„Osećala sam se kao da umirem“: Ostrvo na kom žene otimaju da bi bile neveste

Indonežanski zvaničnici zarekli su se da će okončati kontroverzni običaj otmice neveste na zabitom ostrvu Sumba, pošto su snimci otmice žena rasplamsali rasprave širom zemlje.

Citra* je mislila da se radi o poslovnom sastanku. Dvojica muškaraca, koji su se predstavili kao lokalni zvaničnici, rekli su joj da žele da sa njom prođu kroz budžet za projekat koji je vodila u lokalnoj agenciji za pomoć.

Tada 28-godišnjakinja, Citra je bila pomalo nervozna što će na sastanak ići sama, ali je želela da se istakne na poslu, pa je ipak sebe uverila da nema razloga za brigu.

Posle sat vremena, muškarci su predložili da nastave sastanak na drugom mestu i ponudili da je povezu njihovim kolima. Insistirajući da ide vlastitim motociklom, počela je otključava motor kada ju je odjednom ščepala druga grupa muškaraca.

„Koprcala sam se i vrištala, dok su me uvlačili u kola. Bila sam bespomoćna. Unutra su me dvojica prikovala za sedište", priseća se ona.

„Znala sam šta se dešava."

Bila je zarobljena da bi bila udata.

Otmica neveste, ili kavin tangkap, kontroverzan je običaj osporavanog porekla na Sumbi, kada ženu na silu odvedu članovi njene porodice ili prijatelji muškarca koji želi da je oženi.

Uprkos dugogodišnjim pozivima grupa za zaštitu prava žena da se ova praksa ukine, i dalje postoji u nekim delovima Sumbe, udaljenog indonežanskog ostrva istočno od Balija.

Ali nakon što su dve otmice neveste zabeležene na video snimku i naširoko deljene na društvenim mrežama, centralna vlada Indonezije je najzad pozvala na ukidanje ovog surovog običaja.

Možda će vas zanimati i ovaj video

„Osećala sam se kao da umirem"

Dok je bila u kolima, Citra je uspela da pošalje poruku dečku i roditeljima pre nego što su se zaustavili ispred stare tradicionalne kuće sa visokim iskošenim krovom i teškim drvenim stubovima.

Oteli su je, tada je shvatila je, njeni daleki rođaci sa očeve strane.

„Bilo je mnogo ljudi koji su nas čekali. Udarili su u gong kad sam stigla i otpočeli sa ritualom."

Drevna animistička religija, poznata kao Marapu, naširoko se primenjuje na Sumbi zajedno sa hrišćanstvom i islamom.

Prema ovom verovanju, da bi svet ostao u ravnoteži, duhovi se zadovoljavaju ceremonijama i žrtvama.

„Na Sumbi, ljudi veruju da kad voda dodirne vaše čelo, ne možete da napustite kuću", kaže Citra.

„Bila sam i te kako svesna svega što se dešava, i kad su pokušali to da urade, okrenula sam se u poslednji čas i voda mi nije pala na čelo."

Otmičari su joj uporno ponavljali da sve to rade iz ljubavi prema njoj i pokušavali da je navedu da dobrovoljno pristane na brak.

„Plakala sam dok mi se grlo nije osušilo. Bacala sam se na zemlju. Uporno sam zabijala ključ motora u stomak dok mi se nisu pojavile modrice.

„Udarala sam glavom u velike drvene stubove. Želela sam da im bude jasno da ja to ne želim. Nadala sam se da će se sažaliti na mene", priseća se s mukom.

Narednih šest dana držana je praktično kao zarobljenica u njihovoj kući, smeštena u dnevnoj sobi.

„Plakala sam čitavu noć i nisam spavala. Osećala sam se kao da umirem."

Citra je odbijala da jede i pije sve što joj je porodica nudila, verujući da će je to začarati.

„Ukoliko uzmemo njihovu hranu, pristaćemo na brak."

Sestra joj je doturala hranu i vodu dok je njena porodica, uz pomoć grupa za zaštitu ženskih prava, pregovarala o Citrinom oslobađenju sa starešinama sela i porodicom nametnutog mladoženje.

Nisu u položaju da pregovaraju

Grupa za zaštitu ženskih prava Peruati dokumentovala je sedam takvih otmica neveste u poslednje četiri godine, a veruju da ih je bilo mnogo više u zabitim delovima ostrva.

Samo su tri žene, među kojima je i Citra, oslobođene. Najsvežiji slučaj, zabeležen u junu 2020, pokazuje da je jedna žena ostala u braku.

„Ostale su jer nisu imale izbora", kaže aktivistkinja Aprisa Taranau, lokalna šefica Peruatija.

„Kavin tangkap ponekad ume da poprimi oblik ugovorenog braka i žene nisu u položaju da pregovaraju."

Ona kaže da su one koje uspeju da odu često prokazane u vlastitoj zajednici.

„Obeležene su kao sramota za porodicu i ljudi kažu da više nikad neće moći da se udaju ili imaju decu. I zato žene ostaju, iz straha od toga", kaže ona.

Isto je rečeno i Citri.

„Hvala bogu, udala sam se za mog dečka i imamo jednogodišnje dete", kaže osmehujući se, tri godine posle mučnog iskustva.

Možda će vas zanimati i ovaj video

Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da se rizik od nasilja nad ženama povećao tokom pandemije. Evo nekoliko tajnih signala koji se koriste za pomoć žrtvama nasilja

Obećanja da će običaj biti zabranjen

Lokalni istoričar i starešina zajednice Frans Vora Hebi tvrdi da ovaj običaj nije deo bogate kulturne tradicije Sumbe i kaže da se njim služe ljudi koji žele da bez posledica primoraju žene da se udaju za njih.

Izostanak odlučnih mera starešina i vlasti znači samo da se ova praksa nastavlja, kaže.

„Nema zakona protiv toga, samo društvo nekad prekori one koji to rade, ali nema pravnog ili kulturološkog odvraćanja."

Posle burnog nezadovoljstva na nacionalnom nivou, regionalni lideri na Sumbi su početkom jula 2020. potpisali zajednički deklaraciju kojom su se odrekli ovog običaja.

Ministarka za osnaženje žena Bintang Puspajoga doputovala je avionom iz glavnog grada Džakarte na ostrvo da bi prisustvovala događaju.

„Starešine i verski lideri su nas uveravali da praksa otimanja i prisilnog venčavanja nije istinski deo tradicije na Sumbi", rekla je novinarima posle ceremonije.

Ona je obećala da je deklaracija početak šire vladine inicijative za okončanje ove prakse koju je opisala kao nasilje nad ženama.

Grupe za zaštitu prava žena pozdravile su ovaj potez, ali su ga opisale kao „prvi korak na dugom putovanju".

Citra kaže da je zahvalna vlastima što se bave ovim problemom i nada se da više nijedna žena neće doživeti ono kroz šta je ona prošla.

„Za neke je to možda tradicija naših predaka. Ali to je zastareli običaj koji mora da se ukine zato što je veoma štetan po žene."

*Citrino ime je promenjeno da bi se zaštitio njen identitet.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]