Примирје у Украјини могло би да се договори за неколико недеља, сагласни Трамп и Макрон

Мир између Украјине и Русије могао би да се постигне наредних недеља, рекао је француски председник Емануел Макрон.

Макрон је говорио за телевизију Фокс у Вашингтону, где се поводом трогодишњице рата у Украјини састао са америчким председником Доналдом Трампом.

Трамп је такође поручио да би рат могао да се оконча „кроз неколико недеља" и да Европа мора да поднесе део трошкова и терета мировног споразума у Украјини.

Али, ниједан могући договор „не сме да буде предаја Украјине" и мора да садржи безбедносне гаранције, упозорава Макрон.

Трампов повратак у Белу кућу била је „прекретница", додао је француски председник.

„Изводљиво" је разговарати о обустави ватре и почети преговоре о одрживом миру наредних недеља, тврди Макрон.

Француски председник каже и да је разговарао са 30 лидера европских земаља и савезника, а многи од њих су наводно спремни да понуде безбедносне гаранције за Украјину.

Са британским премијером Киром Стармером разматрао је могућност да пошаљу трупе у тај регион.

„Не на линију фронта и у сукоб, али на неке локације, које би се одредиле мировном повељом, као гарант мира и колективног кредибилитета уз подршку Америке", објаснио је.

Поред безбедносних гаранција и обустави рата, преговарало би се и о расподели територија, каже Макрон.

Један од најбољих начина да се обезбеди америчка подршка суверенитету Украјине је споразум о важним сировинама, о којем преговарају Кијев и Вашингтон, додаје.

Усвајање резолуције у неутралности у сукобу у Савету безбедности Уједињених нација на предлог Америке је још један заокрет Вашингтона у спољној политици.

За усвајање документа гласала је Русија, док су Француска и Велика Британија биле уздржане.

Трамп на конференцији за медије са Макроном у понедељак није помињао безбедносне гаранције, али је истакао важност поделе трошкова мировног споразума у Украјини са Европом.

Европа разуме потребу да се „терет безбедности поштеније подели", одговорио је Макрон.

Примирје је потребно што пре, додао је Трамп, тврдећи да ће посетити Русију и састати се са Владимиром Путином када сусрет буде уговорен.

Макрон је имао опрезнији приступ примирју.

„Желимо брз договор о миру, али не желимо да тај споразум буде слаб", каже Француз.

Лидери су се сагласили да сваки споразум мора да подразумева слање европских мировних снага у Украјину, што Русија одбија, иако Трамп тврди супротно.

„Посебно сам му поставио то питање. Он нема проблем са тим", рекао је амерички председник.

Погледајте видео: Да ли ће Украјина успети да се одбрани од Русије без помоћи Америке

Француски председник похвалио је Трампове напоре да оствари контакте са Путином током претходних недеља, за шта је имао „добар разлог".

Трамп не назива Путина „дикатором", али је прошле недеље тако описао украјинског председника Владимира Зеленског.

„Не знам када ћемо разговарати, али ћу се у неком тренутку састати са председником Путином", каже Трамп.

Додао је и да би „волео да се састане" са Зеленским и најавио да би украјински лидер могао да дође у Вашингтон „ове или наредне недеље", како би се разговарало о споразуму о важним сировинама из Украјине.

Иако на конференцији у Белој кући није било много неслагања Трамп и Макрона, француски председник је прекинуо америчког колегу због тврдњи да је помоћ Европске уније Украјини стигла искључиво у виду позајмица.

„Не, искрено, платили смо. Платили смо 60 одсто од укупне суме", тврди Макрон.

„Ако верујете у то, ја сам у реду са тим", одговорио је Трамп.

„Надамо се да можемо да окончамо рат ове године", рекао је Зеленски на скупу са глобалним лидерима у Кијеву.

Тамо није било представника Америке, а изасланици Велике Британије, Немачке и Јапана су учествовали путем видео позива.

„Русија је можда добила пажњу Беле куће, али није добила ни мрву легитимитета", рекао је немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер.

„Морамо да убрзамо допремање оружја и муниције", рекла је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије.

Рат у Украјини је и даље „најважнија криза која може имати највеће последице по будућност Европе", додала је.

Сарадња Русије и Америке у Уједињеним нацијама

У понедељак су Москва и Вашингтон били сагласни током две рунде гласања у Уједињеним нацијама о питањима повезаним са ратом у Украјини.

Прво су се успротивили европском предлогу којим се осуђују потези Кремља и подржава територијални интегритет Украјине, али је тај предлог на крају усвоје у Генералној скупштини УН у Њујорку.

Против су биле Русија, Америка, Израел, Северна Кореја, Судан, Белорусија, Мађарска и 11 других земаља.

Москва и Вашингтон потом су подржали амерички предлог Савету безбедности, којим се тражи крај сукоба, али се не критикује Русија због агресије.

Резолуција је усвојена, иако Велика Британија и Француска нису гласале пошто њихове сугестије о изменама нису усвојене.

Европска унија и Велика Британија у међувремену увеле су нову туру санкција Москви у понедељак.

Мере Брисела се односе на извоз алуминијума из Русије и „флоту из сенке", коју Кремљ користи да заобиђе санкције.

Лондон је мере усмерио на машине, алате и електронске направе које користи руска војска, а под санкцијама се нашао и министар Северне Кореје који је наводно донео одлуку о слању 11.000 војника да ратују на страни Русије у Украјини.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]