Село у којем сунити и шиити деле све, па и џамију

Напетости између различитих огранака ислама уобичајене су у многим муслиманским земљама.

То је један од разлога дугогодишњег рата у Сирији и што расте број насилних сукоба сунита и шиита у Пакистану.

Али у северном Пакистану постоји село које је сјајан пример како две заједнице могу да живе у савршеном складу.

Џамија са челичним минаретом и високим звучником на крову једна је од првих ствари које путник види када се приближава селу Пири, у покрајини Хајбер-Пахтунви, на северозападу Пакистана.

Осим што је оријентир, она је и симбол складног живота два муслиманска учења и редак пример џамије коју деле сунити и шиити.

Када се чује езан (исламски позив на молитву, односно клањање), чланови једне верске заједнице одлазе у џамију.

Петнаест минута касније напуштају џамију, а у њу улазе припадници друге верске заједнице.

Сајед Мазхар Али Абас, шиитски проповедник у џамији, каже да је ова пракса почела пре века, и мада је џамија у међувремену обновљена, нико не сматра да она треба да се мења.

На папиру зграда припада шиитској заједници, али обе групе плац́ају струју и друге текуц́е трошкове.

Мазхар Али наглашава да сунити имају подједнако права да је користе.

Наравно, сунити и шиити клањају свако на свој начин, у складу са њиховим традицијама, и езан се разликује у зависности од тога која заједница се позива на молитву.

Према неписаном договору, шиити клањају на јутарњи, подневни и вечерњи езан, а сунитска заједница обавља поподневни и ноц́ни намаз (молитва).

Током Рамазана, међутим, сунити прекидају пост неколико минута пре шиита, па обављају одвојени вечерњи намаз током овог светог месеца.

Без обзира на доба дана, сви који касне из прве групе само се придруже другој и клањају на свој начин поред осталих.

Погледајте видео о џамији на нашем налогу на мрежи Икс:

У Пири има и других џамија, али ова заједничка је највец́а.

У селу живи око 5.000 људи, од којих су половина сунити, а друга половина су шиити.

Сви живе срећно, мирно и складно, а осим џамије, деле и гробље и често међусобом склапају бракове.

Мухамед Сидик, сунит, ожењен је женом из шиитске заједнице.

Признаје да је требало неко време да га прихвати тазбина, али разлог није био тај што је он сунит.

Проблем је био што се женио из љубави, што није традиција у Пакистану.

У браку је скоро 18 година, и каже да и он и његова супруга и даље поштују обичаје своје вере како су научили и како раде од детињства.

Други сељанин, Амџад Хусеин Шах, каже да постоје домац́инства у којима су родитељи шиити, а њихова деца су сунити, и обрнуто.

„Људи овде схватају да је верско уверење лична ствар", каже он.

Верски празници откривају другу врсту мешања и заједништва.

Током Курбан-бајрама, шиити и сунити понекад заједно купују животињу за жртвовање да обележе спремност пророка Ибрахима (Аврам/Абрахам) да жртвује његовог сина.

Када сунити славе рођење пророка Мухамеда, придружују им се шиити, каже сунитски проповедник у џамији Сајед Саџад Хусеин Казми.

Исто тако, сунити присуствују шиитским окупљањима током Мухарема, једног од светих месеца, када обележавају мучеништво имама Хусеина, Пророковог унука.

Тако мештани једни са другима деле радост и тугу.

Када је новинар ББЦ-ја био у посети, сеоске старешине су бирале председника локалног одбора за зекат (милосрђе, милостиња), који прикупља и дели добротворне прилоге.

Последњих неколико година, на челу одбора био сунит, али овог пута изабран је кандидат шиитске заједнице.

Шиитски проповедник Мазхар Али каже да је његова породица подржала пораженог кандидата који је сунит.

„На изборима никада нисмо некога подржали или били против некога на основу вере.

„Увек бирамо онога за кога верујемо да може најбоље да служи заједници", каже он.

Једном, пре 20 година, био је покушај да се изазову поделе, и не у самом селу Пири, вец́ у широј област коју чини 11 села.

Док у Пири живи подједнак број шиита и сунита, остала села су искључиво сунитска, али је шиит Сиед Мунир Хусеин Шах био њихов заједнички кандидат на изборима за локални савет.

То је покушао да искористи један од противкандидата.

„Довели су човека из Карачија који је широм земље познат по антишиитској реторици.

„Држао је говоре на скуповима, позивајуц́и људе да не гласају за шиитског кандидата", каже Мунир Шах.

Није успело. Народ је ипак изабрао Мунира Шаха.

„Вец́ина људи је рекла да не бирају проповедника џамије, вец́ способног представника који ће се залагати за решавање њихових проблема, без обзира којој верској заједници припада", каже он.

Заједничка џамија је заслужна за ово јединство у друштву, сматра он.

Како је џамија постала заједничка?

Пре око 100 година, већи део становништва Пире били су сунити, пореклом од човека који је основао село у 17. веку.

Али, Сибтајн Букари, локални историчар, каже да се ова велика породица постепено преобратила у шиитски ислам.

Други мештани су наставили да следе сунизам, али су обе групе наставиле да користе џамију.

Крајем 1980-их, локални шиитски старешина је предложио обнову џамије, а сунитски свештеник Молви Гулаб Шах је пристао под условом да остане заједничка.

Шиитске старешине су платиле обнову, па им џамија сада званично припада, али то не утиче на живот у селу, јер је она срце потпуно уједињене заједнице.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]