Umetnost: Slika Pita Mondrijana izložena naopačke već 75 godina

Umetničko delo apstraktnog holandskog slikara Pita Mondrijana bilo je izlagano naopačke u raznim galerijama već 75 godina, tvrdi istoričarka umetnosti.

Uprkos nedavnom otkriću, slika Njujork siti 1 i dalje će biti kačena na pogrešan način kako bi se izbeglo oštećenje.

Slika iz 1941. je prvi put izložena u njujorškom Muzeju savremene umetnosti 1945.

Deo je umetničke kolekcije nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija u Dizeldorfu još od 1980.

Kustoskinja Suzen Mejer-Buser je primetila dugogodišnju grešku dok je sprovodila istraživanje povodom nove izložbe koji je muzej spremao o Mondrijanu početkom ove godine.

Međutim, upozorila je da bi se slika mogla raspasti ukoliko se sada okači tako da je desna strana okrenuta nagore.

Delo Njujork siti 1 je urađeno na samolepljivoj traci po uzoru na umetnikovu sliku sličnog imena, Njujork siti.

'Naopačke'

„Zadebljanje na mreži bi trebalo da bude na vrhu, poput tamnog neba", navela je Mejer-Buser za Gardijan, govoreći o nedovršenom i nepotpisanom umetničkom delu koje čine crvene, plave i žute pruge.

„Kada sam drugim kustosima ukazala na to, shvatili smo da je bilo veoma očigledno i da je vrlo verovatno da je slika okrenuta na pogrešnu stranu", dodala je ona kada ju je kontaktirao BBC.

Čini se da dokazi potvrđuju ovu teoriju jer se na slici sličnog imena, Njujork, koja je izložena u Parizu, zadebljane linije prikazuju na vrhu, a ne na dnu.

Štaviše, na fotografiji iz studija uticajnog Holanđanina, nastaloj nekoliko dana posle njegove smrti, vidi se štafelaj na kojem je ova slika, takođe, okrenuta drugačije.

Fotografija je objavljena u američkom magazinu Grad i selo u junu, 1944.

Mondrijan je rođen u blizini holandskog grada Utrehta 1872.

Smatra se jednim od najvećih umetnika 20. veka i pionirom savremenog apstraktnog stila, minimalizma i ekspresionizma.

Kao suosnivač umetničke grupe i pokreta De Stijl, u potrazi za „univerzalnom lepotom", razvio je nereprezentativni stil koji je nazvao neoplasticizam.

Preselio se u Pariz 1911. i počeo da eksperimentiše u kubizmu, ali je njegovo ime ovih dana sinonim za modernizam.

Njegova dela su imala ogroman uticaj, ne samo na svet umetnosti, već i na dizajn, arhitekturu i modu.

Prema galeriji iz Dizeldorfa, njegova serija slika Njujorka iz 1941. i 1942, nastala neposredno pre smrti u 71. godini, viđena je kao „revolucija u Mondrijanovom strogom geštalt konceptu".

Delo Njujork siti 1 u nemačkoj galeriji opisuju kao „živahan, dinamičan ritam obojenih, crvenih, plavih i žutih pruga koje su poslužile kao prilično uprošćen slikovni jezik sa geometrijskom strukturom, sveden na osnovne boje, uz dodatak crne i bele".

Kako su fotografi oživeli dela Paje Jovanovića:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]