Зашто све више младих Немаца подржава крајњу десницу

„Оно што су ме моји родитељи научили јесте да су некада живели у миру и спокоју, без икаквог страха у сопственој земљи", каже 19-годишњи Ник.

„Волео бих да живим у земљи у којој не морам да се плашим".

Срећем га у малом бару у бившем рударском граду Фрајбергу, у Саксонији, где игра пикадо.

Хладно је, магловито фебруарско вече, а до парламентарних избора у Немачкој остало је нешто више од две недеље.

Ник и његов пријатељ Доминик, који има 30 година, присталице су или симпатизери Алтернативе за Немачку (АфД), странке која већ више од годину и по дана стално заузима друго месту у анкетама, док крајња десница у Немачкој и широм Европе привлачи све већи број младих људи, посебно мушкараца.

Један од главних разлога страха који осећа Ник, а и многи други млади Немци, је број напада у Немачкој за које су осумњичени тражиоци азила.

Последњи такав инцидент био је напад ножем на дете и мушкарца у парку у граду Ашафенбургу, у савезној држави Баварској

Главна брига Ника и Доминика је сада имиграција, иако нису против свих досељеника.

„Људи који се интегришу, који уче, студирају, раде - са њима немам никакав проблем", каже Доминик.

Ипак, критичан је према онима за које сматра да злоупотребљавају систем за добијање азила.

„Али данас се такве изјаве сматрају непријатељским.

„Одмах те називају нацистом због немачке прошлости", каже Доминик.

АфД, коју већ дуго оптужују за ставове против имиграната, слави подршку коју јој пружа технолошки милијардер Илон Маск, власник друштвене мреже Икс.

Маск је на његовој платформи имао дуг разговор са лидерком странке Алис Вајдел, а недавно се и уживо укључио на конгрес странке.

А док Немачка ишчекује какав резултат ће крајња десница остварити на предстојећим изборима, кључно питање гласи: зашто се толики број младих мушкараца окреће крајњој десници и какве би последице то могло да има у земљи која је дубоко свесна њене нацистичке прошлости?

Млађи мушкарци се окрећу десници

Према анкети коју је спровео Истраживачки центар Пју 2024. године, 26 одсто мушкараца и 11 одсто жена у Немаћкој имало је позитивно мишљење о АфД-у, а удео мушкараца који имају овакав став порастао је за 10 процентних поена од 2022. године.

На изборима за Европски парламент 2024. године, према немачким излазним анкетама, број гласача, мушкарац и жена, млађих од 24 године који су подржали АфД у Немачкој достигао је 16 одсто, што је повећање од 11 процентних поена у односу на 2019. годину.

Ово се дешава у време све веће опште анксиозности међу младима, показује недавна анкета немачког Института за истраживање генерацијских разлика.

На узорку од 1.000 Немаца узраста од 16 до 25 година, највиши ниво анксиозности забележен је међу испитаницима који себе сврставају у крајњу десницу, док је најнижи ниво био међу онима који су опредељени за политички центар.

Жене су исказале већу забринутост за њихова и права мањинских група, док су мушкарци у већој мери изражавали бригу за конзервативне вредности, које су мање усредсређене на права.

Др Рудигер Мас из немачког аналитичко центра Института за истраживање генерацијских разлика каже да се странке левице често усредсређене на теме као што су феминизам, једнакости и права жена.

„Генерално, мушкарци се не препознају у тим темама", каже он.

„Због тога су склони да гласају за десницу".

Тврде, популистичке, десничарске странке такође су оствариле успех у земљама попут Француске, Аустрије, Холандије, Пољске, Шпаније, и Италије.

„Шездесет процената мушкараца млађих од 30 година би разматрало да гласа за крајњу десницу у земљама Европске уније (ЕУ), што је знатно виши проценат у односу на жене", каже професор Тарик Абу Чади у анализи подгрупе података из Студије о европским изборима 2024. године.

Преносиоци порука

Поред питања рода, миграција и економије, важну улогу играју и друштвене мреже.

Платформе попут ТикТока омогућавају политичким групама да заобиђу традиционалне медије, које крајња десница често доживљава као непријатељске.

Јасно је да АфД „доминира" ТикТоком у поређењу са другим немачким странкама, каже Маурицијус Дорн из Института за стратешки дијалог.

Званични налог парламентарне групе АфД-а има 539.000 пратилаца, док Социјалдемократска партија Немачке (СПД), странка која тренутно има највише места у немачком парламенту, има 158.000 пратилаца.

Али, поред званичних налога, „значајан број налога присталица такође помаже ширењу ставова странке", каже Дорн.

Стварањем десет „профилисаних" налога за различите групе корисника, истраживачи су открили да „корисници који су ближи политичкој десници… виде много садржаја везаног за АфД, док они наклоњени политичкој левици добијају разноврснији политички садржај".

ТикТок је саопштио да не „прави разлику" између деснице, левице или центра и да настоји да остане „на челу" борбе против дезинформација.

Дорн примећује да су друге странке прекасно препознале важност друштвених мрежа попут ТикТока, због чега сада покушавају да надокнаде заостатак тако што граде јако присуство на овој платформи.

Срели смо једну од АфД-ових инфлуенсерки, Селину Брихки, 25-годишњу креаторку садржаја на ТикТоку која има више од 167.000 пратилаца од којих су 53 одсто мушкараци, а 76 одсто њих је узраста између 18 и 35 година.

Она углавном објављује видо снимке о плесу, трендовима и стилу живота, али и садржај у корист АфД-а.

Селина Брихки каже да не зарађује новац промовисањем АфД-а, већ то ради јер верује у циљеве странке и жели да „пренесе поруку".

Неки од њених политичких идеала су поновно увођење војног рока, већа подршка мајкама које желе или морају да остану код куће, као и строжа контрола граница.

Када сам је притиснула да одговори да ли њени ставови представљају одбацивање мултикултурализма, одговорила је да не, али сматра да би људи требало да се „интегришу".

„Постоје одређени људи који једноставно не могу да се уклопе са нама Немцима", додала је, али је више пута нагласила да није расисткиња и да „нема ништа против странаца".

Против 'замене улога'

Селина Брихки такође се противи „замени улога" када је у питању начину одевања мушкараца и жена.

Противљење „родној идеологији" је још једно питање које код млађих подстиче подршку крајњој десници, каже професор европске политике на Универзитету у Оксфорду, Тарик Абу Чади, а то потврђују и анализе Института за истраживање генерацијских разлика.

Институт је питао гласаче који први пут излазе на изборе да ли сматрају да је ЛГБТК+ тренд „üбертриебен", што дословно значи „претеран" или превише наглашен.

Испитаници који су се највише сагласаили са овом опаском били су управо они који су планирали да подрже АфД.

Када сам упитала Селину да ли би такав став могао да се сматра назадним, одговорила је: „Биолошки гледано, ми смо мушкарци и жене" и сматра да би људи требало да се у складу с тим и представљају.

Селина ми каже да је због њених политичких ставова изгубила неколико пријатеља и да сада углавном проводи време с људима који имају сличан погледа на свет.

Није сагласна са онима који АфД виде као опасну политичку снагу, већ сматра да је то странка која би донела стварне, радикалне промене.

Када сам је питала да ли себе сматра припадницом крајње деснице, одговорила је да по одређеним питањима, као што су контрола граница и криминал - „Дефинитивно да".

То је упечатљив одговор, посебно с обзиром на то да присталице АфД-а често одбацују етикету крајње деснице, међу којима је лидерка странке Алис Вајдел, која инсистира на томе да предводи конзервативни, либертаријански покрет.

Како ужаси нацизма све више тону у прошлост, ово је генерација која је одрасла уз странке попут АфД-а, било кроз ТВ дебате, било кроз присуство у парламенту, након што је странка 2017. године први пут освојила посланичка места.

Професор Тарик Абу Чади верује да је крајња десница, генерално, постала нормализована до те мере да „више не делује толико екстремно".

То је упркос скандалима странке, међу којима и онај када је један од њених најистакнутијих чланова Бјерн Хеке, прошле године два пута новчано кажњен због употребе нацистичког слоган, иако је негирао да је то намерно учинио.

У три немачке савезне државе, међу којима је и Саксонију, АфД је званично класификована као десничарско екстремистичка организација, што је странка безуспешно покушала да оспори на суду.

У истој савезној држави, број „десничарских екстремиста" достигао је „нови максимум", према извештају саксонске унутрашње обавештајне службе објављеном прошле године, који садржи податке још од 2015. године.

Спорни ставови

У тржном центру у граду Кемницу, у Саксонији, сусрећемо групу младих мушкараца који, иако не желе да говоре званично, признају да су десничари.

Обучени у црно и кратко подшишане косе, изражавају ставове да је хомосексуалност погрешна и страх да је немачка „раса" угрожена због растућег броја миграната.

Доводе у питање превладавајуће ставове о прошлости њихове земље, што се очигледно односи на нацистички период.

Дијана Швитала предаје историју и друштвене науке већ осам година.

Каже да је у учионици већ морала да се суочи са порицањем Холокауста, а такође је чула и друге забрињавајуће изјаве.

„Чујемо коментаре да је Други светски рат заправо био добар, да су људи тада умирали с разлогом и да је то исправно.

„Хитлер се описује као добар човек", каже Швитала.

„Многи ученици… врло млади ученици, кажу да није битно за кога гласају, јер ће они 'тамо горе' ионако радити шта желе.

„А када их питам ко су ти 'тамо горе', не добијем одговор", каже Швитала.

Били смо са њом током два дана, једном у образовном центру за одрасле у Фрајбергу, који се налази на месту бившег нацистичког концентрационог логора.

Јеврејке, које су овде довођене из Аушвица, биле су радна снага за производњу делова за авионе.

Чули смо и коментаре који изражавају противљење високом нивоу имиграције у Немачку, као и жељу за израженијим националним поносом.

Првог дана када смо срели Швиталу, помагала је да се организује симулација избора за ученике, као начин да се подстакну да размишљају о демократији.

Симулација се одржавала на другом месту којр припада истом образовном центру, у градићу Флоеу, око 25 километара удаљеном од Фрајберга.

Разговарали смо са Кором, Мелином и Џоијем, који сви имају 18 година.

Кора каже да је чула како младићи њених година желе да се жене врате традиционалној улози домаћица, и говоре о времену „када су жене бринуле о деци, а када би се муж вратио са посла, вечера би га чекала на столу".

Пореди то са такозваним трендом „домаћица" који промовише строго традиционалне родне улоге.

Кора и Мелина изражавају страхове због могућег смањења женских права, међу којима би могло да буде и право на абортус, па чак и право гласа.

„Срећом, то још није тема у политици, али сам чула расправе да жене више не би требало да гласају на изборима", каже Мелина.

Мања група ученика стаје у ред за гласање око поднева, а ми пратимо резултате који пристижу.

Прво место је освојила Дие Линке (Левица/Лева странка), која је релативно популарна међу младима, али на националном нивоу има само око пет одсто подршке.

АфД је заузела друго место, што потврђује оно што је професор Абу Чади открио, а то је да је „много већа вероватноћа да се млађи људи определе за странку која заступа екстремније ставове, било на левој или десној страни политичког спектра, него за странку политичког центра".

Није глас против

АфД, чије су кључне теме безбедност, границе и криминал миграната, сада чак прихвата концепт „ремиграције", што је популаран израз у крајњој десници Европе који се углавном тумачи као масовна депортација.

Из разговора са људима у Немачкој, јасно је да подршку АфД-у није могуће тумачити само као неки облик гласа против, иако постоји фрустрација према странкама које су традиционално водиле Немачку.

Селина, Доминик, Ник, и други са којима смо разговарали искрено се надају и верују да АфД може да постави Немачку на пут радикалних промена.

Тренутно, друге странке неће да направе коалицију са АфД-ом, али је у јануару, први пут захваљујући гласовима АфД-а, усвојен необавезујући предлог у немачком парламенту.

Професор Абу Чади верује да би у будућности могле да се десе значајне промене.

„И чим главне странке почну да попуштају заштитни зид и престану да одбијају сарадњу, крајња десница ће почети да откида за себе део по део деснице".

„Веома је вероватно да ће крајње десничарске странке, у многим или већини европских земаља, постати главне странке деснице - или то већ и јесу", каже он.

Странке попут АфД-а напорно су радиле на томе да се нормализују у очима јавности.

И док постоје људи у Немачкој и Европи који крајњу десницу сматрају екстремистичком, па чак и антидемократском снагом, чини се да напори за „нормализацију" ове политичке опције дају резултате, нарочито међу младима.

Ауторска права за насловну фотографију: Геттy Имагес.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]