Зашто су текући протести у Ирану другачији него претходни

Протести због политике иранске владе јединствени су 47 година дугој историји Исламске Републике, кажу стручњаци и очевици.

Док су људи на улицама широм земље, амерички председник Доналд Трамп прети да ће „ударити веома снажно тамо где боли" ако власти буду гушиле демонстрације и да је Америка „у приправности да помогне".

Иранске власти су поручиле да ће одговорити нападом на америчке савезнике и интересе у региону.

Колико се разликују ови протести и реакција иранске владе на побуну, од претходних демонстрација у земљи?

Широк домашај

Стручњаци верују да су размере и ширење овогодишњих протеста до сада незабележени.

Социолошкиња Ели Корсандфар каже да иако су скупови одржани у великим иранским градовима, они су се проширили и на мање градове, „за чија имена многи људи можда никад нису ни чули“.

Иран је имао протесте и пре.

Такозвани Зелени покрет из 2009. године повео је средњекласни протест против наводне изборне крађе.

Иако је био масиван, био је усредсређен на велике градове.

Други велики протести из 2017. и 2019. били су ограничени на сиромашније крајеве.

Највише личе на скорашње протесте из 2022, кад су избиле демонстрације после смрти 22-годишње Махсе Амини у притвору.

Ову младу жену ухапсила је иранска полиција за морал зато што је наводно неправилно носила мараму на глави.

Ти протести су брзо ескалирали после смрти Махсе Амини, али су достигли врхунац после шест дана, према бројним извештајима.

Поређења ради, актуелни протести делују веће, шире и да расту доследније откако су почели 28. децембра 2025.

'Смрт диктатору'

Као и протести 2022, актуелна побуна корене вуче из конкретног незадовољства које је брзо прерасло у позиве за корениту системску промену.

„Покрет из 2022. је започео проблемом жена. Али и друга незадовољства су се такође огледала у њему...

„Текући протести почели су проблемима који су деловали да су економске природе и у веома, веома кратком временском периоду, почели су да носе заједничке поруке“, каже Корсандфар.

Крајем децембра, пијачни продавци започели су штрајк у срцу Техерана, реагујући на нагле флуктуације девизног курса иранског ријала у односу на амерички долар.

Протести су се раширили на сиромашније делове земље на западу.

Као и 2022, покрајине Илам и Лорестан биле су међу главним епицентрима.

Пред крај децембра, одржани су протести на којима је учестовало хиљаде људи.

Милиони Иранаца, чак и у средњој класи, суочавају са тешком економском кризом и рапидним растом цена.

Људи који демонстрирају на улицама почели су да скандирају: „Смрт диктатору!“

Они захтевају смену иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија и режима који предводи.

Фактор Пахлави

Протести из 2022. деловали су као да немају вођу и ускоро су ишчилели.

За разлику од њих, актуелне демонстрације имају личности, као што је изгнани Реза Пахлави, син краља свргнутог 1979. године, које покушавају да обликују или предводе маршеве издалека.

То би делимично могло да објасни зашто они дуже трају.

У текућим протестима, скандирања којима се захтева повратак лозе династије Пахлави могу да се чује више него икад пре.

Пахлави је прогласио себе краљем (шахом) Ирана док је био у изгнанству у САД.

Његови позиви да људи скандирају на улицама били су нашироко дељени.

Млади људи на друштвеним мрежама унутар Ирана индиректно охрабрују једни друге да се придруже демонстрацијама.

Размере скорашњих протеста у градовима као што је Техеран служе као демонстрација ефикасности Пахлавијевог позива.

Аналитичари кажу да се чини како је, као последица тога, присуство добро познате опозиционе личности оснажило уверење неких демонстраната да постоји замислива алтернатива ако падне актуелна влада.

Други сугеришу да било каква назнака подршке Пахлавнију не значи нужно жељу за повратак монархије.

Уместо тога, то је израз очаја за било каквом алтернативом клерикалној власти, посебно у одсуству видљиве, секуларне опозиције унутар земље.

Погледајте: Снимак низа тела у црним кесама током протеста у Ирану 2025/26.

Трампове претње

Још један фактор по ком се разликују протести из 2025. године у односу на пређашње, па чак и оне из 2022. године - јесте утицај Америке.

Ове демонстрације, за разлику од претходних протеста, делују као да уживају подршку Беле куће.

Трамп је запретио да ће напасти владине положаје из подршке демонстрантима, што се никада пре није десило.

Током протестног покрета из 2009. године против наводне крађе председничких избора, демонстранти су скандирали: „Обама, Обама, или си са њима или са нама!"

Бивши амерички председник Барак Обама, који је био на дужности 2009. године, касније је изразио жаљење што у то време није видније подржао демонстранте на улицама.

Ирански председник Масуд Пезешкијан каже да демонстрацијама манипулишу „непријатељи Ирана".

Проблем за њега, међутим, јесте тај што његова земља има мање пријатеља него што је имала последњих година.

Иранске власти су изгубиле кључне савезнике: Башар ал-Асад је свргнут са положаја сиријског председника, а Хезболах у Либану је такође значајно ослабљен у израелској војној акцији.

Наслеђе рата

За разлику од демонстрација из 2022. године, овогодишњи протести су попримили облик убрзо после 12-дневног рата са Израелом, а потом и америчких и израелских напада на Иран.

Новинар Абас Абди верује да су ови догађаји створили прилику за иранске власти да изендре неку врсту солидарности и кохезије у народу, али је влада пропустила то да искористи.

Неки стручњаци сугеришу да су тешки ударци нанети војсци током протекле године разбили ауру престижа Исламске револуционарне гарде као главне војне институције у земљи у очима Иранаца.

Градећи на духу демонстрација из 2022. године, Корсандфар види трајну промену на делу у актуелним протестима: у разговорима са женама које су изашле на улицу пре три године, многе су јој рекле да је највећи успех био ослобађање од страха од репресивне државе.

Погледајте видео: Генерације Иранки које се боре за слободу од 1979. године

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]