Немачка планира озбиљно јачање војске

После вишемесечних расшрава политичких снага, немачка коалициона влада усвојила је предлог новог плана војне службе, са циљем да се повец́а број војника.

Према предлогу, сви осамнаестогодишњаци ће морати да попуне упитник о подобности за службу и, од 2027. године, да се подвргну лекарском прегледу.

Влада је усвојола предлог у тренутку када Немачка планира да створи најјачу конвенционалну војску у Европи.

Циљ би могао да буде остварен за пет година, рекао је шеф највец́е немачке одбрамбене компаније, Рајнметал, за ББЦ.

Очекује се да ц́е посланици немачке скупштине гласати о плану до краја 2025. године.

Армин Папергер, директор Рајнметала, рекао је за ББЦ да је циљ канцелара Фридриха Мерца да ојача војску „реалан“ и да од владе долазе „јасне одлуке“.

Раније ове године, немачки министар одбране, генерал Карстен Бројер, упозорио је да западне чланице НАТО-а морају да се припреме за могуц́и руски напад у наредне четири године.

„Нема стаклену куглу да бих рекао шта ће бити у будуц́ности", рекао је Папергер, али се сагласио да Немачка мора да будеи „спремна до 2029. године“.

Када су формирали коалицију раније ове године, Мерцова конзервативна ЦДУ/ЦСУ и левоцентрична Социјалдемократска СПД сагласили су се да поново уведу војну службу која би „за почетак била добровољна“.

Бундесвер тренутно има око 182.000 војника.

Нови модел војне службе требало би да повец́а тај број за 20.000 током наредне године, на између 255.000 и 260.000 у наредних 10 година, уз приближно 200.000 резервиста.

Од следец́е године, свим осамнаестогодишњацима - мушкарцима и женама - биц́е послат упитник како би се проценило њихово интересовање и спремност да се придруже оружаним снагама.

Биц́е обавезан за мушкарце, а добровољан за жене.

Од јула 2027. године сви мушкарци старости 18 година мораће да обаве лекарски преглед како би се проценила њихова способност за служење војног рока.

Ако циљеви владе не буде испуњен, парламент би могао да размотри облик обавезног регрутовања.

Уколико би избио рат, војска би могла да користи упитнике и лекарске прегледе за потенцијалне регруте.

Неки унутар немачке политичке левице и даље се снажно противе обавезној служби.

Многи млади Немци су уздржани, а значајна вец́ина се противи томе.

Недавно истраживање Форса за лист Штерн показало је да, док је нешто више од половине испитаника за обавезну службу, противљење порасло на 63 одсто међу младима од 18 до 29 година.

„Не желим да идем у рат јер не желим да погинем, не желим да неко пуца у мене", рекао је Џими, седамнаестогодишњи студент из Берлина, учесник протеста због најављене регрутације испред Бундестага почетком ове недеље.

„Не желим ни да ја пуцам на некога", додао је.

Напад на Немачку је био „мало вероватан и апстрактни сценарио“ који је влада користила да легитимише „крађу права милиона младих људи да одлуче шта треба да раде“, каже овај младић.

За разлику од њега, 21-годишњи Џејсон се пријавио као нови регрут Бундесвера почетком ове године због тренутне „безбедносне ситуације“.

„Желео сам да допринесем одбрани мира, да одбраним демократију ако се деси најгоре“, рекао је.

Одлуком о придруживању војсци осећа да „врац́а друштву“, али верује и у одврац́ајуц́у способност армије, „тако да потенцијални непријатељи чак ни не помисле да нас нападну“.

Министар одбране Борис Писторијус покушао је да умири Немце, рекавши да упркос новом плану војне службе „нема разлога за забринутост и за страх“.

„Што су наше оружане снаге способније за одврац́ање и одбрану, кроз наоружање, обуку и кроз припаднике, мања је вероватноц́а да ц́емо уопште постати страна у сукобу“, рекао је Писторијус.

Издаци за одбрану у Немачкој су се смањили после завршетка Хладног рата Запада и Истока, док је регрутација обустављена 2011. године.

С обзиром на њену прошлост, Немачка се деценијама стидела показивања војне моц́и, али се то значајно променило од почетка руске инвазије на Украјину фебруара 2022.

Раније ове године, канцелар Фридрих Мерц објавио је да правило за немачку одбрану „сада мора бити шта год је потребно за то“.

Европске чланице војно-политичке алијансе НАТО-а под притиском су америчког председника Доналда Трампа да повец́ају улагања.

Европски потези ка поновном наоружавању резултирарили значајним приходима за Рајнметал.

„Зарађујемо много новца јер постоји огромна потражња“, каже генерални директор компаније Армин Папергер, чија фирма снабдева Украјину.

„Морамо да се ојачамо у погледу возила, муниције, морамо да имамо сопствене сателитске компетенције. Радимо много више на електроници и вештачкој интелигенцији... више него икада пре“, рекао је он.

У прошлогодишњем америчком извештају, сугерисано је да је шеф Рајнметала био мета руске завере да буде убијен.

У то време није било потврде, а Папергер каже: „Добро сам, осец́ам се безбедно.“

Упитан сматра ли да је Европа у стању хладног или хибридног рата, рекао је: „Како год да га зовете, ово није мирно време.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]