Veštačka inteligencija i film: Koja osećanja određuju da li je film pogodak ili promašaj

Na prvi pogled, Kum, Šesto čulo, i Mala mis Sanšajn nemaju mnogo zajedničkog.

Ali, iako ovi filmovi nisu istog žanra, iako im se zapleti razlikuju, oni tehnički dele isti „emocionalni luk" - putovanje prožeto usponima i padovima.

Uz pomoć veštačke inteligencije, BBC je analizirao više od 6.000 scenarija iz proteklih 80 godina i otkrili da da se svi filmovi mogu razvrstati u šest „emocionalnih lukova".

Među vrstama lukova su, stalni emocionalni uspon, kao u filmovima po formuli „od trnja do zvezda", za šta je dobar primer Bekstvo iz Šošenka, ili emocionalni uspon i pad u filmovima po formuli „čovek u problemu", kao što je Ko je smestio Zeki Rodžeru.

Ali, koji su od ovih filmova najuspešniji kod kritike i na blagajnama?

Tragedije, koje prikazuju neprekinuti emocionalni pad, dobijaju najviše nominacija za Oskara po filmu.

Zbog ove tehnološke inovacije, naučnici će moći da pruže filmskoj industriji alatke pomoću kojih će moći da razumeju publiku i da izračunaju šta ljudi žele da vide na velikom platnu.

Pohvale kritike

Tragedije koje smo uzeli u obzir osvojile su u proseku 2,14 Oskara po filmu.

Recimo, politički triler Brižni baštovan je 2006. godine bio nominovan za Oskara u četiri kategorije, a osvojio jedan, za najbolju žensku ulogu, koji je otišao Rejčel Vajs.

Film je priča o britanskom diplomati u Keniji koji razotkriva misteriju iza smrti svoje žene, i prati silazni emocionalni luk.

Dok dobijaju izvanredne kritike, ovi filmovi po formuli „od zvezda do trnja" retko zapale bioskopske blagajne.

Razmotrimo slučaj Lorensa od Arabije, jednog od najhvaljenijih filmova svih vremena kod kritike. Te 1963. godine, dobio je sedam Oskara, uključujući za najbolji film.

Ali je isprva podbacio na blagajnama, zaradivši blizu 6 miliona dolara, kada se pogleda budžet koji je iznosio 15 miliona dolara.

Što se tiče filmova koji ostvare finansijski uspeh na blagajnama, oni koji prate formulu „čoveka u problemu" - emocionalni pad, praćen usponom - jesu oni koji zapravo zasijaju, bez obzira na to kojem žanru pripadaju i na kojem budžetu su snimljeni.

Kako smo izračunavali

Služeći se procesom filtriranja podataka izabrali smo 6,147 filmova izdatih između 1935. i 2018. godine i dodali nominacije za Oskara u svim kategorijama.

Naš algoritam za mašinsko učenje zatim je razdelio svaki scenario za film u pojedinačne rečenice.

Svaka rečenica dobijala bi bodove izračunate na osnovu proseka sentimentalne vrednosti svake reči.

Emocionalno negativan termin bodovao bi se kao minus jedan, emocionalno neutralan izraz dobio bi nulu, a emocionalno pozitivan termin bodovao bi se jednim poenom.

Sveukupna osećajnost svakog filma akumulirala bi se i prekrila preko trajanja filma, kako bi se mapirao emocionalni luk.

Filmovi su se onda grupisali prema sličnosti emocionalnog luka koji prikazuju. Uz pomoć ovog postupka, naučnici su otkrili da filmovi, kao i romani, mogu svesti na šest osnovnih emocionalnih putovanja.

Prateći puteve novca

Ako su filmovi po formuli „čovek u problemu" najisplativiji, da li bi industrija zabave trebalo samo takve da proizvodi?

Odgovor je: ne baš, zbog nekoliko razloga.

Iako takvi filmovi najviše zarade, otkrili smo da prava kombinacija žanra i budžeta može da proizvede finansijski uspešan film u svakom emocionalnom obliku.

Na primer, emocionalni luk „Ikara" - uspon kome sledi pad - dobar je za niskobudžetne filmove, kao što je porodična drama Gundelj (Junebug), iz 2005. godine.

Međutim, ako hoćete da snimite finansijski uspešnu tragediju, onda pomaže ako je epska, sa budžetom većim od 100 miliona dolara.

Setni superheroji

Filmovi o superherojima savršen su primer za to.

U ovom žanru, filmovi sa strukturom „čovek u problemu" postaju drugi po redi isplativosti, odmah ispod epskih tragedija po šablonu „od zvezda do trnja" i velikim budžetom.

Superherojski filmovi, međutim, privlače i veće budžete nego što je prosek - 186 miliona dolara - i zarade u proseku 310,5 miliona dolara na blagajnama po filmu.

Kad pogledamo sve glavne filmove o Betmenu, može se videti da su se na blagajnama najbolje pokazale epske tragedije - filmovi o Mračnom vitezu.

Naučnofantastični filmovi, misterije i trileri sa srećnim krajem - strukture „od trnja do zvezda" - uglavnom ne prođu dobro na blagajnama.

U ovakve filmove spada i epski naučnofantastični "Atlas oblaka" brata i sestre Vešovski, koji je 2012. godine potpuno podbacio na bioskopskim blagajnama, zaradivši 27 miliona dolara u SAD, sa budžetom od oko 128 miliona dolara.

Isto tako nije baš najbolja zamisao da snimite komediju sa nesrećnim krajem.

Scenario: robot

Industrija zabave uglavnom pravi ad-hok odluke, sa vrha, o tome kakav sadržaj će ponuditi gledaocima.

Odluka o tome koji filmovi će dobiti odobrenje za ulazak u produkciju uglavnom visi o intuiciji, stručnosti i iskustvu relativno male grupe producenata i studijskih rukovodioca, koji dobijaju veoma ograničen uvide od test-publike.

Da li bi mašine mogle bolje?

Nedavno je jedan bot „angažovan" da proizvede naučnofantastični film.

Rezultati su bili besmisleni, ali neretko i urnebesni - što potcrtava koliko smo još daleko od automatizovanog pisanja scenarija.

Razlog je što robotima još uvek ne ide najbolje oponašanje nijansi ljudskih osećanja, posebno humora, pa im je teško da napišu scenario s kojim ljudi mogu da se sažive.

Ali, ove podatke možemo upotrebiti kako bismo pospešili rad ljudskih scenarista i produkcijskih kompanija

Ostaje da se vidi hoće li ove nove tehnike prebaciti odlučivanje o sadržaju sa producenata na gledaoce.

BBC je naručio ovu analizu od stručnjakinje iz druge organizacije.

Gana Pogrebna radi u Institutu Alan Turing, britanskom nacionalnom centru za nauku o podacima i veštačku inteligenciju.

Takođe, predaje i biohejvioralnu nauku na Univerzitetu Birmingem.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]