Priče o fudbalu na radnom mestu „izostavljaju žene - ograničite ih"

Priče o sportu bi mogle da budu štetne po radno okruženje i trebalo bih ih ograničiti, navode sa londonskog Čerterd instituta za menadžment.

En Franki, direktorka instituta, kaže da priče o fudbalu isključuju žene iz razgovora, da mogu dovesti do neprikladnog ponašanja muškaraca i „priča o zavođenju žena".

„Mnogo žena se zbog tih priča oseća izostavljeno", rekla je Franki za BBC tudej.

„One ne prate sport i ne vole kad ih ili prisile da pričaju o njemu ili ih izostave iz razgovora", navodi ona, dodajući da to stvara „podele u kancelariji".

Kako kaže, nema ništa protiv ljubitelja sporta, ali je problem što većina to ne prati, pa bi šefovi trebalo da ograniče sportske priče na radnom mestu.

Franki smatra i da sportske priče predstavljaju početak neprikladnog ponašanja.

„Lako se sa priče o VAR sistemu u fudbalu pređe na tapšanje po leđima i priče o zavođenju žena tokom vikenda", ističe ona.

„Užasna ideja"

Ipak, ona smatra da priče o sportu ne treba zabraniti, već ograničiti.

„Dobri menadžeri bi trebalo da budu inkluzivni i da omoguće da se svi u timu osećaju dobro", ističe.

Međutim, sportska novinarka Džeki Outli ističe da je ograničavanje sportskih razgovora „užasna ideja".

„Ukoliko zabranite fudbal ili priču o bilo kojoj drugoj temi, onda ćete samo udaljiti ljude koji zaista žele da pričaju, što bi bilo veoma negativno", kaže Outli za BBC tudej.

„Reći ljudima da ne pričaju o sportu zato što ga žene ne vole... To stvara mnogo više podela", dodaje ona.

Kako navodi, bitno je samoa pričati o sportu „na inkluzivan način" i primetiti da li neko tokom razgovora samo „zuri u prazno".

„Šta je sledeće?"

Većina korisnika društvenih mreža bila je saglasna sa njom.

Bivša britanska ministarka sporta Trejsi Krauč navodi da su saveti Čarterd instituta za menadžment „gomila gluposti".

„Mislim da su njeni komentari još uvredljiviji", napisala je tviterašica po imenu Alison Graham.

„Evo ja sam žensko i velika ljubiteljka fudbala. Ko je ona da kaže da žene ne prate sport i da ne mogu da učestvuju u tim razgovorima", ističe ona.

Nešto slično je navela i Em Dženi Vud, ističući da je su upravo komentari En Frenkl seksistički jer kaže da „žene ne vole da pričaju o fudbalu".

A Igra prestola?

Sa Frenkl nisu saglasni ni oni koji rade u oblasti zapošljavanja.

Debra Smit, koja radi kao menadžerka jedne kancelarije, kaže da bi u tom slučaju trebalo zabraniti i razgovore o raznim televizijskim emisijama, poput Igre prestola.

„Lično mislim da kompanije ne treba da govore ljudima o čemu će da pričaju, kao ni da ugrožavaju one koji dele slične interese", kaže.

„Gde je kraj toga? Zabranom roditeljima da pričaju o deci da se oni koji nemaju decu ne bi osetili ugroženo? Naravno da ne", dodaje Smit.

Piter Ferguson, koji radi na zapošljavanju ljudi, kaže da je lično video kako „menadžeri i njihovi zaposleni razvijaju bolji odnos zbog zajedničke ljubavi prema sportu".

„Nije rešenje zabraniti te razgovore, već imati svest da zajednička interesovanja ne smeju da sputavaju odluke menadžmenta i zajednički rad".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]