Шта половина радника у Србији (не) може да купи за плату

Док половина запослених у Србији за месечну плату не може да купи 4.000 кокошијих јаја, као ни 110 килограма свињског меса или 515 литара млека, исти проценат радника у Хрватској може да приушти до 6450 јаја, до 225 килограма свињског бута или 1.130 литара млека.

Медијална зарада у Србији износила је 79.624 динара у децембру 2024, што значи да толико или мање новца месечно зарађује 50 одсто запослених, односно нешто мање од 1,2 милиона становника, подаци су Републичког завода за статистику.

Међу њима је и 29-годишњи Марко Маричић из Земуна, кога почетком сваког месеца на банковном рачуну сачека „око 80.000 динара", што је износ са којим се „тешко живи", каже за ББЦ на српском.

„Можете да купите само најосновније ствари", додаје Марко.

Живи са родитељима, не плаћа кирију и са укућанима дели трошкове живота, па тако успева да премости „од првог до првог".

„Цене су доста високе, недавно сам отишао у супермаркет и потрошио 10.000 динара, а ми смо то појели за седам дана.

„На храну и рачуне ми оде око четвртине плате, а не плаћам их сам", објашњава Земунац, који ради као агент телефонске продаје.

Међутим, званични подаци указују да је током претходних пет година животни стандард запослених са медијалним зарадама у Србији побољшан, што доказује однос тих примања и просечне потрошачке корпе.

„Однос је још увек неповољан, јер је у децембру прошле године било потребно утрошити 1,33 медијалне зараде за просечну потрошачку корпу, али постоји тенденција побољшања", каже Косовка Огњеновић, виша научна сарадница Института економских наука, за ББЦ на српском.

Просечна потрошачка корпа у децембру прошле године износила је 105.765 динара, а за минималну је било потребно издвојити је 54.872 динара, према подацима Министарства трговине.

У марту прошле године износ просечне потрошачке корбе био је 1,40 већи од медијалне плате, док је у марту 2019. био 1,75 пута већи.

Али, због чињенице да на храну данас одлази већи део потрошачке корпе него пре пет година, не би могло да се закључи „да живимо боље или да водимо квалитетнији живот", указује економисткиња.

Шта је медијална плата и колика је у Србији?

За разлику од просечне плате, која представља прост, аритметички просек свих зарада у неком периоду, медијална представља средњу вредност свих плата.

То значи да половина запослених зарађује мање од њене вредности, а друга половина више од тога.

Економисти медијалну плату користе као параметар који прецизније приказује примања грађана на средини осе расподеле дохотка од просечне плате, чија је вредност већа, због утицаја оних са највишим платама.

Упркос томе, медијална плата „није зарада средњег грађанина, већ је само средња зарада", упозорава економиста Михаил Арандаренко.

„Она боље описује грађане са средњим примањима од просечне плате, али не потпуно.

„Такође, не добијате исти узорак ако медијалну плату прима неко млад, ко живи са родитељима и та плата му служи као нека врста џепарца, и самохрани родитељ са двоје деце, који од ње треба да издржава породицу", каже професор Економског факултета.

Медијална зарада у Србији, као и просечна, бележила је раст током претходних година: у децембру 2019. била је 44.530 динара, у децембру 2023. износила је 69.842 динара, а истог месеца прошле године 79.624 динара.

Упркос расту, Србија прилично каска за земљама региона и Европе по том питању, јер је медијална зарада у Хрватској истог месеца износила 1.156 евра, односно око 135.500 динара, у Немачкој је била око 2.500 евра (око 293.000 динара), а у Великој Британији је током 2024. године достигла 3.119 фунти, односно више од 436.000 динара.

Погледајте видео: Шта значи кад зарађујемо просечну, медијалну или минималну плату

(Не)једнакост

Медијална плата у Србији заостаје и за просечном нешто више него што економисти сматрају оптималним, иако је однос ова два статистичка параметра „релативно стабилан", каже Арандаренко.

„Пожељно је да медијална зарада износи око 80 одсто просечне зараде.

„Код нас је тај проценат био на 78 одсто 2018, када је дошло до резања плата у јавном сектору, пре свега оних највиших.

„Потом је 2020. био на 76 одсто, а 2022. на 75,5 одсто, када је инфлација изазвана пандемијом корона вируса била највећа", каже економиста.

У децембру 2024. медијална плата чинила је 73,5 одсто просечне, која је у том месецу износила 108.312 динара.

„Све ово значи да је прилично велика неједнакост зарада у Србији", закључује Арандаренко.

Трка инфлације и медијалне плате

Раст бруто домаћег производа (БДП) у 2024. у Србији износио је 3,9 одсто, што је међу најбољим резултатима у Европи.

Европска унија забележила је раст од 0,9 одсто, а земље еврозоне 0,7 одсто, показују званични подаци.

„У складу са тим имали смо и бржи раст просечних плата и медијалних плата", додаје професор Арандаренко.

Али, Србија је прошле године била у врху и по годишњој стопи инфлације међу европским земљама са 4,5 одсто, што је било мање само од Турске (44 одсто), Северне Македоније (5,7 одсто), Румуније (5,8 одсто) и Мађарске (4,8 одсто).

„Посебно су погођени они са минималном зарадом - како се повећава износ зараде, тако се смањују ефекти инфлације", каже професор Арандаренко.

Цене хране и енергената су највише су порасле, а то су трошкови који су неизбежни, без обзира на ниво прихода, додаје.

„Тај раст погађа углавном људе у чијој потрошњи те ставке учествују са већим уделом, односно најсиромашније становништво", објашњава Арандаренко.

Погледајте видео: Ко профитира од раста инфлације

У просечној потрошачкој корпи претежу храна и безалкохолна пића са уделом већим од 40 одсто, алкохолна пића и дуван са готово девет одсто, а за становање и рачуне издвајамо око 21 одсто.

„Само ове три категорије чине 70 одсто просечне потрошачке корпе и кретања цена ових производа условљавају висину потрошачке корпе", каже Косовка Огњеновић.

За најсиромашније становништво статистика је још неповољнија, пошто те три категорије чине више од три четвртине минималне потрошачке корпе, а храна готово половину, показују подаци за децембар 2024. године.

У децембру 2019. три најзаступљеније ставке у просечној потрошачкој корпи чиниле су готово 67 одсто њене вредности, док је код минималне потрошачке корпе тај удео био око 72 одсто.

„Посматрајући кретање структуре потрошачке корпе можемо да видимо да данас издвајамо више новца за храну, односно да она има доста више цене", закључује Огњеновић.

У случају Марка Маричића, трку инфлације и плате трчи само једна страна.

„Сада доста горе него пре неколико година, оно што је прошле године коштало 50 евра, сада плаћам 80 евра.

„А плата ми је остала иста, јер у мојој фирми не верују у инфлацију", каже кроз смех 29-годишњак.

Многе трошкове, који нису најосновнији, мора да планира месецима, а неке и годинама.

„Не могу да одвојим новац са стране и купим нешто скупље, могу да штедим по неколико хиљада динара месечно, па бих за неки скроман аутомобил скупио отприлике за 10 година", иронично прича Маричић.

Одлазак на летовање планира шест месеци унапред, а добар део трошкова успева да покрије од „регреса за годишњи одмор од 500 евра, што одмах склони са стране", каже.

Самосталан живот му тренутно делује немогуће, јер би само за станарину морао да издвоји сличан износ.

„То је скоро цела плата. Када бих живео сам, тешко бих успевао да преживим", тврди он.

Чак и док живи са родитељима, за „нормалан живот" недостаје му неколико десетина хиљада динара.

„Ако бих се осамосталио и све плаћао сам, било би потребно доста више, најмање 150.000 или 160.000 динара", закључује Марко.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]