Храна од које је ваш мирис привлачнији

Свако од нас има јединствени мирисни профил, баш као отисак прста.

Све, од нашег типа личности – као што су екстровертност, доминација и неуротичност – до нашег распложења и здравља, утиче на начин на који миришемо.

„Последњих неколико деценија показало се да на мирис утичу наши гени, хормони, здравље и хигијена“, каже Крег Робертс, професор социјалне психологије на Универзитету у Стирлингу, у Шкотској.

„Да ли смо мушко или женско, млади или стари, геј или стрејт, доминантни или потчињени, у овулацији или трудни, болесни или здрави, срећни или тужни."

Многи од ових фактора су ван наше контроле – али не и сви.

Значајан утицај на наш мирис има храна коју једемо.

Она не само да утиче на нашу укупну арому, већ и како нас други доживљавају, па и колико смо привлачни другима, према малом али све већем корпусу истраживања.

Дах и зној

На биолошком нивоу, храна утиче на наш телесни мирис преко два главна пута, каже Лина Бегдаш, доценткиња студија здравља и велнеса на Државном универзитету у Њујорку, у Бингамтону.

То су наша црева и наша кожа.

Прво, црева.

Док варите храну, бактерије раде на њеној метаболизацији у цревима.

Неке од тих интеракција између хемикалија хране и бактерија испуштају гасове – нестабилни молекули излазе из вашег тела на исти начин на који је храна ушла, каже Бегдаш.

То за последицу може да има лош задах из уста, илити халитозу, нарочито у зависности од тога шта једете (више о овоме касније).

Подаци указују на то да око једне трећине одраслих особа широм света пати од неког облика халитозе, мада има и других узрока сем варења.

Друго, кожа.

Хемијске компоненте из ваше хране, једном кад се метаболишу, такође путују кроз крвоток и многа телесна ткива.

Нешто од тога се на крају изноји из коже, где долази у додир са бактеријама на кожи и ствара мирис чак и тамо., Јесте, зној сам по себи нема мирис; бактерије на кожи које се размножавају у зноју чине да зној лоше мирише.

Различита храна има различита хемијска једињења која се активирају у различитим стадијумима, резултирајући различитим нивоима смрада.

Али храна са мост најнепријатнијим резултатима скоро увек има једног заједничког кривца: сумпор.

Изненађујуће, међутим, неке студије заиста сугеришу да ова мирисна једињења могу да имају неочекивани ефекат који нас чини привлачнијим.

Воће и поврће

Броколи, купус, прокељ и карфиол можда су основни састојци здраве исхране – али су крцати сумпорним једињењима, која често могу да подсете на мирис покварених јаја.

Кад се ова једињења пробију кроз крвоток и дођу у додир са бактеријама на кожи, ваш зној може да се претвори у изразито непријатну течност, према нутриционој терапеуткињи Кери Бисон.

Храна из породице лукова, као што су бели и црни лук, такође могу да утичу на мирис нашег зноја и задаха из уста из истог разлога као и крстасто поврће: кад их метаболише људско тело, они се разлажу у смрдљива једињења као што су диалил дисулфид и алил метил сулфид, које ваше тело емитује у незнатно другачијим временским оквирима – одмах после варења и, потом, у случају алил метил сулфида, на врхунцу 30 минута касније.

Изненађујуће, међутим, студије показују да иако бели лук чини да задах из уста смрди, он исто тако чини да зној испод пазуха буде привлачнији.

Научници су организовали 42 мушкарца тако да носе вату испод пазуха која је сакупљала њихов зној током 12 сати, док су неки од њих јели мало белог лука, неки много белог лука, а неки узимали суплементе белог лука.

Потом су 82 жене оцењивале мирис сакупљен из тих вата према субјективној скали пријатности, привлачности, мужевности и агресивности.

Мушкарци коју су појели мало белог лука нису изазвали огромну реакцију, али они који су јели много лука били су доживљени као секси.

А чак и они који су узимали суплементе такође су били привлачнији.

„Поновили смо студију три пута зато што смо били стварно изненађени“, каже научник иза овог експеримента Јан Хавлíчек, који проучава људску етологију и хемијску комуникацију на Карловом универзитету у Чешкој Републици.

Будући да бели лук има антиоксидансна, антимикропска својства која побољшавају здравље људи, он спекулише да би то могло бити оно што чини мирис ових мушкараца пријатнијим за жене.

Друго поврће има веома јединствен ефекат на наш мирис.

Биљка шпаргле производи једињење звано аспарагусна киселина и, кад га ваше тело свари, лучи и сумпорна једињења.

Ове хемикалије, као што су метанетиол и диметил сулфид, чине да ваш зној и ваша мокраћа миришу на одређени начин.

Сумпорна једињења су веома нестабилна, тако да се брзо распрше у ваздуху.

Због тога их је толико лако намирисати из ве-це шоље.

Тај мирис обично траје више од пет сати.

Не производи свако овај мирис, мада студије о овоме упорно производе другачије налазе.

Педесетих година прошлог века, истраживања су указивала на то да мање од 50 одсто људи производи индикативни аспарагусни мирис мокраће, док су 2010. године истраживачи открили да је то био случај код 90 одсто учесника.

Значи да то није баш јасно дефинисано.

И не може свако да осети тај мирис: способност да се намирише нечији непријатни мирис мокраће на шпарглу изгледа да има везе са генетиком такође.

Међутим, кад је у питању шири избор воћа и поврћа, једење више њих може да доведе до привлачнијег мириса.

Студија из 2017. године спроведена у Аустралији показала је да су мушкарци који су јели више воћа и поврћа били значајно повезани са бољим мирисом – воћним, цветнијим и слађим.

Студија такође истиче, да све буде занимљивије, да кад људи морају да оцене лица људи, благо жућа кожа богата каротеноидом – молекулом из шаргарепе, бундеве, парадајза, папаје и других – такође је другим људима привлачнија.

Али иста студија сугерише да људи који имају исхрану са малим уносом масти, меса, јаја и тофуа су такође повезивани са пријатнијим знојем.

Исхрана богата угљеним хидратима производила је најмање секси од свих мириса.

Месо и риба

Месо и риба могу такође да произведу препознатљив телесни мирис јер тело разграђује животињске протеине у аминокиселине и масти, који се потом луче кроз зној – где долазе у додир са бактеријама на кожи.

Риба и пасуљ, на пример, могу да изазову телесни мирис пун триметхиламина, једињења веома јаког мириса.

Постоји чак и здравствено стање, звано триметиламинурија – познато и као „синдром рибљег мириса“ – које се јавља кад тело не може да претвори триметиламин у несмрдљиво једињење, каже Бисон.

„То може да доведе до веома снажног телесног мириса“, каже она, али ово стање је прилично ретко.

На пример, извештај случаја из 2025. године наводи 10-месечног дечака који је развио триметиламинурију и почео да мирише као трула риба након што је јео рибу укључујући сабљарку.

Стање је било пролазно и путем посвећеног управљања на крају је успео да једе рибу а да му се не врате симптоми.

Још једна студија на одраслим мушкарцима из 2006. године коју је спровео Хавлíчеков тим може да понуди увид у то да ли нас месо чини привлачнијим.

Научници су проучили 30 мушкараца који су имали или месну или безмесну исхрану током периода од две недеље.

Жене су оцењивале њихов мирис по пријатности, привлачности, мужевности и агресивности.

Мирис мушкараца који нису јели месо је у просеку било оцењен као привлачнији, пријатнији и мање агресиван.

„На наше изненађење, они који су јели месо мирисали су мало горе него кад нису јели месо“, каже Хавлíчек.

Он није очекивао овај резултат, зато што се месо сматра важним делом људске исхране кроз еволуцију.

Међутим, ниједан рани човек није јео толико много меса као што је то уобичајено у данашњем сложеном, индустријализованом друштву.

„То је нешто што није било уобичајено током наше еволуције, да се једе месо сваки дан“, каже Хавлíчек.

Алкохол и кафа

Алкохол – нарочито кад се конзумира у великим количинама и у редовним интервалима, каже Бегдаш – може да доведе до лошег мириса и из гастроинтестиналног тракта, и из знојних жлезда.

Кад наше тело обради алкохол разложивши га у јетри, оно лучи једињење звано ацеталдехид, токсично и нестабилно, које има снажан, препознатљив мирис устајалог алкохола.

(Једна студија је показала да су полицајци могли да процене да ли је неко пио алкохол само на основу мириса из њихових уста у између 60 и 85 одсто случајева, у зависности од тога колико су ови попили.)

А будући да од алкохола дехидрирате и смањује вам се проток пљувачке, он омогућава да вам се више бактерија задржи у устима, због чега вам је лош задах из уста малтене сталан.

Једна студија је приметила, на пример, да су од 235 људи они који су конзумирали алкохол свакодневно били најсклонији да се жале на лош задах из уста и да имају већу концентрацију нестабилних сумпорних једињења у даху.

Друга студија из 2010. године проучавала је мушкарце који су пили пиво током експеримента и оне који су уместо тога пили воду.

Они су открили да су пивопије биле привлачније – али, нажалост, само комарцима.

Кофеин који се може наћи у кафи и чају, у међувремену, може да стимулише знојне жлезде, задужене за производњу зноја у областима као што су пазух и међуножје.

Ова повећана производња зноја може да створи пријемчивије окружење за размножавање бактерија, потенцијално довевши до агресивнијег телесног мириса, каже Бисон.

Плус, једна студија је показала да молекули кофеина могу да се нађу чак и у зноју – али нема података о томе да ли сам кофеин утиче на телесни мирис.

„Ми смо сисари, а као и код свих сисара, мирис готово сигурно има важан утицај на друштвену интеракцију“, каже Робертс, који проучава мирис и друштвене интеракције.

Мирис је само један од огромног распона фактора који утичу на то колико смо привлачни другим људима.

Изузетно је тешко, „ако не и немогуће“, изоловати ефекте мириса од ових других социјалних знакова, као што су како људи изгледају, понашају се и причају, каже Робертс.

Али ипак, чак и наука која минуциозно мери ове етеричне, суптилне промене проналазила је опречне налазе.

На пример, Хавлíчек је такође урадио експеримент у ком мушкарци оцењују жене по њиховом мирису зноја са вате испод пазуха према пријатности, привлачности, женствености и агресивности, након што су неке жене јеле нормално а друге постиле 48 сати.

Иако није постојала велика подела међу групама, жене које су постиле су имале привлачнији зној од жена које нису.

„Ово је поново било нешто што нисмо очекивали“, каже Хавлíчек.

Али ови резултати ће морати да се понове да би помогли да се дође до јасније слике.

И, иако наш зној можда има бољи мирис, једна студија из 2018. године у Швајцарској је показала да кад посте људима је задах из уста гори.

Ако ништа друго, стална изненађења која су се јављала у резултатима њихове студије навела је истраживаче као што су Робертс и Хавлíчек да схвате да не постоји једна јасна формула како храна утиче на наш телесни мирис и његову перцепцију.

Постоји много варијабилности.

„Постоји много ароматичних једињења, а за многе од њих не знамо како утичу на наш телесни мирис, али постоји велика вероватноћа да они то чине“, каже Хавлíчек.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]