'Признај или ти дете иде у сиротиште': Прича Рускиње коју су одвојили од сина

Наталија Филонова је доживела најмрачнију ноћну мору сваког родитеља.

Ову 60-годишњакињу су у септембру 2022. ухапсили у покрајини Бурјатија на руском Далеком истоку током демонстрација против војне регрутације.

Руски председник Владимир Путин претходно је најавио „делимичну мобилизацију" за рат у Украјини.

Филонова је накнадно осуђена за „насиље над полицијским службеницима" и њен усвојени син је послат у дом за незбринуту децу.

„Рекли су да смо организовали незаконити митинг.

„Али то заправо није био митинг већ обраћање преко микрофона. Користили смо наше уставом загарантовано право да изразимо сопствено мишљење", објашњава Филонова.

Она је приведена док је говорила на скупу, који се преносио уживо на Јутјубу, оптужена је за грађански прекршај.

Током привођења, пружила је отпор.

На рочишту које је уследило, дошло је до изненадне узбуне за постављену бомбу у судници и Филонова је била раздвојена од њене одбране и убачена у аутомобил.

Док је покушавала да се ослободи, огребала је полицајца, те је покренут и кривични случај против ње.

Полицајци који су је хапсили дошли су у школу где је помагала у старању о њеном сину Вови радећи као наставница.

У оптужници се наводи да је тада сломила прст једном полицајцу.

Због тога је била оптужена за „употребу насиља којим је угрозила живот или здравље", што је злочин са запрећеном казном и до 10 година иза решетака.

Ова пензионерка инсистира да је невина.

„Немогуће је да једна старица нанесе физичке повреде, нарочито озбиљне, четворици полицајаца. Искрено, то је смешно", каже она.

У потрази за сином

Вова је имао само годину дана кад је Филонова почела да се стара о њему.

Она има властиту одраслу децу и унуке.

„Његова мајка, а моја пријатељица је преминула и одлучила сам да га усвојим", прича она.

Овај младић данас има 19 година.

Она не крије да Вова има инвалидитет и да је имао потешкоће у развоју.

„Проходао је тек са три године. Имао је веома озбиљну болест и имао је два пута операцију на отвореном срцу, заједно са много других пропратних хируршких захвата", каже Филонва.

Власти су биле, додаје, савршено свесне Вовиних потешкоћа.

Филонова је послала Вову из главног града Бурјатије Улан-Удеа, код њеног мужа, који живи у селу Забајкалски Краи, када су је ставили у кућни притвор.

Да би био безбедан и због дечаковог душевног мира.

Било је наде током истраге да ће успети да докаже да су оптужбе лажне.

У року од неколико недеља, муж Филонове доживео је срчани удар и хитно пребачен у болницу.

Препуштен самом себи, Вова је престао да се јавља на телефон.

„Дете је нестало са радара. Шта сам могла да урадим? Почела сам да зовем тужилаштво, говорећи им да је Вова нестао.

„Тражила сам да ми дозволе да га покупим са села и вратим у Улан-Уде.

„Подсмевали су ми се говорећи: 'Прво да се уверимо да ти је муж стварно доживео срчани удар!'", присећа се она.

„Уместо да на било који начин помогну, само су нестали, а забранили су ми и да радим било шта сама.

„Шта је требало да урадим? Носећи електронску наруквицу, изашла сам на ауто-пут и стопирала пет сати из Улан-Удеа до села у потрази за дететом.

„Стигла сам касно по ноћи и тражила га свуда и пронашла. Потпалили смо пећ, провели ноћ тамо и ујутро се вратили у Улан-Уде", препричава Филонова.

Власти су је већ чекале.

Филонова је била у притворском центру за преткривични поступак будући да је прекршила услове кућног притвора трагајући за сином.

Неки пријатељи су помогли да се Вова врати у село, где се њен муж вратио и постао његов де факто очух.

Иако је Наталија била Вовина законска старатељка, њен муж је често ускакао током година да је одмени и нико томе није приговарао.

Али у јануару 2023. полицајци су се неочекивано појавили у болници у којој је Вова примао рутинску терапију.

Одвели су га у дом за незбринуту децу.

Све до тог дана, Вова се никада није раздвајао од родитеља који су га усвојили.

Филонова је успела да обезбеди посао наставнице у школи за децу са специјалним потребама да би била са њим.

„Знали су да је једини начин да ме истински повреде преко мог детета.

„Истражитељ ми је одмах рекао: 'Ако не потпишеш признање и не признаш шта си урадила, твоје дете ће завршити у сиротишту'", препричава Филонова.

'Упркос свему'

Наталија Филонова је радила 16 година као васпитачица у обданишту, али је током Горбачовљевих година Перестројке и Гласности одлучила да постане активисткиња и новинарка.

„У тренутку кад је земља почела да се распада, у мени се све преокренуло. Пожурила сам да урадим све што могу.

„Надала сам се да ако не ћутимо и успемо да избегнемо масовну репресију, а ствари задржимо на изолованим инцидентима, можемо да се надамо да ће бити боље", каже она.

Први чланак за локалне новине написала је 1991. године, баш кад се Совјетски Савез распао.

Контрола совјетског типа брзо се вратила у медије.

„Градоначелник је 2003. окупио редакцију и рекао нам: 'Ако желите да останете у истом чамцу са нама, ни не помишљајте да га љуљате!'", присетила се Филонова.

Она се да пожалила указујући да медијски закони морају да се поштују, а да политика информисања мора да буде транспарентна.

Одлучила је на крају да објављује властите новине.

Назвала их је 'Упркос свему', а тираж је био до 999 примерака, што је био максимални дозвољени број пре него што медиј морате да региструјете код државе.

Радила је од јутра до мрака да би могла да финансира лист, па и као ноћна чуварка, ложачица и спремачица.

Писало се о социјалним питањима.

Погледајте хронологију 300 дана рата у Украјини

Један текст написала је докторка која је радила у дому за децу са инвалидитетом.

„Уместо да помажу деци да изађу из система, обележавали су децу, која су напросто била запуштена, као ометену у развоју да би измузли државна средства.

„Верујем да је објављивање тог листа било моје животно дело и на њега се осврћем са носталгијом", присећа се пензионерка.

„Власти су почеле да се боре против мене. Прво вас игноришу, онда вам се смеју, а потом крену да вас сламају.

„Дуготрајан је то процес", говори.

Успут помиње и да је њена кућа, у којој је радила на листу, била запаљена три пута.

Неко је покушао и да је прегази аутомобилом док је возила бицикл са дететом.

Филонова је водила овај лист до 2015. кад је одлучила да се пресели са села у град Улан-Уде - школе и здравство у регионалној престоници били су бољи за Вову.

Њен муж је остао да се стара о имању на селу.

Није престајала да протестује.

Одржавала је скупове против измене устава, у знак сећања на убијеног опозиционог политичара Бориса Немцова, и учествовала на митинзима подршке Алексеју Наваљном.

„Постоји изрека: Ако се бојите вукова, не идите у шуму. Према уставу, имам право да се оглашавам. Имам право на изражавање мишљења.

„Ко то може да ми забрани? Ако не пружимо отпор, завршићемо на крају без икаквих права", сматра она.

Пензионерку би готово увек новчано казнили због сталног кршења прописа о протестима.

Против ње је 2021. покренута грађанска тужба због наводног неповиновања наређењу полицијског службеника.

У априлу 2022. непосредно пошто је покренута инвазија на Украјину, новчано су је казнили са 35.000 рубаља због 'дискредитовања војске'.

Тражила је од шофера аутобуса да уклони слово 'З' (симбол подршке руској 'специјалној војној операцији') са возила.

Човек је избацио све остале путнике и превезао Филонову директно до најближе полицијске станице.

„Моје дете је такође било избачено из аутобуса", каже она.

Иако се нико није отворено успротивио, постојала је нека врсте прећутне подршке, верује.

„Потпуни незнанци који су такође били у аутобусу одвели су га пешке скроз до куће, иако је било прилично далеко.

„Постарали су се да је на сигурном и да је са њим све у реду. Та врста тихе, скривене подршке", указује.

Филонова каже да је било бројних проблема са кривичним случајем против ње због наводног напада на полицијске службенике 2022. и да је покушала да га оспори на суду.

Власти су тврдиле да њена грађанска бранитељка, Надежда Низовкина, нема званични адвокатски статус и не може да је заступа, иако нема таквог захтева у руском кривичном законику.

Низовкину су потом у истом случају прогласили сведоком, зато што је била међу присутнима на демонстрацијама директно емитованим преко Јутјуба на којима је Филонова приведена.

'Људско достојанство мора да се брани'

Полицајци који су дошли у Вовин рехабилитациони центар у јануару, возили су га више од 500 километара из села до сиротишта 'Звезда' на сасвим другом крају покрајине.

Филонова је успела да телефоном разговара са њеним сином, али само једном.

Остатак времена му је писала писма.

„Покушала сам да га подржим, охрабрујући га, да увиди да су људи свуда исти и да покуша да буде толерантнији", присећа се она.

„Можда му се чинило као да сам га поново прекорила", каже она, док јој се очи пуне сузама.

Вова је тражио директору сиротишта да иде на мајчино рочиште и да је види.

Он је снимио разговор на телефону, а касније га је Надежда Низовкина објавила.

„Шта је твоја мајка уопште мислила? Пре него што је урадила тако нешто, требало је да схвати да ће повредити тебе, а не себе", чује се мушки глас.

„Мислила је да само зато што си дете са инвалидитетом она неће ићи у затвор? Којешта, кад неко прекрши закон, иде у затвор.

„Тако функционише држава са владавином права. Пишање уз ветар - што би то неко уопште радио?"

Једна новинарка је посетила Филонову у притворском центру, у склопу рада комисије за надзор локалне власти.

„'Каква сте ви то мајка? Знали сте како ће се ово завршити, а опет сте изашли на тај трг да говорите'", присећа се Филонова.

„'Посматрате са погрешне стране, из погрешног угла.

„Требало би да се запитамо зашто су власти одузеле дете некоме ко је само изражавао своје мишљење. Уместо што окривљујете мајку.

„'Нисам напустила дете: показала сам му да ћутање није опција и да људско достојанство мора да се брани, да мора да се бори, а не да се преда струји'", гласио је њен одговор.

Филонова је покушала да контактира директора сиротишта 'Звезда'.

„Чак сам покушала да га позовем, преклињала сам га, писала сам, али ми никад није одговорио. Само неговатељи", додаје.

И тако је почела да се дописује са њима, у нади да ће сазнати како је Вова.

Она каже да њен син и даље има пријатна сећања на њих.

„'Мама, желим да се вратим тамо и посетим их. Желим да видим те неговатеље.'

„Рекла сам му: 'Наравно да ћемо ићи. Зашто да не? Наравно да ћемо да их посетимо", одговорила сам му.

Вова је у том дому провео годину и по дана.

У јуну 2024. завршио је девети разред и законски постао одрастао човек.

Вратили су га Филоновом мужу на село, каже она

Али подсећа на арбитрарну природу Вовиног одвођења од самог почетка, 18 месеци раније.

'По ком основу нас претварате у стоку?'

У августу 2023. Наталија Филонова је осуђена на две године и десет месеци затвора.

По доласку у казнено-поправну колонију била је сврстана у две специјалне категорије: једну због наводне склоности да напада владине службенике и другу због њених наводно екстремистичких ставова.

„Зашто су ме прогонили? Не зато што су ме лично мрзели, већ зато што су добили зелено светло. Видела сам и разумела", каже она.

Филонова је три пута била у самици.

„Оно што ме је запањило је како забрањују апсолутно било шта како им падне на памет. Ако бисте пили чај заједно и разговарали о времену, вашој деци, ТВ серијама или књигама сматрало се 'недозвољеним дружењем' и забрањеним.

„По ком основу нас претварате у стоку, одузимате нам људско достојанство?", питала је једном директора затвора.

„Рекао је да користим 'ружан речник' и стрпао ме у самицу. Покушала сам да се жалим, рекла сам му да је 'стока' била књижевна метафора."

Апсурду није било граница.

Филонови је било забрањено да користи затворску библиотеку зато што је гласно рецитовала Пушкинову песму 'У дубинама сибирских рудника' и одговор песника Одојевског.

Затворска администрација зацртала је одлучила да је изолује, верује она.

Њен првобитни боравак под општим режимом замењен је „строжим условима", а потом „самицом са строгим условима", што је још тежа казна.

У тој фази почела је да штракује глађу.

Филонова има дијабетес и стање јој се брзо погоршало.

Добила је опцију да пише председнику Путину и затражи милост од њега.

Одбила ју је.

Да ли је било тешко одупрети се тој понуди?

„Било је лако, веома лако", каже она.

„Не верујем у такве такозване хуманитарне гестове. Осим тога, то је прећутни споразум: излазите слободни, али заузврат одустајете од свих захтева од државе.

„Имам захтеве и планирам да истрајем у њиховом остваривању док год будем могла."

За Филонову, као и за друге политичке затвореника, писма су била сламка спаса.

Често су писма пријатеља и незнанаца каснила чак и пола године, а да би их добила морала је да пролази кроз канцеларију тужиоца.

„Могу бити поносна на једну ствар: добила сам писмо Јурија Шевчука, са разгледницом коју су потписали сви чланови ДДТ-ја", каже насмејано.

ДДТ је једна од руских највољенијих и најдуговечнијих рок група, а Шевчук је њен понекад политички ангажовани фронтмен.

„Била сам јако узбуђена. Одговорила сам дугим емотивним писмом на четири или пет страна.

„Да ли му је стигло, не знам, али сам истресла душу и испричала му све о мојим авантурама", прича она.

Погледајте видео: Руске антиратне активисткиње откриле идентитет полицајца који их је мучио

'Чекао ме је'

Наталија Филонова је 4. марта пуштена из затвора и вратила се кући мужу и Вови, и руралном миру њиховог села.

У близини живи и њена сестра.

Пре него што су је пустили, пошто је одбила да шаље молбу Путину, њихово мало имање је било спаљено четврти пут.

„Вратила сам се рушевинама практично.

„Моја старија деца су помогла да обновимо ограду и закрпимо кров на спаљеним зградама, али је остало много тога да се уради", каже она.

„Јако много тога", додаје.

Вова је прославио три рођендана без мајке.

„Наравно, он има властити доживљај свега што се десило, али је био веома, веома срећан кад сам се вратила кући.

„Чекао ме је и надао се да ће све решити само од себе", каже Филонова.

Последице њиховог присилног раздвајања тешко је проценити.

„Какав је резултат одвајања детета које је одувек било уз мене? Још увек то не могу да разумем", каже она.

„Могу да видим по томе како се понаша, у његовом речнику, али он је нежан, добар дечак. Немам ништа лоше да кажем о њему", каже.

У протекле три године, 22 дечака из сиротишта Звезда где је Вова провео скоро 18 месеци послато је у рат у Украјину.

Петорица су погинула, један је имао само 19 година.

„Мој Вова је познавао тог момка", каже Филонова.

„Показала сам му његову фотографију и питала га: 'Да ли се сећаш ко је ово?".

„Да, мама. Сећам се То је Феђа", одговорио му је.

„'Феђе више нема'", рекла сам му.

И он је заплакао.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]