'Дубаи није изграђен за рат': Како сукоб на Блиском истоку утиче на 'пословну оазу' Емирата

Од почетка америчко-израелског рата против Ирана, иранске снаге редовно лансирају дронове и ракете на суседне земље, поготово према Уједињеним Арапским Емиратима и њиховом кључном пословном седишту, Дубаију.

Годинама су градске власти Дубаија неговале имиџ безбедног међународног пословног и туристичког центра.

Сада дронови редовно лете у Дубаи, а слике култних зграда које горе круже интернетом.

Руски сервис ББЦ-ја покушао је да анализира последице рата на Блиском истоку по имиџ и привреду Дубаија.

Уништена оаза

Млада жена плаве косе прилази прозору са погледом на небодере Дубаија.

„Живиш у Дубаију, зар се не плашиш?“, појављује се реченица у њеној видео објави на Instagramу.

„Не, јер знам ко нас штити“, појављује се следец́и натпис.

Видео је 1. марта објавила инфлуенсерка из Дубаија, Габријела Магаљаес, дан после првог напада Ирана на УАЕ, као одговор на израелско-америчке ударе на Техеран и друге иранске градове.

„Дубаи је синоним за отпорност. За неколико дана, све ц́е се вратити у нормалу. Дубаи увек иде напред“, написала је уз видео.

„Иран уништава имиџ Дубаија као уточишта за инвестиције и луксузни живот“, почели су да пишу западни медији пошто су ирански дронови погодили најпознатији емират УАЕ, затворивши његов аеродром и оставивши хиљаде туриста на цедилу.

Габријела није била једина која је пожурила да брани имиџ Дубаија на друштвеним мрежама по почетку гранатирања - Instagram је био преплављен стотинама видео снимака са сличним коментарима.

Постоје, међутим, и други видео снимци, на пример, онај од 8. марта: дрон лети изнад плаже у Дубаију, а борбени авион покушава да га обори, док се људи сунчају поред мора.

Прошло је три недеље од почетка рата, а Дубаи, посебно аеродромски и лучки делови града, и даље се суочава са редовним нападима дроновима.

Ирански напади на Дубаи постали су права ноц́на мора за емират, јер је његов имиџ изграђен на томе да је оаза у турбулентном региону.

Инфлуесери су главна војска одбране овог имиџа, а власти су издале упозорење да објаве које штете „националном јединству или угледу државе“ могу да резултирају новчаним казнама или чак затвором.

Више од 90 одсто становника Дубаија су странци.

Уједињени Арапски Емирати су намерно привукли стране бизнисмене, инфлуенсере и технолошке стручњаке - само у Дубаију живи око 50.000 инфлуенсера, према подацима ЦНН-а.

Земља нуди странцима минималне порезе, програм виза и боравка, топло време и луксузне небодере са тржним центрима.

После иранских напада, „чудо Дубаија“ угрожено је неадговарајућом безбедношц́у.

Првог дана, дронови су погодили аеродром у Дубаију, зауставивши његово пословање као једног од највец́их светских ваздушних чворишта, као и луксузне хотеле, па чак и Палм Џумеиру, вештачко острво у облику палме и препознатљиву знаменитост града.

Погледајте видео: Дим изнад аеродрома у Дубаију после иранског напада

'Чудо Дубаија'

Средином 20. века, у Дубаију су откривена нафтна поља, а привреда емирата је процветала захваљујуц́и њима.

Али до краја 20. века, стратегија Дубаија се променила и почео је да негује имиџ као пословног центра и глобалне туристичке дестинације.

Појавили су се одговарајуц́и пројекти: средином 1980-их основана је авио-компанија Емирати, а почела је и изградња вештачких острва и небодера.

За разлику од суседног Абу Дабија, који држи око 90 одсто резерви нафте УАЕ, Дубаи од нафте зарађује само два одсто свог бруто друштвеног производа (БДП).

Дубаи годишње посети 20 милиона туриста у просеку, а туристички сектор доноси приближно 30 милијарди долара годишње.

Авио-чвориште Дубаи и Емирати генеришу приближно 30-40 милијарди долара.

У Дубаију је и највец́а лука на Блиском истоку, Џебел Али.

Пет година заредом, Уједињени Арапски Емирати су лидер на једној од светских ранг листа по обиму страних директних инвестиција, узимајуц́и у обзир величину економије.

Као резултат тога, Дубаи се сада доживљава као пословни центар који повезује Исток и Запад.

Међутим, чак и пре рата, појавила се забринутост око дугорочне одрживости овог модела - Дубаи првенствено зависи од страних инвестиција, туризма и трговине.

Блумберг пише да Дубаи заостаје за другим великим тржиштима, која расту захваљујуц́и технолошким компанијама, којих је мало.

Стални раст цена некретнина у Дубаију могао би се сматрати „економским балоном“, упозорила је прошле године велика швајцарска банка УБС.

Некретнине у Дубаију се често купују ради инвестиције, што подиже цене.

Међутим, ризик од балона на тржишту некретнина и даље није толико висок као у Токију или Мајамију.

Мана луксузног начина живота у Дубаију је огромна неједнакост унутар становништва.

Дубаи је такозвано двослојно друштво.

На једној страни су локални становници, пословни људи из иностранства, инвеститори, утицајни људи и туристи.

На другој су милиони миграната из сиромашних земаља од којих зависи функционисање града.

Радници мигранти се често суочавају са кршењем људских права и тешким условима рада, напомиње организација Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch).

Привредни и психолошки губици Дубаија

Туризам је био главна мета рата у УАЕ.

Хиљаде туриста из целог света остало је заробљено у Емиратима и другим земљама Перијског залива, локални аеродроми су били затворени, а потражња за даљим путовањима у ове земље је нагло опала.

УАЕ и Катар су објавили да ц́е покрити трошкове смештаја и хране за заглављене туристе, али тачан износ још није познат.

Од почетка иранских напада, десетине хиљада туриста и становника су побегле из Дубаија, али тачан број такође није познат.

Само у првој недељи сукоба, у Дубаију је отказано 80.000 резервација.

Рад аеродрома у Дубаију, једног од највец́их светских ваздухопловних чворишта, такође је поремећен: повремено је отворен и обавља знатно мање летова него раније.

Погледајте и овај видео: Евакуација кућних љубимаца из Емирата

Дубаи је био посебно популаран међу азијским инвеститорима, али сада они разматрају премештање њихове имовине ван града и на друга места, писао је Ројтерс.

Првог дана напада, два инвеститора из Индије покушала су да пребаце више од 200.000 долара у Сингапур, али то нису могли да ураде због пада банкарских система тог дана, известила је британска новинска агенција.

Неколико финансијских компанија је пријавило да су примиле поруке од њихових главних клијената у којима се од њих тражи да преместе имовину из Дубаија у Сингапур, Хонгконг и друге међународне финансијске центре.

Тржиште некретнина, једна од кључних инвестиционих прилика у УАЕ, такође би могло бити озбиљно нарушено.

У првих 10 дана рата, индекс некретнина у Дубаију пао је за 20 одсто на ниво из претходне године.

Али чак и пре иранских удара, аналитичари су били забринути да би продаја некретнина у Дубаију могла да надмаши раст становништва емирата, извештава Ројтерс.

Страно интересовање за некретнине у Дубаију биц́е кључно за будуц́ност територије - ирански удари дошли су у осетљивом тренутку промена на тржишту.

Страни медији напомињу да су недавни догађаји нанели тежак ударац и економији Дубаија и његовом имиџу као „нове врсте глобалне метрополе“.

„Дубаи није изграђен за рат“, примећује Њујорк тајмс.

Зашто Иран напада земље Персијског залива?

Иран напада и друге земље Залива, попут Саудијске Арабије, Бахреина, Кувајта, Катара и и Омана.

Упркос територијалној близини, Иран никада није имао претерано пријатељске односе ни са једном од земаља Персијског залива.

Саудијска Арабија и Бахреин су опрезни према Ирану због историјских територијалних спорова, док су остале земље покушавале да воде прагматичну и опрезну дипломатију.

Америчке војне базе налазе се у скоро свакој земљи у региону.

У Катару је, на пример, највец́а америчка база на Блиском истоку, са капацитетом да прими до 10.000 војника, а у Бахреину је америчка поморска база.

Земље Залива купују оружје од САД, сарађују са Вашингтоном у области енергетике и безбедности и размењују инвестиције.

Ове везе су се посебно ојачале од како се Доналд Трамп вратио у Белу кућу јануара 2025.

Катар, који је годинама градио имиџ као безбедно и модерно пословно средиште, суочава се са истим проблемима као и Дубаи.

Првог дана напада, Катар је објавио да отказује или одлаже све јавне догађаје и активности - у исто време када катарске компаније и владине организације организују традиционалне међународне догађаје уочи Рамазана.

Иран не ограничава нападе на војне базе - удара и на хотеле, аеродроме и гасну инфраструктуру.

Док су системи противваздушне одбране били у стању да се носе са иранским ракетама, нападе дроновима је постало теже пресрети, анализира Алисон Мајнор из Атлантског савета.

Иран је покренуо нападе на земље Персијског залива управо да би их дестабилизовао, сматра Ендру Томас, аналитичар за Блиски исток на аустралијском универзитету Дикин.

„Ако напади на Иран буду настављени, релативни мир и просперитет који ужива Персијски залив ц́е се завршити.

„Иран се нада да ц́е његови суседи ово посматрати као рат који су изабрали Израел и Америка и у који су увучени.

„Тада ц́е државе Залива бити приморане да или удвоструче своје напоре да ојачају свој савез са САД или да раде на деескалацији сукоба“, сматра он.

Можда је то разлог што су главни ирански удари првих дана рата били усмерени управо на УАЕ, а посебно на Дубаи, напомиње ЦНН.

„Перцепција је кључна. Фотографије пожара испред хотела Dubai International привуц́и ц́е пажњу целог света.“

Заливске државе би заиста могле да размотре слабљење веза са Сједињеним Државама, посебно ако се овај рат буде одуговлачио месецима и погодио њихове привреде, према америчком истраживачу Дејвиду Медникофу.

Истакнути бизнисмени из УАЕ вец́ су почели да критикују Трампа због покретања рата, напомиње Блумберг.

„Ко вам је дао право да увучете наш регион у рат са Ираном? На основу чега сте донели ову опасну одлуку?“, написао је Халаф Ал Хабтур, утицајни арапски милијардер, на мрежи Иксу.

Још један локални бизнисмен, говорец́и под условом анонимности, рекао је Блумбергу да су локални привредници забринути за пословну будуц́ност ако рат буде трајао дуже од месец дана.

Ирански председник Масуд Пезешкијан раније се извинио се суседним земљама због напада и изјавио да их Иран више нец́е нападати ако амерички удари на Иран не буду покренути са њихове територије.

Ипак, ракете и дронови и даље лете ка земљама Залива.

Од 28. фебруара, најмање 12 људи је погинуло, а више од 100 је рањено у нападима у земљама Персијског залива.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk