Film: „Noći bugija“ ili kako je izgledao zagrljaj Holivuda i pornografije

piše: Rejčel Pronger

Na početku filmske priče o porno industriji sedamdesetih godina 20. veka, reditelj Džek Horner (Bert Rejnolds) u jednoj sceni sedi za stolom u restoranu prekoputa Edija (Mark Valberg), momka koji želi da postane porno zvezda, i objašnjava mu viziju nove vrste pornića:

Želim da snimim film čija će priča skroz usisati gledaoca …. U toj meri da ljudi neće moći da mrdnu s mesta dok ne saznaju kako se priča završava… sanjam o tome da jednog dana snimim takav film - istinit, ispravan i dramatičan.

Da li pornografski film može da bude istinit, ispravan i dramatičan?

Iako su se stavovi o prikazivanju seksa na velikom ekranu tokom godina izmenili, gledaoci i dalje dele filmove na „prave" i pornografiju.

Međutim, industrije pornografskih i mejnstrim filmova razvijale su se paralelno i uvek su među njima postojala izvesna preklapanja.

Holivudski i hardkor filmovi su blisko povezani, oni dele slične izazove i tokom istorije su suštinski uticali oblikovali jedan drugog.

Anderson u pomenutom filmu tematizuje upravo ovu isprepletenu istoriju, uz neobični trodimenzionalni pristup temi, govoreći jednako o pornografiji koliko i o Holivudu.

U središtu filma je Edi, mladi čistač u restoranu skromnog talenta, čije farmerke kriju „nešto neverovatno", a koga će Džek primetiti i pozvati da se priključi njegovoj „porodici", šarolikoj grupi glumaca i članova ekipe, među kojima su i glamurozna majčinska figura Ember Vejvz (Džulijen Mur) i neupućeni devojčurak Devojka na rolerima (Heder Grem).

Ova skupina će snimiti seriju popularnih filmova, a Edi, pod novim imenom Dirk Digler, postaće glavna zvezda, sve dok narasli ego, zavisnost od droge i tehnološke promene ne ugroze njihove snove.

Opsežni narativ filma Noći bugija obuhvata evoluciju filmova za odrasle, od perioda „porno šika" s kraja sedamdesetih godina 20. veka do buma VHS tehnologije sredinom osamdesetih.

Film počinje 1997, na vrhuncu takozvanog „zlatnog doba pornografije", perioda tokom kog je hardkor porno film na kratko uspeo da postane deo mejnstrima.

Ključni trenutak te epohe bila je premijera filma Duboko grlo 1972, prvog dugometražnog porno filma koji je uspeo da privuče pažnju šire publike.

Potpomognut skandalom u vezi sa cenzurom, Duboko grlo postao je hit na bioskopskim blagajnama, što je privuklo pažnju tiražnih medija i napravilo zvezdu od glumice Linde Lovlejs.

Uspeh filma Duboko grlo najavio je talas onoga što će Ralf Blumental, novinar Njujork tajmsa, nazvati „porno šikom" - periodom tokom kog gledanje pornografskih filmova u bioskopu neće biti samo prihvatljivo, već i kul.

Nova društvena prihvaćenost je donela brojniju publiku i veći profit, što je dovelo do toga da su reditelji ovih filmova počeli da prave umetnički ambiciozne projekte koji su dalje nastavili da brišu granicu između popularnih filmova i pornografije.

Anderson gledaocima prenosi duh porno šika kroz lik Džeka Hornera i njegovog sna o pravljenju filmova koji su „istiniti, ispravni i dramatični".

Noći bugija sadrže brojne klipove u kojima vidimo saradnju između Džeka i Dirka - simpatične parodije u maniru „filma u filmu" koje ističu način na koji je pornografija crpla inspiraciju iz Holivuda.

Umetnički vrhunac ovih saradnji bili su filmovi iz serije o Broku Lendersu, odnosno serija kompleksnih parodija filmova o Džejmsu Bondu, u kojima Dirk igra tajnog agenta koji uspeva da izbegne svaku nevolju tako što zavodi žene.

„To je pravi film, Džek", izjavljuje oduševljeni kamerman posle jednog izuzetno zahtevnog kadra.

„Želim da me pamte po ovom filmu", ozbiljno odgovara Džek.

U svojevrsnom meta-obrtu, Noći bugija možemo tumačiti kao parodiju Holivuda.

Priča o usponu i padu Dirka Diglera je klasičan narativ poznat kao „zvezda je rođena", dat uz sve obavezne elemente žanra: figura starijeg manipulatora; mlada zvezda koju je iskvarila slava; nesrećni kraj.

Nimalo neočekivano od prekaljenog filmskog štrebera kakav je bio Anderson, film obiluje referencama, najviše na dela Martina Skrosezea.

Scena u kojoj Dirk sedi u garderobi i sam sebe bodri oslanja se na Razjarenog bika, a druga scena u kojoj Dirk, nadrogiran kokainom, planira pljačku, jasno je prizivanje Dobrih momaka.

Pozajmljujući direktno iz drugih filmova i obaveznih motiva u žanru, ali premeštajući te citate u grozničavi svet pornografije, Andersonov pristup se ne razlikuje puno od načina rada Džeka Hornera - obojica su reditelji koji slobodno kradu iz Holivuda u pokušaju da stvore nešto novo.

Pohotno uzbuđenje

Džekove parodije pokazuju kako je pornografija često krala od Holivuda, ali priroda tog odnosa nije bila jednosmerna.

Kao što je Korina Longvort primetila u svom podkast serijalu Erotske osamdesete, ulazak pornografije u mejnstrim tokom sedamdesetih takođe je uticalo na Holivud.

Niz erotskih trilera koji su premijerno prikazani tokom osamdesetih i devedesetih, filmovi poput Američkog žigola (1980), Poštar uvek zvoni dva puta (1981) i 9 i po nedelja (1986), direktno su se oslanjali na pornografsku estetiku, nudeći gole filmske zvezde kao seks simbole.

Osim ovih erotskih trilera, postoji još jedan vid uticaja pornografije na Holivud - malobrojni, ali značajni podžanr filmova koji se bave ovim segmentom filmske industrije.

Poput Noći bugija, najbolji među ovim filmovima bave se odnosima moći i etičkim izazovima rada u Holivudu, jednako koliko i u pornografskoj industriji.

Za razliku od ostalih filmova snimljenih tokom buma erotskog trilera s početka osamdesetih godina, Dublerka Brajana De Palme (1984) predstavlja direktan spoj Holivuda i pornografije.

U ovoj kičastoj posveta B-filmovima, neuspešni glumac Džejk (Kreg Voson) biva opsednut glumicom/dublerkom Holi Bodi (Melani Grifit) i uvučen u prljavo podzemlje Los Anđelesa.

Namerno mračan i nasilan, film Dublerka je nakon premijere izazvao oprečne sudove kritičara.

I dok su neki reagovali pozitivno (kritičar Rodžer Ibert nazvao ga je „uzbudljivom pokaznom vežbom režije"), drugi su kritikovali film, nazvavši ga senzacionalističkim đubretom i „jezivom budalaštinom".

Dublerku su najoštrije kritikovale feministkinje, koje su povezale način na koji je De Palma prikazao nasilje i stvarno nasilja nad ženama, što je optužba koja je pratila reditelja tokom čitave karijere, što ga je posebno nerviralo.

„Štampa me je urnisala na vrhuncu pokreta za oslobođenje žena", rekao je De Palma u intervjuu iz 2018. „Smatrao sam to potpuno neopravdanim. To je napeti triler, a ja samo tražim nove načine da nekog ubijem na filmu."

Dublerka je doživela svojevrsnu renesansu, pošto nova generacija kritičara vidi film kao pogrešno shvaćeni biser kinematografije.

Prošlo je mnogo vremena, i De Palma je od statusa enfant terrible postao omiljeni reditelj drugih reditelja, o kom je snimljen dokumentarac iz pijeteta, u kome hvalospeve na De Palmin račun izriču Noa Baumbah i Džejk Paltrou.

Krvavi otisci Dublerke vidljivi su u filmu Eks (X) reditelja Taja Vesta iz 2022, kič slešeru o ekipi porno filma koju proganja pomahnitali ubica, što je motiv eksploatacijskih filmova iz sedamdesetih, ali sadrži pomalo i De Palminog kemp senzibiliteta, mračnog humora i stilizovanog nasilja.

Iako nije po svačijem ukusu, samosvesni ekces u Dublerki poslužio je svrsi, jer je film uronjen u holivudsko preobilje, istovremeno ga kritikujući.

Poput Andersona, De Palma se stalno poziva na druge reditelje, posebno Alfreda Hičkoka - zaplet direktno pozajmljuje iz Vrtoglavice i Prozora u dvorište, a te reference su dobile nov zamah tokom godina.

Kad danas gledamo Dublerku, možemo da se prisetimo kako je Hičkok maltretirao glumicu Tipi Hedren (majku Melani Grifit), a ta veza predstavlja još jedan sloj filmskog komentara o zlostavljačkim odnosima koji preovladavaju u Holivudu.

Dublerka uspeva da plasira golotinju i nasilje, ali, istovremeno, i da postavi neka provokativna pitanja.

Ako Holivud nudi isto pohotno uzbuđenje, ali i odnose eksploatacije, kao i pornografski filmovi, gde se zapravo nalazi granica između ove dve industrije.

'Porno ratovi'

Uz druge eksplicitne holivudske filmove iz tog perioda, Dublerka je postala deo žestoke debate o prikazivanju seksa na velikom platnu, poznate kao „porno ratovi".

Jedan od ključnih argumenata u porno ratu bila je tvrdnja da su glumice neizbežno eksploatisane u pornografskim filmovima.

Godine 1986. Linda Lavlejs se pridružila aktivistima koji su zahtevali zabranu pornografije, kada je svedočila u kongresu da je pod prisilom učestvovala u filmu Duboko grlo, šokirajući sve prisutne izjavom da „svaki put kada neko gleda ovaj film, gleda kako mene siluju".

Svedočenje je dovelo je u pitanje ideju seksualno oslobođene ženstvenosti, koja podupire pojavu „porno šika" i skrenulo pažnju na potencijalno problematične odnose u industriji.

Ova priča je pretočena u Lavlejs (Lovelace, 2013), biografskom filmu u kome glavnu ulogu igra Amanda Sejfrid i koji su režirali Rob Epštajn i Džefri Fridman.

Film je solidan i ništa više od toga, ali interesantan je način na koji predstavlja život Lavlejs kao narativ oko koga ne postoji jedinstvo, jer je ona najpre prikazana kao oslobođena zvezda, a zatim je ova slika preinačena tako što je dato njeno viđenje.

U tom smislu, on anticipira naslove proizašle iz #MeToo ere, poput Žene koja obećava (Promising Young Woman, 2020) i Asistentkinje (The Assistant, 2019), koji koriste nepouzdane pripovedače, a nisu nam predočene sve činjenice kako bi bile prikazane sve teškoće sa kojima se mlada žena suočava kad hoće da prijavi bilo koji oblik zlostavljanja.

Iskustvo Linde Lovlejs pokazuje da su koreni pokreta #MeToo, koji je popularizovan u Holivudu, a koji će se kasnije proširiti na druge industrije, između ostalog i pornografiju, veoma duboki.

U filmu Noći bugija Anderson ne pokušava da se bavi eksploatacijom, predstavljajući ženske likove kao osobe koje uživaju u radu.

Međutim, ključni trenutak filma je pojava VHS tehnologije, izuma koji će tokom osamdesetih transformisati industriju.

Poput interneta u narednim decenijama, VHS je potpuno poremetio industriju, omogućivši da se filmovi snimaju brzo i za malo para, a da onda gledaoci uživaju gledajući ih u svojim domovima, a ne u bioskopu.

Upadljivo je glumicu vidimo kao žrtvu nasilja samo jednom, nakon ove promene, u sekvenci kada Devojka na rolerima upražnjava seks sa strancem u sred televizijske emisije.

Anderson pravi kontrast između nežnijeg, prisnijeg analognog porno filma nastalog tokom Zlatnog doba i eksploatativne pornografije iz osamdesetih, koja sadrži „faktor šoka", i time sugeriše da je reč o promeni odnosa u industriji, a ne o samoj prirodi ovih filmova, koja uzrokuje eksploataciju.

Prikaz načina na koji VHS tehnologija utiče na pornografiju u Noći bugija neposredno odjekuje u narednoj velikoj promeni industrije za odrasle usled pojave onlajn pornografije koja se razvila tokom protekle dve decenije.

Ova tehnološka promena je u centru skorijih filmova smeštenih u svet pornografije i seksualnog rada, poput Crvene rakete (Red Rocket, 2021) Šona Bejkera, o prevaziđenoj porno zvezdi koja se vrati kući kada mu propadne karijera, ili Kem (Cam, 2018) Danijela Goldhabera, horor filma u čijem središtu je devojka koja se skida ispred kamere.

U ovim filmovima se pornografija koristi za oblikovanje zapleta i estetike, čemu doprinose hiperrealistični snimci na kojima je izbrisana linija između fantazije i realnosti, održavajući način na koji je eksplicitan materijal svima dostupan preko interneta, što je dovelo do „pornifikacije" slika u popularnoj kulturi, modi i oglašavanju.

Isto se može reći za film Zadovoljstvo (Pleasure, 2021) Nindže Tajberg, koji prati put mlade Šveđanke koja pokušava da pronađe mesto na losanđeleskoj porno sceni, nudeći nijansiran pogled na uticaj interneta na industriju kroz #PostMeToo Me perspektivu.

Poput Noći bugija, Zadovoljstvo nudi priču novajlije koji pokušava da se probije, ali je Ana (Sofija Kapel) manje pasivan lik od Edija.

Tokom filma vidimo kako Ana gradi karijeru - koristi društvene medije kako bi privukla veliki broj pratilaca, koristi prijateljstva i imitira nasilje muških kolega kako bi ostvarila nadmoć.

Zadovoljstvo otkriva potencijal pornografije za eksploataciju, istovremeno nudeći i alternativni pogled, pokazujući nam oblasti u industriji gde je odnos prema porno glumcima pun uvažavanja i ljubaznosti.

Tajberg je filmu pristupila iz snažne antipornografske perspektive, ali nakon što je provela dosta vremena istražujući svet losanđeleske pornografije i srećući se sa nizom reditelja i glumaca, njeno viđenje problema postalo je daleko ambivalentnije.

U Noćima bugija, Anderson je dao male uloge pravim porno glumcima, dok je Tajberg otišla korak dalje - porno glumci su dobili više uloga u filmu, a mnogi saradnici dolaze iz porno industrije.

I ovaj pristup se ispostavio kao kontroverzan, jer su neki od glumaca i profesionalaca, koji su bili deo produkcije, izrazili rezervu prema načinu na koji su prikazani, a Tajberg je kritikovana zato što tokom snimanja intimnih scena nije koristila usluge koordinatora za intimne scene.

Bez obzira na to, upravo ova siva zona je u skladu sa filmom koji namerno izaziva osećaj nemira kod gledaoca, ostavljajući otvoreno pitanje da li je Ana osnažena ili iskorišćena tokom rada u pornografiji.

Na kraju krajeva, najbolji filmovi o pornografiji, među kojima su Noći bugija i Zadovoljstvo, otkrivaju gledaocu nešto što on već zna.

Bez obzira na to da li govorimo o pornografiji ili o mejnstrim filmovima, pravljenje filma predstavlja industrijalizovanu umetničku formu, koju prate iste nejednakosti, poput rada i u bilo kojoj industriji u kapitalističkom društvu.

Ispod sjaja, glamura, prljavštine i seksa, ovi filmovi nas podsećaju na to da su ljudi zaposleni u ovim industrijama poput svih nas, komplikovani i puni protivrečnosti, bez obzira na to čime se bave.

Davanjem ljudskog lica glumcima i ekipi pornića, ovi filmovi bude u nama saosećajnost i omogućuju nam da ovu industriju, i prava radnika, posmatramo kao i bilo koju drugu.

Šta može biti istinitije, ispravnije i dramatičnije od toga?

Pogledajte video: „Hrana je pornografija, a ja sam porno zvezda"

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]