Ново упозорење научника: Планета може бити топлија и за три степена

Ватрогасац

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије, Глобално загревање ствара предуслове за настанак шумских пожара
    • Аутор, Мет Мекгрет
    • Функција, ББЦ животна средина
  • Време читања: 4 мин

Медијски наслови су прилично суморни - ако се ништа не учини, планета би могла да буде топлија за огромних 3,1 степени Целзијуса до краја овог века, навеле су Уједињене нације у најновијем извештају.

Колико је такав сценарио известан?

Као што је обично случај са климатским променама и науком која их прати - одговор је компликован.

У УН извештају о емисији штетних гасова (Емиссионс Гап) наводи се да се, ако се садашње политике наставе, свет би могао да се загреје до 3,1 степени Целзијуса.

То би била „катастрофа“, указује УН, јер би дошло до драматичног пораста топлотних таласа и поплава.

Рад на отвореном би био изузетно тежак, чак и немогућ.

Међутим, ова процењена бројка није нова и треба је сагледати у ширем контексту.

УН није мењао пројекције о порасту температуре током последње три године, односно од када су се светски лидери састали у Глазгову на међународној конференцији о климатским променама ЦОП26.

„Процењује се да ће наставак примене садашњих политика ограничити глобално загревање на максимално 3,1 степен Целзијуса (опсег 1.9-3.8Ц) до краја овог века“, наводи се у новом УН извештају.

Ово је у складу са ранијим пројекцијама изнетим у извештају Међународног панела о климатским променама (ИПЦЦ) из 2021. године, према којем ће се планета загрејати до 3,6 степени Целзијуса ако се повећа емисија штетних гасова.

Ако земље одрже обећање које су дале кроз планове за смањење емисије угљеника, температура би порасла од 2,6 до 2,8 степени Целзијуса, наводи се у новом извештају УН.

Загревање би могло да се задржи на 1,9 степени Целзијуса ако би све државе оствариле намеру да емисије сведу на ниво који природни свет може да абсорбује, додаје се.

Овај хладнији сценарио је далеко од загарантованог, али будимо реални - чак и раст од 1,9 степени Целзијуса био био катастрофалан.

До сада смо планету загрејали за један степен, а последице тога осећамо на разним нивоима и то не само кроз екстремне временске прилике и растући ниво мора.

Обећања и фрустрације

Чињеница да ове пројекције нису значајно утицале на политике појединачних држава фрустрира Уједињене нације.

Иако су земље дале обећања на међународним конференцијама ЦОП27 и ЦОП28, промене су споре.

Циљеви Париског споразума да се глобално загревање задржи испод два степена, односно да се учине напори да остане испод 1,5 степени, озбиљно су угрожени, наводи УН.

Ипак, треба имати на уму тренутак у којем је овај извештај објављен - само неколико недеља пре сусрета светских лидера у Азербејџану на ЦОП29.

Државе су се договориле да до пролећа представе нове планове за смањење емисије угљеника који ће се односити на период до 2035.

Ако до тада не дође до смањења емисије, пораст температуре око три и више степена Целзијуса биће известан, сматрају научници.

Представници УН-а кажу да је нови скуп планова, назван национално утврђени допринос, један од најважнијих докумената сачињен у овом веку.

Стога и овај извештај треба да се посматра као део притиска на светске лидере да поставе више циљеве.

Радник пролази поред олимпијског стадиона у Бакуу где ће се одржати ЦОП29

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, ЦОП29 биће одржан од 11. до 22. новембра у Бакуу у Азербејџану

Шта још пише у извештају?

Много је нових фактора који утичу на пораст емисије, наводи УН.

Током 2023. године број авио-путника вратио се на ниво пре пандемије, што је повећало број летова, а тиме и емисију угљеника, која је скочила за 19,5 одсто у односу на 2022.

Емисија штетних гасова из друмског саобраћаја такође је порасла.

Због високих температура, људи су више користили клима-уређаје, што такође посредно води ка већој емисији угљен-диоксида.

„Видимо или почињемо да видимо све озбиљнији утицај климатских промена.

„Због топлотних таласа расте потражња за енергијом ради расхлађивања домова и канцеларија“, каже је Ен Олхоф, из Програма УН за животну средину.

То је довело и до пада производње хидроенергије.

Када се то догоди, прелази се на угаљ да би се произвела струја, објаснила је.

Уз то, прелазак на електрична возила и коришћење струје за грејање доводи до веће потражње за енергијом која се често добија из фосилних горива.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]