Olimpijske igre u Parizu: Deset fotografija najvažnijih trenutaka u istoriji olimpizma

Od američkog plivača srcelomca 1920-ih do čuvenog pozdrava podrške crnačkom pokretu na pobedničkom postolju - fotografije najuzbudljivijih i najznačajnijih trenutaka u istoriji Olimpijskih igara predstavljene su u novoj knjizi „Poslednji heroji" (The Last Heroes).

Kada se 26. jula u Parizu zapali olimpijska baklja, 206 zemalja učesnica nastaviće drevnu tradiciju, oživljenu 1896. godine, kada je Atina bila domaćin prvih modernih Olimpijskih igara.

Upravo je taj događaj, na kom je učestvovalo samo 241 takmičara, koji su trčali stazama oivičenim kanapom i plivali u zalivu Zei na istočnoj obali luke Pireja, bio polazna tačka nove istorije fotografija sa Letnjih olimpijskih igara.

Knjiga „Poslednji heroji - 100 trenutaka olimpijskih legendi", američke izdavačke kuće Assouline, odaje počast najizvanrednijim olimpijcima u istoriji i predstavlja najnezaboravnije trenutke sa svih Olimpijskih igara.

Predstavljamo 10 najkultnijih fotografija.

Džoni Vajsmiler pozira umetniku Džonu Habardu Riču, oko 1931. godine

Pariz je poslednji put bio domaćin Olimpijskih igara 1924. godine, kada je Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji 100 metara preplivao za manje od minuta, osvojio tri zlatne i bronzanu medalju za Sjedinjene Države (SAD).

Rođen u nemačkoj porodici u Kraljevini Ugarskoj, današnjoj Rumuniji, Vajsmiler je bio beba kada se 1905. njegova porodica ukrcala na brod za ostrvo Elis u Njujorku da započne novi život.

Vajsmiler, koga je na ovoj slici naslikao Džon Habard Rič za takmičenje na Olimpijskim igrama, od siromašnog dečaka postao je ikona muške lepote i američkog sna.

Glavna uloga u filmu Tarzan, gospodar džungle (ili Tarzan čovek-majmun) iz 1932. ovekovečila ga je kao miljenika žena.

Tarzana je igrao u još 11 filmova.

Nakon njegove smrti 1984. godine, ispostavilo se da je 1924. Vajsmiler bio apatrid i da je uzeo identitet njegovog mlađeg brata da bi mogao da uđe u američki tim.

Kako njegova privrženost Americi nikada nije bila upitna, senator Ted Kenedi i predsednik Ronald Regan su organizovali počasnu paljbu na njegovoj sahrani nedaleko od Akapulka, u Meksiku.

Adolf Hitler otvara Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine

Politika je kroz istoriju često imala upliv u olimpijska borilišta.

Slike sa Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine, održanih tri godine nakon što je Adolf Hitler postao kancelar Nemačke, zabeležile su demonstraciju sile nemačkog režima.

Reč je o događaju na kom nemački sportisti Jevreji nisu bili dobrodošli.

Pokušaj Nemačke da iskoristi sportski događaj u propagandne svrhe i promociju arijevske superiornosti propao je zbog svesrdne podrške publike 23-godišnjem Džesiju Ovensu, crnom američkom sprinteru i skakaču udalj, koji je osvojio četiri zlatne medalje.

Kao i mnogi drugi sportisti, odbio je da uputi nacistički pozdrav na pobedničkom postolju.

Održavanje Olimpijskih igara 1936. godine u Nemačkoj, kojoj je bilo zabranjeno da se takmiči na Igrama 1920. i 1924. posle Prvog svetskog rata, trebalo je da bude prekretnica.

Međutim, zbog Hitlerove invazija na Poljsku 1939, Olimpijskih igara nije bilo osam godina, a Nemačkoj je bilo zabranjeno učešće na prvim posleratnim Igrama 1948. godine.

Liz Hartel osvaja srebro u Helsinkiju 1952. godine

Civilima i ženama je 1952. godine konačno dozvoljeno da se takmiče u konjičkom sportu koji je ranije bio rezervisan samo za vojno osoblje.

Na ovim OI, žene su mogle da se takmiče samo u dresuri i to protiv muškaraca.

Međutim, ništa nije moglo da obeshrabri 31-godišnju Liz Hartel iz Danske da se takmiči na njenoj kobili, niti je ustuknula zbog njenog invaliditeta.

Naime, osam godina pre ovih Igara obolela je od dečje paralize, zbog čega je bila paralizovana ispod kolena.

Iako joj je bila potrebna pomoć da se popne na konja, invaliditet je nije ometao u sedlu i osvojila je srebrnu medalju.

Hartel je kasnije rekla: „Najteže je bilo stajati na pobedničkom postolju".

Tomi Smit i Džon Karlos protestuju protiv segregacije u Meksiko Sitiju 1968. godine

Olimpijske igre u Meksiko Sitiju 1968. iznenada su postale platforma Pokreta za građanska prava.

Američki osvajači medalja na 200 metara Tomi Smit (zlato) i Džon Karlos (bronza), na pobedničkom postolju podigli su stisnute pesnice u crnim rukavicama, u znak podrške crnačkom pokretu zvanom Crna moć i protesta protiv rasne nepravde.

Zbog ovog otvoreno političkog čina, čelnici američke reprezentacije su ih obojicu suspendovali i poslali kući, gde su ih sačekale uvrede i pretnje smrću.

„To je moralo da se uradi", rekao je Smit za BBC 2012. godine.

„Da li sam želeo to da uradim? Ne".

Smitovo ime je 2019. konačno dodato u Kuću slavnih u Američkom muzeju Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Koloradu.

Ovim činom je nekada najbrži čovek na 200 metara dobio priznanje da je zbog pobune koja mu je uništila trkačku karijeru ipak bio na pravoj strani istorije.

Nađa Komaneči na gredi u Montrealu 1976. godine

Sve dok se 14-godišnja Nađa Komaneči iz Rumunije 1976. nije pojavila na dvovisinskom razboju, nijedna olimpijska gimnastičarka nije dobila desetku - ocenu za savršeni nastup.

Čak je i semafor bio iznenađen, jer nije bio programiran za deset, pa je umesto savršene ocene pokazao 1,00.

Semafor je bio zbunjen, a publika oduševljena dok je Nađa, tada još uvek učenica osnovne škole, izvodila podvig za podvigom.

Dobila je ukupno sedam desetki i osvojila je pet medalja - tri zlatne, srebrnu i bronzanu.

„Niko mi nije rekao da niko u istoriji Olimpijskih igara nije dobio savršenu desetku", rekla je 2017. za sportski kanal CBC Sports.

„Tako da sam jednostavno izašla da uradim ono što sam planirala."

Edvin Moziz osvaja još jedno zlato na 400 m sa preponama u Los Anđelesu 1984. godine

Na slici iz 1984. godine, američki preponaš Edvin Moziz bio je na tek pola puta njegove desetogodišnje vladavine, tokom koje je bio neprikosnoven na 400 metara sa preponama.

Zbog podugačkog koraka, zbog kog mu je do cilja bilo potrebno samo 13 umesto standardnih 14 koraka, bio je brži od svih njegovih takmaca.

Kada se niz njegovih pobeda završio, neočekivano je počeo da se takmiči u bob trkama i sa kolegom Brajanom Šimerom osvojio je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu 1990. godine.

Međutim, prepone su ostale njegova prva ljubav.

„To je događaj broj jedan za muškarce i žene", rekao je ranije ove godine za publikaciju o atletici Citius Mag.

„To će biti jedno od najuzbudljivijih takmičenja na Olimpijskim igrama."

Florens Grifit Džojner slavi zlato u Seulu 1988. godine

Američka sprinterka Florens Grifit Džojner radila je u banci, pauziravši od trka, ali ju je trener Bob Kersi nagovorio da se vrati na stazu.

Kada je već na američkim kvalifikacijama za Olimpijske igre oborila svetski rekord na 100 metara za 0,3 sekunde, konkurencija je znala da je u nevolji.

Tada 28-godišnja „Flo-Džo", dugih nogu i izrazito dugih noktiju, bila je nezaustavljiva u Seulu.

Svetski rekord na 200 metara oborila je dva puta u istom danu.

Nažalost, samo deset godina kasnije ugušila se tokom epileptičnog napada, ali njene rekorde na 100 i 200 metara još niko nije oborio.

Hišam el Geruž ispisuje istoriju atletike u Atini 2004. godine

Osamdeset godina nakon što se „Leteći Finac" Pavo Nurmi upisao u istoriju pobedama na 1500 i 5000 metara - na startu se pojavio novi takmičar.

Marokanski atletičar Hišam el Geruž, svetski rekorder na 1500 metara - koji je i danas neprevaziđen - prvo je osvojio zlato u ovoj disciplini.

Međutim, čekala ga je trka i na 5000 metara, gde je konkurencija bila jača.

U poslednjim sekundama trke, El Geruž je pretrčao dvojicu vodećih takmičara i prvi prošao kroz cilj.

Podigao je dva prsta u znak nedostižne dvostruke pobede u ovim disciplinama.

Na pobedničkom postolju nije mogao da zadrži suze.

Jusein Bolt obara rekorde u Pekngu 2008. godine

Jusein Bolt, sprinter visok 195 centimetara sa Jamajke, na Olimpijskim igrama u Pekingu pobedio je i na 100 i na 200 metara i u štafeti 4 x 100 metara, oborivši tri svetska rekorda.

Izmotavao se na startnoj liniji, a trke završavao njegovim zaštitnim znakom - prepoznatljivom pobedničkom pozom u kojoj se naginje unazad i rukama pokazuje ka nebu, nazvanom „munja", koju je kasnije i zaštitio.

A ta 2008. bila je samo početak.

Bolt je nastavio da poboljšava vremena i postavio nove (još neoborene) svetske rekorde na 100 i 200 metara i u štafeti 4 x 100 metara.

Zlatne medalje u sve tri discipline osvojio i na sledeća dva izdanja Olimpijskih igara - u Londonu 2012. i Rio de Žaneiru 2016. godine.

To je jedinstven uspeh u istoriji Olimpijskih igara.

Rajan Marfi i Kajleb Dresel slave zlato u štafeti 4 x 100 mešovito u Tokiju 2021. godine

Uprkos sjajnoj trci Britanca Adama Petija u napetoj štafeti 4 x 100 mešovito, američki tim je postavio novi svetski rekord i zadržao zlato.

Najsjajnije odličje SAD su osvojile na svim Olimpijskim igrama, osim u Moskvi 1980, koje su bojkotovale zbog ruske invazije na Avganistan.

Možda najzanimljiviji detalj na ovoj fotografiji je upravo onaj koji se ne vidi.

Zbog ograničenja uvedenih usled pandemije korona virusa, tribine su bile prazne, a jedini navijači su bili članovi timova i sportisti koji su nosili zaštitne maske.

Baklja Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine, koje su zbog pandemije održane godinu dana kasnije, ali praćene sa bezbedne udaljenosti, iz dnevnih soba, donela je preko potrebnu svetlost tokom mračnog perioda naše istorije.

Pogledajte video: Kontroverzna istorija štafete olimpijske baklje

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]