Korona virus: Vakcina AstraZeneka - da li je nacionalizam upropastio britanski poklon svetu

Vakcina AstraZeneka krenula je kao priča o britanskom uspehu - domaće cepivo razvijeno i pušteno u promet za manje od 12 meseci.

Ambicija je bila ogromna: napraviti vakcinu za čitav svet.

Ali da li su se na tom putu isprečili političari i nacionalizam?

U Velikoj Britaniji je skoro polovina odrasle populacije primila dve doze AstraZeneka vakcine protiv Kovida-19.

Ona je vrlo verovatno do sada spasla više života u zemlji nego Fajzerova i Modernina vakcina zajedno.

A opet, Nacionalna zdravstvena služba (NHS) sada jedva da je koristi.

Više od 37 miliona ljudi u Velikoj Britaniji primilo je buster dozu.

Svega 48.000 od tih bile su Astrazeneka.

Ova vakcina je danas skrajnuta i EU, a nikad nije bila odobrena u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako smo, dakle, stigli do ove tačke?

Razgovarao sam sa naučnicima, političarima i komentatorima o sudbini Oskford-AstraZeneka vakcine, koju su, za dokumentarac na BBC 2, političari nazvali „poklon Britanije svetu".

Postavio sam im svima ključno pitanje: da li su se ambicijama vakcine isprečili politika i nacionalni interesi?

Ser Džon Bel, regius profesor sa Univerziteta u Oksfordu i čovek u središtu tima koji je izveo Oksfordovu vakcinu iz laboratorije pravo u ruke miliona, izuzetno je kritičan prema donosiocima odluka u EU.

„Uništili su reputaciju vakcine tako da se to pročulo i u ostatku sveta", rekao nam je on.

„Mislim da je loše ponašanje naučnika i političara verovatno ubilo stotine hiljada ljudi - a time oni sigurno ne mogu da se podiče."

Vratimo se malo na početke 2021. godine.

Pod Alfa sojem brojevi bolničkih lečenja i smrti od Kovida skakali su u nebesa, vršeći veliki pritisak na britanske zdravstvene službe.

Ali to je istovremeno bilo i vreme velike nade.

Velika Britanija je upravo bila pokrenula vakcinaciju efikasnim Fajzerovim i AstraZenekinim vakcinama - koje su u ovoj zemlji odobrene pre nego igde drugde u svetu.

Vakcina Oksford-AstraZeneke bila je hvaljena kao domaći trijumf - odslikavajući moć britanske bionauke i njenih akademskih krugova.

Vlada je čak razmišljala o mogućnosti da stavi britansku zastavu na pakovanje vakcine.

Ali naučnicima u Oksfordu se nije dopadala ideja o bilo kakvom veličanju britanskog porekla vakcine - po samoj prirodi, pandemija ne poštuje granice.

Cilj naučnika bio je da zaustave širenje virusa u celom svetu i da spreče pojavljivanje novih mutacija u nezaštićenim zemljama.

„Bilo je previše nacionalizma", kaže profesor Adrijan Hil, direktor Instituta Džener u Oksfordu, na kom je izrađena vakcina.

„To je pothranjivalo konkurenciju među tipovima vakcina, među različitim zemljama.

A to je poslednja stvar koju želite dok pokušavate da zauzdate pandemiju i obezbedite vakcine za čitav svet."

Odobrenje vakcine u zemlji poklopilo se sa formalnim izlaskom Velike Britanije iz EU.

„Mislim da nije nimalo olakšalo odnose sa Evropom to što je bila promovisana kao izrazito britanska vakcina", kaže ser Džon Bel.

U Velikoj Britaniji, uprkos strašnoj ceni Kovida, vladala je gotovo poletna atmosfera u skoro svakom centru za vakcinaciju koji sam posetio.

Za razliku od njih, raspoloženje u ostatku Evrope bilo je sumorno.

„Ono što nismo mogli da razumemo je da dok smo mi lišeni vakcina, Velika Britanija imunizuje i danju i noću", kaže doktorka Veronik Trilet-Lenoar, iz Kontaktne grupe za vakcine Evropskog parlamenta.

Krajem januara, EU, čiji je postotak vakcinisanosti zaostajao za Velikom Britanijom, konačno je delovala spremno da odobri AstraZeneku.

Ali pre nego što su evropski regulatori doneli tu odluku, Nemačka je odlučila da ona ne bi smela da se daje starijima od 65 godina.

Za to vreme u Francuskoj, predsednik Makron nazvao je vakcinu „kvazi-neefikasnom" kod starijih osoba.

Međutim, svega nekoliko sati kasnije, Evropska medicinska agencija odobrila je vakcinu za odrasle svih godišta.

I Nemačka i Francuska će kasnije promeniti te odluke, ali je reputacija vakcine već bila narušena.

Neki lekari u Francuskoj morali su da bacaju doze zato što niko nije dolazio da se vakciniše.

Kako je uopšte došlo do toga?

Komplikovano je, ali budite strpljivi, objasniću.

AstraZenekina vakcina bila je odobrena u Velikoj Britaniji i EU za starije osobe pre nego što su se pojavili čvrsti dokazi da ih ona štiti od kovida.

Testiranja su pokazala da štiti mlađe dobrovoljce.

Ali starije odrasle osobe bile su regrutovane kasnije.

Njihovi uzorci krvi pokazali su da vakcina proizvodi veoma snažnu imunu reakciju na korona virus - baš kao i kod mlađih dobrovoljaca.

Dakle, pretpostavilo se da će vakcina podjednako štititi starije osobe kao i mlađe.

To se posle pokazalo ispravnim.

Usred pandemije, dok su vakcine bile očajnički potrebne, regulatori su odlučili da odobre vakcinu za starije odrasle osobe, koje su bili najugroženije.

Ali Francuska i Nemačka su u tome bile obazrivije.

Istovremeno, AstraZeneka je bila upetljana u veliki spor oko zaliha.

Njena vakcina protiv kovida pravila se i u Velikoj Britaniji i u EU.

Zato što je Velika Britanija dobila garancije o prioritetu u sporazumu sklopljenom pre ostatka Evrope, kompanija kaže da nije bila u mogućnosti da šalje vakcine iz britanskih pogona da bi dopunila zalihe u EU.

Istovremeno, milion doza već je otišlo za Veliku Britaniju iz pogona u EU.

Na vrhuncu ove krize, Evropska komisija je zapretila da će zaustaviti izvoz vakcina u Veliku Britaniju ako Evropa ne bude dobila „deo koji joj pripada".

Ali ono što je do kraja dotuklo lošu reputaciju vakcine kod mnogih ljudi širom Evrope bilo je pojavljivanje veze sa retkim trombovima u martu.

Nemačka, Francuska, Irska, Italija, Austrija, Danska bile su među mnogim zemljama koje su obustavile davanje ove vakcine.

Sveukupan rizik od trombova bio je veoma nizak - procenjuje se na jednu osobu od svakih 65.000 slučajeva - ali je nešto viši kod mlađih odraslih osoba.

Kad su evropski regulatori objavili da je korist od vakcine mnogo veća od rizika, većina zemalja je ukinula zabranu - ali je stavila ograničenje na starost osoba za primanje vakcine.

U Velikoj Britaniji je poverenje i ponos na vakcinu ostao na visokom nivou, čak i nakon što je vakcina ograničena samo na starije od 40 godina zbog veze sa retkim trombovima.

Ali kad je došlo vreme da se u Velikoj Britaniji odlučuje o buster dozama, pitanje trombova i jednostavnost mRNK vakcina Fajzera i Moderne, koje nisu imale starosno ograničenje, zapečatilo je sudbinu AstraZeneke.

Ona je registrovana kao buster doza u Britaniji, ali se pokazalo da je jednostavnije većini ljudi dati Fajzer ili Modernu - uprkos tome što je to mnogo skuplja opcija.

Od tada, dokazi su pokazali da mešanje različitih tipova vakcina nudi bolju zaštitu.

Drugde u Evropi mnogi su doživljavali AstraZeneku kao nebezbednu ili lošiju vakcinu - u Belgiji je dobila nadimak „Aldi vakcina" po njihovom supermarketu, zato što je bila doživljavana kao jeftinija opcija.

Ali ona je pravljena tako da bude jeftina.

Njeni tvorci su imali ambiciju da bude dostupna po nižoj ceni širom sveta.

Za razliku od mRNK vakcina, mogla je da se transportuje i čuva na temperaturi običnog frižidera, zbog čega je bilo lakše davati je na zabitijim mestima.

AstraZeneka je pristala da izda dozvolu za globalnu proizvodnju i distribuciju vakcine, da se ona prodaje tako da se od nje ne bi zaradilo, za oko tri funte po dozi - što je petina cene Fajzerove vakcine.

Ključni igrač u ovom dogovoru bio je Institut za serum u Indiji, najveći svetski proizvođač vakcine.

On je pristao da proizvede više od jedne milijarde doza za zemlje sa niskim i srednjima primanjima.

Ali kad je poguban talas delta soja kovida pogodio Indiju u proleće 2021, njena vlada je blokirala izlazak vakcine iz zemlje na više od šest meseci, učinivši globalnu nestašicu vakcina još akutnijom.

„Jednom kad je Indija zatvorila vrata… zavladao je osećaj da smo završili jednom za svagda, zato što je u tom trenutku to bila jedina nada", kaže doktor Ajoade Alakidža iz Saveza za isporuku vakcina Afričke unije.

Razlike između bogatih i siromašnih zemalja bile su ekstremne.

U septembru 2021, kad su Velika Britanija, SAD, Francuska i drugi počeli da nude buster, samo je jedan čovek na svakih 100 primio obe doze u zemljama sa niskim primanjima.

„Tek kad se ušlo u drugu polovinu 2021, napravljeno je dovoljno doza koje su mogle da spreče skoro sve smrti u tom periodu - da su te doze bile davane starijim osobama, ljudima sa hroničnim zdravstvenim stanjima i zdravstvenim radnicima širom sveta", kaže profesor Endrju Polard iz Oksfordske grupe za vakcinu.

„Nismo to uradili kako treba. Ali kako političarima nametnuti moralni imperativ koji bi trebalo da postoji u jednoj pandemiji?"

Doktor Brus Ejlvord iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) izuzetno je kritičan prema onome što smatra velikim neuspehom sveta da podeli vakcine ravnomerno.

„Pružamo virusu priliku da se razvija, da mutira, da se javi u brže prenosivim ili smrtonosnijim oblicima.

Zaći ćemo duboko u 2022. pre nego što budemo stavili ovu pandemiju pod kontrolu, zato što će nam toliko trebati da se vakcine ravnomerno raspodele po čitavom svetu."

Britanska vlada, koja je uložila 88 miliona funti u razvoj vakcine, do sada je donirala 30 miliona doza AstraZeneke u sklopu obećanja da će podeliti ukupno 100 miliona doza protiv Kovida.

Prve donacije Velike Britanije nisu se desile pre kraja jula 2021.

Bivši ministar zdravlja Met Henkok rekao je da je glavni britanski doprinos bio deljenje naučnih saznanja i potrebnih sredstava drugima širom sveta da mogu sami da prave vakcine.

„Dajte čoveku alate i naučite ga da lovi ribu. A to je mnogo moćnije u pogledu spasavanja života nego bilo koji broj vakcina koje smo mogli da proizvedemo ovde i potom ih fizički izvezemo avionom."

Poslednjih meseci, globalne zalihe i obećanja donacije vakcina značajno su se povećali.

Ali milionima doniranih doza preostalo je svega nekoliko nedelja pre nego što im istekne rok trajanja, a neće sve moći biti iskorišćene na vreme.

Tu je i pitanje oklevanja da se prime vakcine, što je poprilična prepreka u mnogim delovima sveta.

Uprkos svim ovim problemima, u 183 zemlje bilo je isporučeno više od 2,5 milijarde doza Oksford-Astrazeneke, skoro dve trećine toga u zemlje sa niskim i srednjim primanjima.

Ona će nastaviti da se prodaje po proizvodnoj ceni zemljama u razvoju, a kompanija kaže da će „ostvariti skromnu zaradu" negde drugde.

Nemoguće je izračunati koliko je života spasla ova vakcina, ali kompanija procenjuje da ih je bilo više od milion.

Više od četvrtine od 10 milijardi doza vakcina protiv Kovida koje su date globalno bila je Astrazenekina, vakcina koju je napravio mali tim sa britanskog univerziteta i koja je bila prodavana po proizvodnoj ceni.

Druge kovid vakcine, za razliku od nje, stvorile su devet milijardera.

Uprkos porazu koji je AstraZenekeapretrpela u odnosima sa javnošću u Evropi i SAD zbog svoje vakcine, generalni direktor kompanije Paskal Soaro kaže da bi u nekoj budućoj pandemiji ponovo pošao neprofitnim putem.

Ali on je bio savršeno otvoren povodom problema koji su pratili ravnopravnost među vakcinama i siledžijskog načina na koji su bogatije zemlje pokupile sve doze pre siromašnih.

„Ne možete promeniti ljudsku prirodu", kaže on.

„Prvo će namiriti sebe i svoje porodice, onda svoje komšije, pa tek onda ostatak sveta.

Čovek bi se ponadao da zabrane izvoza neće postojati i da će vakcine kružiti svetom mnogo slobodnije, ali prosto morate da prihvatite realnost."

Pogledajte video: Odgovori na sva pitanja u vezi sa vakcinacijom

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]