Министар пред судом: Шта смо све чули са првог суђења Николи Селаковићу за Генералштаб

Бивши је министар правде, спољних послова, рада и запошљавања, тренутно први човек ресора културе, али и први министар, откако се Србија осамосталила, пред судом - Никола Селаковић.

Барем када је реч о оним који су актуелни, а не бивши.

На то како ће даље изледати каријера и биографија високог званичника владајуће Српске напредне странке (СНС), знатно би могао да утиче исход суђења које је хладног и ветровитог 4. фебруара почело пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду.

Селаковића и још троје државних званичника Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) оптужило је за „незаконитости приликом скидања својства културног добра над зградама Генералштаба“ у центру Београда.

На првом рочишту су се изјаснили да нису криви.

При доласку на суд у пратњи адвоката, међу којима је и Владимир Ђукановић, такође високи званичник СНС-а, дочекала их група студената, демонстраната и опозиционих посланика, који су им звиждали и викали им „лопови, лопови“.

До поступка долази усред великих неизвесности у области правосуђа, пре свега због доношења такозваних „Мрдићевих закона“, названих по њиховом предлагачу Угљеши Мрдићу, посланику СНС-а у Народној скупштини.

Нови сет закона, за које власти тврде да ће допринети „бољем и ефикаснијем“ правосудном систему, опозиција и поједини правни стручњаци виде као покушај да се правосуђе стави под контролу владе, а посебно да се ограничи моћ ТОК-а.

„Део су обојене револуције, ударили су на државу, кренули са хапшењима министара СНС-а, хтели да на крају да ухапсе председника Вучића и сруше државу, да будемо отворени“, изјавио је недавно Мрдић.

Као један од разлога честих напада власти на ТОК, уз поступке против министара Горана Весића и Томислава Момировића због пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, многи пре свега истичу „случај Генералштаб“.

То су све фазе урушавања концепта владавине права у Србији, каже Зоран Крстић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

„Имам утисак да је то све темељно и тенденциозно смишљено и да се дуго радило на томе да се све дефинитивно и практично стави под контролу извршне власти“, истиче.

У том смислу, ситуацију око ТОК-а и суђење Селаковићу оцењује као вид њиховог „коначног обрачуна, који је на помолу“.

Међутим, како каже, питање је колико ТОК-а могу да ураде за месец дана, на колико су ограничени Мрдићевим законима.

На месту бившег Генералштаба, погођеног у НАТО бомбардовању СР Југославије 1999, у ужем центру Београда, планиран је луксузни хотел Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, због чега је најављено његово рушење.

Да би се то догодило, према оптужном предлогу, са зграде је кршењем процедуре, упркос противљењу стручњака из Завода за заштиту споменика културе, и уз политичке притиске, специјалним законом скинуто својство културног добра.

Кушнерова компанија се, у међувремену, због протеста јавности, повукла из посла.

Уз Селаковића, блиског сарадника председника Александра Вучића, оптужени су Горан Васић и Александар Ивановић, вршиоци дужности републичког и београдског Завода за заштиту споменика културе, као и секретарка Министарства културе Славица Јелача.

На терет им се стављају злоупотреба службеног положаја и фалсификовање службене исправе, за које је запрећена казна затвора од шест месеци до пет година.

Селаковић је на суђењу изјавио да се неће позивати на имунитет од кривичне одговорности, као вид правне заштите на коју као министар у Влади Србије има право.

Из суда су на то одговорили да ће послати Влади допис са питањем да ли они желе да успоставе имунитет министру.

Претходних месеци, Селаковић је у честим медијским наступима на провладиним медијима жестоко критиковао ТОК, називајући га „аутоимуним обољењем“ и „организованом криминалном групом око тужиоца Младена Ненадића", који је на његовом челу, уз тврдње да им је за циљ „рушење државе“ и председника Вучића.

Због ранијег неодазивања на позив на саслушање - рекао је да „има паметнија посла" - тужилаштво је недавно од полиције затражило да га приведе, да би се министар потом са адвокатом ипак појавио пред судом.

Председник Вучић је у међувремену најавио да ће, шта год да се догоди, помиловати оптужене у случају Генералштаб, како би њега гонили.

„Губимо време, не постоји кривично дело, не постоји штета, не постоји корист, апсолутно се види да је све политички мотивисано", изјавио је Ђукановић после првог рочишта.

„Једина штета је направљена Србији, јер је уништен уносан посао за државу и нешто што је могло да поправи наш однос са САД“.

Селаковић, додаје, није вршио притисак да се са Генералштаба скине заштита, што ће све детаљно образложити када буде износио одбрану.

Скуп студената, демонстраната и дела опозиције испред суда, назвао је „застрашујућом врстом притиска“.

„Не долазимо да пресуђујемо, нити да вршимо притисак на суд, већ да покажемо да овај процес има публику“, изјавио је током скупа студент Димитрије Радојевић.

Случај Генералштаб, како наводи, има „значење које превазилази једну зграду и једно судско рочиште“, називајући га „снажним сигналом о карактеру државе и принципима по којима она поступа према ономе што је свима заједничко“.

„Важно је да се овај поступак не одвија у тишини - одговорност у овој држави постоји само када постоји и пажња јавности“, истакао је Радојевић.

„Ово суђење је тест за све нас, правосуђе, институције и будућност Србије као функционалне демократске државе у којој је владавина права темељни и непоколебљиви стуб друштвеног уређења“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk