Afrika i prisilna sterilizacija: „Izvadili su mi matericu, bez moje saglasnosti"

Jedna žena u Južnoj Africi ispričala je za BBC kako je bila sterilisana bez pristanka pošto se porodila u 17. godini i za to saznala tek 11 godina kasnije kad je pokušala da dobije drugo dete.

Bongekile Msibi je bila jedna od 48 žena sterilisanih u državnim bolnicama bez pristanka, otkrila je Komisija za rodnu ravnopravnost.

Uprkos tome što se radi o ustavnom telu, komisija je saopštila da je njena istraga bila ometana „nestankom" kartona pacijenata, a istražitelji su dobijali „neprijateljski tretman" bolničkog osoblja.

Komisija je rekla da su istražitelji posetili 15 bolnica pošto su joj grupe za građanska prava skrenule pažnju na ove slučajeve, od kojih su neki datirali još iz 2001. godine.

Južnoafričko ministarstvo zdravlja još nije reagovalo na izveštaj, ali je saopštilo da je njen ministar Zveli Mkhize zakazao sastanak sa komisijom kako bi se razgovaralo o tome.

Msibi je ispričala svoju muku BBC novinarki Kler Spenser:

Probudila sam se nakon što sam se porodila, pogledala dole i pitala: „Zašto imam ogroman zavoj na stomaku?"

Nije mi smetao. Upravo sam rodila malu ćerku. Bila je velika beba, bila sam pod anestezijom i porodila sam se carskim rezom.

Izašla sam iz bolnice pet dana posle porođaja, sa zdravom bebom i ogromnim ožiljkom na stomaku.

Nisam saznala šta se desilo narednih 11 godina.

Stvari su se razmrsile tek kad sam pokušala ponovo da zatrudnim.

Uzimala sam kontraceptivnu pilulu za sve to vreme otkako sam se porodila i zato nije bilo čudno što nisam imala menstruaciju.

Ali sam se onda verila i želela sam da imam još jednu bebu, tako da sam otišla kod doktora.

On me je pregledao, poseo, dao mi čašu vode i rekao mi da nemam matericu.

„Veoma je okrutno"

Bila sam slomljena i zbunjena. Nije imalo smisla, zato što sam već bila majka.

Shvatila sam da materica mora da mi je bila odstranjena, a jedini put kad je to moglo da se desi bilo je nakon mog porođaja.

Veoma je okrutno to što su mi uradili.

Obratila sam se novinarima, potom ministarstvu zdravlja i na kraju završila ponovo u bolnici gde sam se porodila, sa lekarom koji je rekao da je bio prisutan toga dana.

Nije se izvinio. Rekao mi je da me je sterilisao da bi mi spasao život.

I dalje ne znam od čega je to pokušao da me spase. U bolnici ne postoji dokumentacija o tome.

I ja nisam jedina. Istraga je pokazala da postoji još 47 drugih žena. Nekima je rečeno da je to zato što su imale virus HIV-a, ali ja ga nisam imala. Prosto ne znam zašto su to uradili.

Doktor mi kaže da sam potpisala formular za saglasnost. Nisam to uradila. Bila sam maloletna u to vreme tako da ne bih ni mogla.

Onda mi je rekao da je moja majka, koja je bila prisutna tokom porođaja, potpisala formular. Ona tvrdi da to nije učinila.

Ova vest mi je promenila život.

Na kraju sam raskinula sa verenikom. Morala sam da ga pustim da ode zato što je jako želeo decu, a ja to nisam mogla da mu pružim.

Kad sam se srela sa doktorom, pitao me je šta želim.

Žarko želim bebu. Kad sam videla trudnu koleginicu ove nedelje, nisam mogla to da podnesem.

Moja ćerka želi brata ili sestru i kad prolazimo pored ulične dece, ona mi predlaže da odgojim jedno od njih kao svoje.

I dalje imam jajnike, tako da smatram da bolnica treba da mi plati surogat majku.

Takođe, želim da neko odgovara za to.

Ne smemo da dozvolimo lekarima da nastave ovo da rade zato što se krše naša ženska prava.

Doktori moraju da znaju da se nalaze pod budnim okom, da znamo šta rade dok smo mi beživotne.

A onda želim da se doktor koji je ovo uradio izvini.

Na osnovu načina na koji pristupaju ovome pomislili biste da su odstranili prst, a zapravo su mi oduzeli čitavo moje žensko biće.

Ne mogu da pređem preko toga i moj ožiljak će mi zauvek biti podsetnik na to.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]