Могу ли иранске ракете да добаце до Европе

Лансирање балистичких ракета дугог домета из Техерана ка заједничкој америчко-британској бази на острву Дијего Гарсија у Индијском океану очигледна је ескалација сукоба на Блиском истоку.

Планиране мете нису били погођене, али израелска војска тврди да је ово први пут од почетка рата да је употребљен такав пројектил дугог домета.

Иран је 23. негирао да је ракетама гађао америчко-британску војну базу на Дијегу Гарсији, тврдећи да је реч о „израелској лажној застави“ (лажна застава је политичка или војна акција извршена са циљем да се за њу окриви противничка страна).

„Чињеница да чак и генерални секретар НАТО-а (Марк Руте) одбија да подржи најновије дезинформације Израела, говори много: свет је потпуно исцрпљен овим уморним и дискредитованим причама о 'лажној застави'“, написао је портпарол Министарства спољних послова Ирана Исмаил Бакеи на мрежи Иксу.

Деманти је уследио након што је Руте рекао да НАТО „не може да потврди“ тврдњу Израела да су ракете које су циљале Дијего Гарсију биле иранске интерконтиненталне балистичке ракете.

Стручњаци разматрају импликације овог неуспелог напада, па тако и шта би ово могло да значи за шири домет потенцијалних мета.

Могу ли, на пример, европске престонице као што су Берлин, Париз и Лондон да се нађу на мети у будућности?

Министар из британског кабинета рекао је да је „не постоји процена која би поткрепила“ тврдњу израелске војске да Иран има ракете дугог домета које могу да стигну до Лондона.

„Ирански ракетни програм одавно је предмет велике међународне пажње“, каже Гончех Хабибиазад из ББЦ њуза на персијском.

„И док Техеран инсистира на томе да он развија ракете чисто у одбрамбене сврхе и да се то налази у корену националне стратегије одвраћања, критичари тврде да напреци у могућностима дугог домета могу да промене регионалну безбедносну динамику.“

Прошло је једва месеца дана откако су се водили преговори из забринутости око нуклеарних амбиција Техерана, са потенцијалом за одржавање даљих рунди, кад су Израел и Америка покренули нападе.

Острва Чагос, чији је Дијего Гарсија део, отприлике су удаљена 3.800 километара од Ирана.

Волстрит џорнал и ЦНН известили су о испаљивању балистичких ракета, позвавши се на неименоване америчке званичнике, али су рекли да ниједно оружје није стигло до властите мете.

Један од пројектила је наводно омануо током лета, док је другог пресрео амерички ратни брод.

ББЦ верује да су ти извештаји тачни.

Убрзо после инцидента, израелска војска је саопштила да су многи градови у Европи, Азији и Африци сада угрожени и да су они обелоданили још прошле године да Техеран планира да изради ракете са таквим способностима.

Шеф генералштаба израелске војске, генерал потпуковник Ејал Замир објавио је снимак на друштвеним мрежама после лансирања ракета ка острвима Чагос са озбиљним упозорењем.

„Иран је лансирао дводелну интерконтиненталну балистичку ракету са дометом од 4.000 километара.

„Намера није била да ракете погоде Израел“, рекао је он.

„Њихов домет обухвата престонице Европе, Берлин, Париз и Рим, и сви су они у директном домету претње.“

Други, међу којима је стручњак за одбрану и бивши шеф британске команде здружених снага, генерал сер Ричард Баронс, рекао је за ББЦ да је ово навело на преиспитивање иранских залиха и домета ракета.

„Претходно смо мислили да иранске ракете имају домет од 2.000 километара, а Дијего Гарсија је удаљен 5.300 километара.“

Иран је до сада тврдио да има самонаметнуто ограничење властитог балистичког ракетног програма, ограничивши његов домет на 2.000 километара.

То значи да је Израел био у домету за удар иранских ракета, али да Европа није.

Покојни ајатолах Али Хамнеи инсистирао је 2021. године да је то политички избор, а не из технолошких ограничења у производњи ракета, и да је направљен уз противљење војних лидера и Исламске републиканске гарде (ИРГЦ).

Он је желео да задржи претњу против Израела а да не узбуни Европу, која се није налазила на нишану Техерана.

Међутим, у септембру прошле године, ирански посланик рекао је за државну телевизију да је ИРГЦ успешно пробно испалила интерконтиненталну балистичку ракету, мада није изнео детаље о домету тог пројектила.

Могућности домета пројектила

Уз то, амерички званичници одавно тврде да је ирански свемирски програм могао да значи да су развили технологију која му омогућују да изради интерконтиненталне балистичке ракете, према Тајмс оф Израелу - и да могу да искористе ту технологију кад се за тим укаже потреба.

Неки аналитичари су са тим сагласни

Докторка Карин фон Хипел, бивша генерална директорка Краљевског института уједињених служби у Лондону, рекла је за ББЦ да „под претпоставком да су ракете стигле до Дијего Гарсије, Иранци такође развијају интерконтиненталне балистичке ракете које могу да достигну и 10.000 километара, мада те још нисмо видели у акцији.“

То би значило да ракете испаљене из Ирана могу потенцијално да стигну до копнених Сједињених Америчких Држава.

Сада, кажу посматрачи, намењени удар у Индијском океану показује да је горња граница померена.

Али неки кажу да је питање да ли су ракете могле да стигну да њихове намењене мете, чак и да нису биле пресретнуте пре тога.

„Не постоји конкретна процена да Иранци имају на мети Велику Британију или да ли уопште то могу да пожеле“, рекао је Стив Рид, британски министар за стамбена питања, за ББЦ.

Питање је да ли је Иран већ успео да овлада оперативном технологијом потребном да изведе ударе тако дугог домета, па и способност да контролише и наводи ракете на тако великим удаљеностима.

А очигледан је и психолошки аспект свега овога.

Неки верују да Иран никад није планирао да погоди циљеве и да је уместо тога Техеран послао јасно упозорење о намерама и одвраћању.

„Није да мисле да ће сутра напасти Лондон или Париз, већ мислим да је за њих то још један елемент који им омогућује да изграде одвраћање“, рекао је за лондонски лист Индепендент Дени Цитринович, бивши официр израелске обавештајне службе који сада ради за Институт за студије националне безбедности из Тел Авива.

Израелски одговор на догађаје у Индијском океану ове недеље такође може да се протумачи као позив на бој.

„Наравно да ће Израел то да каже, јер је у њиховом интересу да се рат прошири и да се увуче што више земаља у њега уз Америку и Израел“, рекао је генерал Ричард Ширеф, бивши заменик команданта НАТО за Европу, за ББЦ.

„Треба томе да се одупремо. Ово је Трампов рат, без јасног крајњег циља и стратегије, који се претвара у шкрипац.

„Речено нам је пре шест месеци да су нуклеарне способности Ирана избрисане.

„Не можемо да верујемо ничему што долази и Вашингтона по питању овога.“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk