Nauka, istorija i tehnologija: DNK otkriva izgubljeni svet Arktika star dva miliona godina

Najstariji DNK do sada sekvencioniran (metoda kojom je moguće utvrdi redosled pojedinih elemenata u velikom molekulu) otkriva kako je Arktik izgledao pre dva miliona godina kada je bilo toplije.

Danas je oblast severnog Grenlanda polarna pustinja, ali genetski materijal, izvađen iz zemlje, otkrio je bogatu lepezu biljaka i životinja.

Naučnici su pronašli genetske tragove mastodonta sličnih slonu, irvasa i gusaka koji su lutali među stablima breze i topole, kao i morskog života, kraba i algi.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.

Profesor Eske Vilerslev, koji je sproveo studiju, sa univerziteta u Kopenhagenu i univerziteta u Kembridžu rekao je da ova mešavina arktičkih i umerenih vrsta koje žive jedna pored druge nema savremeni ekvivalent.

Istraživanje je sprovedeno u oblasti Kap Kobenhavn, koja se nalazi u najsevernijem delu Grenlanda.

Do sada je bilo teško vratiti sat i videti kakva je bila ova oblast pre dva miliona godina.

Fosili životinja iz ovog perioda su tamo izuzetno retki.

„U stvari, iz Kap Kobenhavna, jedine životinje koje su do sada otkrivene kroz makro fosile su zečji zub i buba balega.

„Tako da ljudi nisu imali predstavu kakva je fauna tamo", objasnio je profesor Vilerslev.

Umesto toga, tim je istraživao DNK životne sredine.

Ovo je genetski materijal koji se izlučuje iz biljaka i životinja - na primer, iz ćelija kože ili izmeta i akumulira se u njihovoj okolini.

To je tehnika koja se sada često koristi u konzervaciji.

Na primer, proučavanje DNK pronađenog u kapi morske vode može otkriti sva stvorenja koja su živela u okeanu.

Na Grenlandu, tim je koristio drevne uzorke tla kako bi se osvrnuo na biologiju rane pleistocenske epohe.

Pronašli su šumski ekosistem, sa arktičkim žbunjem, biljem, papratima i mahovinama koje rastu među drvećem.

Među otkrićima su se našla i stvorenja kao što su glodari, irvasi i guske, rekao je profesor Vilerslev za BBC, kao i da niko ranije nije pronašao ostatke životinja nalik slonu na Grenlandu.

Pre dva miliona godina, Severni Grenland je bio mnogo topliji nego sada.

Prosečne godišnje temperature bile su za oko 11 do 19 stepeni više.

„Ono što nam zaista govori jeste da je plastičnost bioloških organizama - u smislu gde biljke ili životinje mogu da žive zajedno - mnogo veća nego što smo mislili", rekao je on.

Ekstrahovanje i sekvencioniranje DNK iz tla nije bilo lako.

Timu su bile potrebne godine da razradi najbolju tehniku.

Čak su mislili da možda nije moguće da genetski materijal preživi ovako dugo.

„Napisao sam rad 2005, gde sam rekao da mislim da DNK neće preživeti više od milion godina, ali evo nas sa DNK starom dva miliona godina", rekao je profesor Vilerslev.

On misli da je hemijska reakcija između DNK i tla usporila svaku degradaciju.

„DNK su naelektrisani molekuli, a mnogi minerali koje vidimo u zemljištu su takođe električno naelektrisani.

„Stoga će se DNK u osnovi vezati za čvrste minerale, a kada to uradi, smanjuje stopu spontane degradacije", dodaje.

Ako se otkrije da DNK može da preživi na drugim mestima, otkriće bi moglo da promeni način na koji posmatramo drevni svet.

Pratite Rebeku na Tviteru.

Možda će vas zanimati - ovako su izgledali drevni Egipćani

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]