Natprosečne temperature zadesile veliki broj zemalja

Države širom sveta bore se sa izuzetno visokim temperaturama ovog leta.

Od Velike Britanije, do Skandinavije i Japana, očekuje se da toplo vreme potraje do kraja meseca. Japan je proglasio stanje prirodne katastrofe pošto je hiljade ljudi primljeno u bolnice zbog toplotnog udara.

Rekordi u temperaturi oboreni su u južnoj Kaliforniji, istočnoj Kanadi, Alžiru i Norveškoj.

U Omanu se temperatura ne spušta ispod 42.6 stepeni Celzijusovih, što je možda i najviša minimalna temperatura u ovoj zemlji koja je zabeležena.

Švedsku su zadesili šumski požari koji sežu ka dalekom severu, do Arktičkog kruga.

U Grčkoj je najmanje 60 ljudi poginulo u šumskim požarima nedaleko od Atine.

U kojim zemljama je toplije nego inače?

Mnoge zemlje zabeležile su natprosečne temperature tokom jula.

Mape pokazuju zemlje u kojima su temperature više ili niže u poređenju sa očekivanim za ovo doba godine.

Plava boja ukazuje na niže temperature od regionalnog proseka za period od 1981 - 2010. godine, dok crvena pokazuje gde je toplije.

Velika Britanija, Skandinavija (pogotovo Norveška i Švedska), istočna Kanada, delovi istočnog Sibira, Japan i krajevi oko Kaspijskog mora.

Hladnije je u delovima južne Evrope, uključujući Španiju i Portugaliju, delovima severnog Sibira u Rusiji i najjužnijim krajevima Južne Amerike.

Na osnovu podataka iz službe za klimatske promene Kopernikus, najtopliji jul u istoriji zabeležen u Evropi bio je 2010. godine. Tada je bilo dva stepena iznad proseka.

Jul 2018. najverovatnije će biti među najtoplijim u Evropi, ali ne i najtopliji od kada se beleže temperature.

A jun?

Ovaj jun bio je peti najtopliji na svetu od 1880. godine, prema podacima Centra za informacije o životnoj sredini SAD.

Najtopliji jun zabeležen je 2016. godine sa temperaturom od 0.91 stepeni Celzijusovih iznad proseka na svetskom nivou.

To je bio 42. uzastopni jun i 402. mesec sa temperaturama iznad proseka.

U Velikoj Britaniji, ovaj jun bio je treći najtopliji od 1910. godine sa prosečnom maksimalnom temperaturom između dva i tri stepena iznad proseka, pokazuju podaci meteorološke službe.

Šta je uzrok visokih temperatura?

Ne postoji jedan konkretan razlog za vrućinu širom sveta.

BBC urednik za nauku Dejvid Šukman rekao je da je upadljivo da postoji nekoliko toplotnih talasa u isto vreme:

„Ključno je strujanje vazduha, rast temperature mora i klimatske promene - sve to čini toplotne talase sve češćim".

Naučnici za klimu ne smatraju da ćemo imati toplotne talase svake godine. Međutim, oni veruju da će se rizik od ekstremnih temperatura povećati, kaže Šukman.