'Најлакша мета': Најновији удар Русије на радну снагу из иностранства

У Русији живи више од шест милиона миграната, према најконтроверзнијим проценама, а читави сегменти привреде зависе од њиховог рада.

Упркос томе, они остају једна од најугроженијих група у земљи и често су жртве дискриминације.

Русија је ове године покренула „регистар контролисаних људи" - систем осмишљен да прати мигранте који крше законе.

Кад неко заврши у регистру, може да изгуби посао, положај на универзитету, па чак и приступ властитом новцу.

Али многи, као што је открио ББЦ, на овом списку завршавају грешком.

Арсен* се једног јутра почетком априла пробудио и сазнао да је банкарска апликација на његовом телефону блокирана.

Овај 25-годишњак, који се из Казахстана преселио у Русију 2020. претходну ноћ је био у изласку са пријатељима и желео је да једном од њих пребаци малу количину новца.

Кад је покушао да то уради, на црвеној позадини засветлело је упозорење које је гласило „одбијено".

„Министарство унутрашњих послова Руске Федерације додало вас је на списак контролисаних страних држављана.

„Забрањују вам се све банковне операције осим: долазећих новчаних уплата; обавезног плаћања државних услуга, подизања готовине не више од 333 евра месечно", гласило је објашњење.

Испрва је Арсен мислио да је реч о некаквој грешци.

Попут милиона других миграната из Централне Азије био је у Русији легално, радећи и изнајмљујући смештај.

Позвао је банку, али су му тамо рекли да се они не баве таквим питањима и саветовали га да контактира министарство.

Претраживши стан, пронашао је око 500 рубаља (6 евра) готовине, које је искористио да стигне до полиције станице.

Полицајци су га преусмерили до тржног центра у северној Москви, где је локална канцеларија за мигранте, која се обично бави питањима пријаве и радне дозволе.

Кад је стигао, открио је да је следећи доступан термин за пријем тек за 10 дана.

Арсен је ускоро морао да плати станарину и купи храну.

Контактирао је неколико адвоката, али није имао новца за првобитне консултације.

Са последњим остацима новца, Арсен је одлучио да отпутује у Сахарово, озлоглашени мигрантски центар шездесетак километара југозападно од Москве.

Сахарово је познато по дугим редовима и понижавајућим процедурама попут давања узорака крви и урина како би се откриле „друштвено значајне болести" као што су ХИВ, сифилис и туберкулоза.

„Стајао сам три сата у реду испред, на снегу", испричао је Арсен за ББЦ.

„Ту су биле жене, деца, пензионери. Било је наоружаних полицајаца за разбијање демонстрација коју су псовали свакога.

„Осећао сам се као да сам у некаквом ИСИС-овом кампу. Свуда су биле челичне ограде. Понашали су се према вама као према животињама", препричава.

Вода и грицкалице биле су доступне по превеликим ценама, а кад је Арсен на крају успео да уђе, видео је „децу како спавају по ћошковима".

После више од осам сати, добио је папирну наруквицу са идентификационим бројем коју је морао да носи док се обрађује његов случај.

Путовао је кући јавним превозом као да је, како је то назвао, „жигосан".

Кад се наредног дана вратио у Сахарово да би дао отиске прстију и урадио тестове, Арсен је испричао да је затекао нехигијенске медицинске просторије и ходнике, прљаве тоалете у којима није могла да се повуче вода, и подове прекривене ватом са флекама од крви.

Погледајте видео о постерима налик на полицијске фотографије ухапшених имиграната у САД

'Пооштравање контроле'

Мигранти у Русији се одавно суочавају са дискриминацијом, али „регистар контролисаних људи", покренут у марту 2024, донео је неке нове препреке.

Посланици, који су први предложили закон 2024, рекли су да постоји потреба да се „пооштри контрола" и створи централизована евиденција кршитеља мигрантских прописа.

Поред суочавања са ограничењима за подизање и пребацивање новца, они који се нађу на списку не могу да се преселе у другу област, путују у иностранство, купују или продају поседе, ступају у брак, возе, отварају банковни рачун или региструју фирму.

У првом месецу његовог постојања, на списак је додато неких 685.000 људи.

Имајући у виду да у Русији има око 6,2 милиона миграната, то значи да се отприлике сваки девети сада сматра „контролисаним".

У Русији, где становници многих суседних држава могу слободно да уђу у земљу без обавезне визе, израз „илегални мигрант" превасходно се не односи на људе који су ушли у земљу илегално.

Њиме се називају они који су остали дуже него што су смели, радили без одговарајуће дозволе или нису пријавили адресу.

Руске власти често тврде да мигранти чине непропорционалан број злочина.

Тешки злочини које чине мигранти порасли за 32 одсто, посебно тешки за 26 одсто, а екстремистички за 147 одсто, изјавио је 2024. Александар Бастрикин, шеф руског Истражног одбора.

Али ови подаци се не поклапају са званичним информацијама Министарства унутрашњих послова, који показују да је број злочина које су починили странци заправо опао.

Већина миграната у Русији долази из Узбекистана, затим следе Таџикистан, Казахстан, Кина Киргистан, Јерменија, Азербејџан и Белорусија.

Неке од ових земаља се у великој мери ослањају на новац који кући шаљу радници из Русије.

Светска банка је 2024. проценила да ове дознаке чине скоро половину таџикистанског брудо друштвеног производа, скоро 20 одсто киргистанског, и 14 одсто узбекистанског.

Мигрантски радници су кључни и за руску привреду.

У Москви, више од половине грађевинских радника су мигранти.

Они чине око трећине радне снаге у саобраћају, малопродаји, хотелијерству и угоститељству, показује истраживање московске Више економске школе.

Али ови радници обично не представљају конкуренцију домаћем становништву на пословима, уместо тога попуњавају улоге које локални људи имају обичај да избегавају.

„Тврдња да Москву граде, чувају и чисте мигранти није претеривање", написали су истраживачи Више економске школе.

Упозорили су да би строжа политика према мигрантима могла да доведе до несташице радне снаге.

'Само Словенима'

Ипак, неки станодавци одбијају да изнајмљују станове мигрантима, наглашавајући у огласима да ће се собе издавати „само Словенима".

Чак и они који нуде смештај често ће одбити да званично пријаве станаре, упркос законској обавези која то налаже.

Мигранти, без пријаве, ризикују да постану „илегални" у очима државе.

Многи су присиљени да се ослањају на незваничне фирме које им обезбеђују лажна документа.

Деца миграната често се не примају у школе и вртиће.

Полицијске рације на радним местима су уобичајене, а групе за заштиту људских права кажу да званичници често успевају да изнуде мито претећи депортацијом.

После смртоносног напада на московску дворану Крокус у марту 2024, који су наводно извела четворица држављана Таџикистана, власти су спровеле масовне рације.

Хиљаде миграната су притворили због наводних кршења прописа, а лидери таџикистанске заједнице пријавили су пораст злостављања.

Таџикистанска влада је саветовала грађане у Русији да не излазе напоље.

Поред новог регистра, руске власти су протекле године пооштриле и мигрантске прописе на бројне друге начине.

Сада је теже добити боравишну дозволу путем брака, подносиоци захтева морају да докажу дугорочно заједништво, не само брак сам по себи.

Деци која не говоре основни руски може бити забрањено школовање, а нови закон омогућује Министарству унутрашњих послова да протера мигранте без одржавања судског рочишта.

Основне грешке

Многи људи који заврше у регистру контролисаних људи у пракси нису урадили ништа лоше, каже Валентина Чупик, правница за људска права и оснивачица Центра за заштиту права миграната.

Чупик је и сама стигла у Русију из Узбекистана 2005. као политичка избеглица и провела године нудећи правну помоћ мигрантима.

Русија јој је 2021. укинула тај статус и забранила да поново уђе у земљу наредних 30 година.

Чупик сада ради из иностранства и верује да је тај потез био казна за њене критике Министарства унутрашњих послова.

Прва два дана пошто је уведен регистар контактирало ју је више од 30 људи који су рекли да су се грешком нашли на списку, испричала је за ББЦ.

ББЦ је питао министарство колико је грешака направљено, али одговор још није добио

Олесија*, млада жена која је година живела и радила легално у Русији, једна је од оних која се обратила Чупик за помоћ.

Попут Арсена и она је открила да јој је банковни рачун наједном блокиран и да је наведена као „илегална имигранткиња".

Шта је била грешка?

„О" у њеном презимену било је написано на њеној мигрантској пријави као „а".

„Отишла је право у Министарство за мигранте", испричала је Чупик за ББЦ.

Испрва су јој претили депортацијом.

Подносили су жалбе, звали више званичника и коначно их навели да прегледају Олесијина документа.

„На крају су се извинили и признали да је њихова грешка, али су јој рекли да мора да сачека да је исправе", препричава Чупик.

Више од месец дана касније, Олесија још чека документа.

У међувремену, могла би да изгуби посао.

Њен послодавац би могао да се суочи са високом новчаном казном зато што упошљава некога ко се званично води као илегални мигрант.

„Зар нису могли само да провере њен пасош?

„Чиста лењост. Читав систем је заснован на немарности и небризи", рекла је Чупик.

Неки аналитичари су сугерисали да ови проблеми настају због тога што су власти у транзиционој фази и покушавају да координишу различита министарства.

Али је то слаба утеха за оне чији су животи окренути наглавачке.

'Стигма јавности'

Људи могу да заврше у регистру из разноразних разлога.

Некима су истекле визе и дозволе, другима рокови или су им нашли грешке у папирологии.

„Чак и ситнији проблеми могу да доведу до уврштавања у регистар", каже К.Р., имигрантски правник из Волгограда.

Затражио је да само његови иницијали буду објављени због опасности од отвореног разговора о овој теми.

„Регистри су инструменти притиска, изолације и репресије, а бити уврштен доноси стигму јавности и доноси озбиљне правне последице.

„Наша држава користи овај модел контроле под изговором да уводи ред", каже он.

Мират*, универзитетски студент из Туркменистана, новчано је кажњен у фебруару зато што није платио аутобуску карту, иако је имао исправну студентску пропусницу.

Он се жалио вишем суду, али док је чекао одлуку, саобраћајне власти су га оптужиле на суду ниже инстанце.

Та институција је пресудила против њега, игноришући му жалбу, и посматала неплаћену карту и накнадну казну као засебни прекршај.

Према смерницама Министарства за унутрашње послове ово је довољно да се он сматра „починитељем у поврату".

Мират је сада у регистар и прети му избацивање са универзитета.

„Контролори у превозу морају да испуне квоте, а мигранти су најлакше мете

„Они су људи без права и лако је изнудити мито од њих, лако је вршити притисак на њих и ако има потребе за тим, лако их је послати у рат", каже Чупик.

Руски рат у Украјини је такође постао још једно оруђе притиска.

Мигрантима се понекад нуди убрзано стицање држављанства или укидање забране уласка у земљу у замену за потписивање уговора са војском.

Било је извештаја о људима у притвору који су добили шансу да се „добровољно" пријаве за фронт уместо да заврше у затвору или да их депортују.

Све се ово дешава у тренутку док руски званичници редовно критикују друге земље за наводну дискриминацију мањина којима је руски језик матерњи.

У извештају из 2024, Министарство спољних послова оптужило је Запад за „расистичке ставове наслеђене из колонијализма".

Али када званичници у Русији говоре о „осветљивању" региона да би били мало „зацрњени" странцима, такве коментаре нико не критикује.

Арсен, младић који је стајао на снегу у Сахарову и био изложен тестирањима у прљавим просторијама, дочекао је срећан крај.

Неколико дана пошто су га убацили у регистар, наједном су га уклонили са списка.

Нико му је није рекао зашто је био стављен на тај списак и нити му је упућено икакво извињење због тога.

*Имена су позната редакцији и измењена на захтев саговорника

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]