добро, јер ми нисмо квалификовани да се бавимо ургентном медицином", указује Здравковић.

Ноћне смене би требало да буду уведене ускоро, од 17. новембра, пре свега у домовима здравља у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и у свих десет београдских установа примарне заштите.

„Услуге ће пружати службе опште медицине и радиће лабораторија, што је претходно оптерећивало болнице и клиничке центре.

„Али ово није замена за Хитну помоћ или ургентну медицину", објаснила је Ивана Сташевић Карличић, државна секретарка у Министарству здравља, за Радио-телевизију Србије (РТС) 13. новембра.

'Сви оператери су заузети, покушајте касније'

Душица Савковић, пензионерка из Београда, не дели оптимизам званичника.

„Не идемо ми код лекара када имамо температуру, идемо кад морамо.

„Увођење изабраног лекара требало је да смањи гужве, а чекаонице су и даље пуне, иако смо заказали преглед", каже огорчено за ББЦ на српском.

Више од 10 година лечи хронични бронхитис и у зимским месецима учесталије окреће број телефона за заказивање оближњег дома здравља.

„Богу хвала, па идем само по рецепте, замислите како је људима којима је хитно потребна помоћ", пита се ова 73-годишњака.

„Више времена утрошим да закажем термин, него што ме прегледају", преноси искуства.

Није усамљена у оваквом размишљању.

Више од трећине људи није могло да добије услугу у државној здравственој установи у Србији, јер није било термина или им је услуга била хитно потребна, а време чекања предуго, показује истраживање из 2023. Националне алијансе за локални развој (НАЛЕД).

„Институција дома здравља је обесмишљена, јер ви имате изабраног лекара, али када он није ту, други лекар неће да вас прими.

„Дом здравља треба да се реформише, нису решени проблеми у примарној заштити, јер су погрешни људи задужени за тај процес", тврди доктор Здравковић.

Домови здравља у Новом Саду и Нишу спремни

Док се чекају крупније реформе, колектив Дома здравља у Нишу, највећем граду на југу Србије, већ се припрема за ноћни рад, кажу из ове здравствене установе.

Имају довољно лекара и медицинских сестара и техничара за ноћна дежурства, додају у писаном одговору за ББЦ на српском.

Поред централне зграде, покривају 39 здравствених станица и амбуланти на градском и сеоском подручју.

У њиховој служби за здравствену заштиту одраслих у смени у просеку ради 90 лекара и 108 медицинских сестара и техничара.

Лекари опште праксе на дневном нивоу приме око 38 пацијента, али тај број зависи од тренутне епидемиолошке ситуације, годишњег доба, објашњавају.

Ноћне смене ће покривати и лекари и медицинске сестре из службе кућног лечења, медицинске неге и палијативног збрињавања.

У том сектору тренутно има 18 лекара и 69 медицинских сестара и техничара.

До објављивања текста, ББЦ на српском није добио одговор из дома здравља у Крагујевцу хоће ли бити у могућности да се прилагоде новинама.

Дан после објављивања текста, из новосадског Дома здравља потврдили су да ће и они од 17. новембра почети ноћна дежурства - од 20 до 7 сати ујутру.

„Тим за ноћни рад чине један лекар опште медицине, две медицинске сестре/техничари и један лаборант.

„Грађани когу да се обратите у случају новонасталог акутног погоршања здравственог стања или изненадног погоршања хроничне болести", пише у саопштењу Дома здравља Нови Сад, достављен ББЦ-ју.

Услуге ће, додају, бити доступне свим пунолетним грађанима са територије општина Нови Сад, Сремски Карловци и Петроварадин.

'Нисмо више лекари'

У домовима здравља у Србији у 2024. радило је 3.547 лекара, подаци су Института за јавно здравље „Батут".

Од тог броја, 2.018 су лекари опште медицине, 310 доктори на специјализацији, а 1.219 специјалисти.

На једног доктора опште праксе „иде" 1.496 пацијената, показују подаци „Батута".

Најмањи број лекара опште праксе, мање од 40 доктора на 100.000 становника, има у јужној и источној Србији.

„Ако у просеку имате између 60 или 80 пацијената, не стижете да их прегледате, јер више времена гледате у компјутер.

„Свели су људе на администрацију, нису више лекари", говори огорчено Весна Марић, докторка опште праксе у пензији, за ББЦ на српском.

Уместо увођења ноћних дежурстава треба упослити више лекара, или продужити који сат дневне смене, каже Марић, која је више од три деценије радила у здравству.

„Ми у домовима здравља немамо стерилну собу, а камоли нешто друго, треба више улагати у примарну заштиту, јер је она превенција, а не да на грбачу лекара опште медицине ставите и ноћни рад.

„Да отварате смену због повишене температуре, па то нема никаквог смисла. Боље би било да се повећају капацитети Хитне помоћи и Ургентног центра, то је битно", сматра.

И док неки указују да нема довољно лекара, власти у Србији поносно истичу да се за непуних годину дана од оснивања Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, у земљу вратило близу 200 лекара, медицинских сестара и техничара.

Погледајте видео: Како очувати здраво срце

Решење за Београд не важи за мања места

Домови здравља би требало да буду прво радно место за већину лекара када заврше медицину, али током шестогодишњег студирања, студент тамо и не уђе, објашњава Ивица Здравковић.

„На катедри за специјализацију опште медицине, која вас учи, усмерава и обучава за лекара опште праксе нема ниједног специјалисте те гране медицине што је још један невероватан парадокс.

„А онда треба да дође тај ноћни рад за шта је задужена ургентна медицина, а ми нисмо ни ушли у хитну помоћ", додаје Здравковић који целу каријеру ради у Пожаревцу, граду од око 40.000 становника, на око 80 километара од Београда.

Проблеми су још већи у мањим местима.

„Не можемо да имамо иста решења за Београд и мања места.

„Један дом здравља на Врачару (београдска општина) где има 2.000 пацијената у два солитера не функционише као онај где се лечи 2.000 становника, а дом здравља је удаљен 50 километара", закључује Здравковић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]