'Вратите се у Украјину': Ратне избеглице се жале на злостављање у Пољској

Светлана каже да је њена ц́ерка волела да иде у нову школу у Пољској.

„Чак и када смо се преселили у други крај, није желела да мења школу.

„Много јој се свиђало. Није било малтретирања", присећа се 31-годишња Украјинка.

Сада се атмосфера у школи, али и у Пољској променила, каже она.

„Пре две недеље, дошла је куц́и и рекла: 'Један дечак ми је данас рекао: 'Врати се у Украјину'."

Светлана је била запањена.

Она је једна од многих Украјинаца који живе у Пољској и који су за ББЦ рекли да је нетрпељивост према њима знатно порасла последњих месеци.

Многи су описали како су доживели злостављање у јавном превозу, малтретирање у школама и или су добијали коментаре мржње на интернету.

Председничка изборна кампања у Пољској додатно је појачала напетости.

Дан пошто је Светланиној ц́ерки речено да се врати у Украјину, злостављање је постало још горе.

„Девојчице из вишег разреда почеле су да се жале што говори украјински, затим су се претварале да падају на земљу узвикујући: 'Ракета! Лези!' и онда би се смејале.

„Вратила се куц́и плачуц́и", каже Светлана.

Руска ракета је пала на Светланин родни град у Украјини неколико дана раније, усмртивши десетине цивила, међу којима и децу.

Њена ц́ерка је била узнемирена и под траумом.

Светлана (није јој право име), није желела да открије идентитет плашећи се за себе и породицу.

Показала нам је снимке екрана порука које је послала запосленима у школи, жалећи се како друга деца поступају према њеној ц́ерки.

Рекла је да је приметила да се ставови према Украјинцима мењају и на другим местима.

„На послу многи људи говоре да Украјинци долазе овде и лоше се понашају, док моји украјински пријатељи кажу да желе да иду куц́и јер нас Пољаци не прихватају.

„Застрашујуц́е је сада живети овде."

Најмање 2,5 милиона Украјинаца живи у Пољској, што је скоро седам одсто укупног становништва Пољске, показују подаци владе.

Када је у фебруару 2022. године почела руска инвазија на Украјину, Пољаци су показивали саосец́ање.

„Било је невероватно.

„Сваког дана људи су звали и питали: 'Како можемо да помогнемо?'", каже активисткиња Наталија Панченко из варшавске фондације Станимо уз Украјину.

„Неки од њих су организовали хуманитарне акције или доводили избеглице овде.

„Понудили су њихове куц́е, храну, све што имају, али и срца такође."

Три године касније, Наталија каже да верује да вец́ина Пољака и даље подржава Украјину.

Али неки не.

Њена организација је приметила пораст негативних коментара на интернету које је почело пре неколико месеци.

„Онда је се са интернета преселило у стварни живот.

„У последње време имамо све више оваквих ситуација, нетрпељивост према странцима који раде у продавницама или хотелима само зато што говоре украјинским акцентом", каже она.

Многе украјинске избеглице су под траумом, додаје.

„Ове групе жена и деце су у Пољској због рата, многима су њихови чланови породице на првој линији фронта, у заробљеништву или мртви, и то је група људи која је мета."

Истраживања показују да се мишљење Пољака о Украјинцима заиста погоршава.

Према анкети Центра ЦБОС из марта 2025. године, само 50 одсто Пољака је за прихватање украјинских избеглица, што је пад од седам процената за само четири месеца.

Пре две године, више од 80 одсто Пољака је рекло да прихвата Украјинце.

Око милион Украјинаца је званично пријављено од почетка инвазије, а Пољска троши 4,2 одсто бруто друштвеног производа (БДП) на украјинске избеглице.

Украјина је постала актуелно политичко питање у кампањи за председничке изборе у Пољској.

Екстремно десничарсно оријентисан Славомир Менцен, тренутно трец́и у анкетама, антиукрајински је настројен и подржава „споразум" са руским председником Владимиром Путином.

На другом месту је конзервативац Карол Навроцки, који се противи чланству Украјине у Европској унији и НАТО-у и финансијској помоц́и за избеглице, али подржава напоре за успостављање мира.

Рафал Тшасковски из коалиције премијера Доналда Туска једини је проукрајински оријентисан, иако је чак и он рекао да ће смањити социјалну помоц́ за Украјинце.

Тшасковски се уздржао од изношења проукрајинских ставова како би привукао гласове бирача на изборима, каже политички аналитичар Марц́ин Заборовски.

„Он реагује на промену ставова јавности.

„Почетни ентузијазам за подршку жртвама рата нестаје, превладавају негативна осец́ања и то није сасвим пријатно питање за њега."

Још један кандидат крајње деснице, Гжегож Браун, под истрагом је полиције због скидања украјинске заставе са зграде градске куц́е током предизборног скупа у априлу.

Браун, који у анкетама има само три одсто, редовно се буни против онога што назива „украјинизацијом Пољске".

Прошле недеље, пољска влада је упозорила на „невероватан покушај" Русије да се меша у пољске изборе ширењем „лажних информација међу пољским грађанима на интернету".

Москва негира све тврдње о мешању у изборе.

Михал Марек, који је на челу невладине организације за праћење дезинформација и пропаганде у Пољској, говори о примерима антиукрајинских ставова који се шири друштвеним мрежама.

„Главни наративи су да Украјинци краду новац из пољског буџета, да нас Украјинци не поштују, да желе да нас опљачкају и убију и да су одговорни за рат", каже он.

„Ове информације почињу на руским Телеграм каналима, а потом исте фотографије и исти текст само се преведу помоц́у Гугл преводиоца и преносе у Пољској".

Марек директно повезује такве дезинформације са порастом антиукрајинског расположења у Пољској и каже да све вец́и број Пољака пада под утицај ове пропаганде.

„Али ефекат ц́емо видети тек после избора - колики проценат Пољака жели да гласа за проруске кандидате."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]