Bacanje hrane: Aplikacija Donorum pomaže gladnima u Srbiji

Da li je vaša praznična trpeza spremna? A jeste li je pripremili pod sloganom „dok ne osta, ne bi dosta" ili ste procenili baš dobro koliko vam je čega potrebno i da nećete baciti hranu kad praznici prođu?

Da li ste znali da kada bi se sva hrana koju domaćinstva u Srbiji bace za godinu dana spakovala u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca?

Bila bi duga 320 kilometara i u njoj bi bilo oko 250.000 tona hrane.

Kada budete čistili tanjire i posuđe od hrane koja vam je ostala od praznika, setite se i toga da pola miliona stanovnika možda nije moglo da pripremi prazničnu trpezu.

I ne samo prazničnu, već i trpezu bilo kog dana. Toliko ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne potrebe.

Grupa mladih iz Srbije odlučila je da pokuša da pomogne i da spoji one koji imaju višak hrane sa onima koji je nemaju. Napravili su aplikaciju Donorum.

Šta je Donorum?

Gordana, Zvezdana, Tomas, Ilija, Stefan i Filip osmislili su aplikaciju Donorum.

Preko nje mogu da se prijave firme, trgovinski lanci i organizacije koje imaju višak hrane, kao i nevladine i humanitarne organizacije kojima je hrana potrebna.

„Viškovi ispravne hrane koji svakodnevno nastaju često završava na otpadu. To je ispravna hrana, koja zbog greške na pakovanju na primer mora da se skloni sa rafa. Ona može da bude poklonjena onima kojima je najpotrebnija", priča za BBC na srpskom Gordana Jovanović.

Ona objašnjava da postoje kratko i dugo rezani pirinač. A ako na etiketi piše da je dugozrnasti pirinač, a u kesi je kratkozrnasti - to završava u otpadu.

„Ili, na primer, ukoliko je voće malo prezrelo i izgubilo neko fizičko svojstvo, trgovci moraju da ga vode kao otpis i - bacaju. To nije otpad, a problem je što završi tamo, jer je višak ili iz nekog razloga niko neće da ga kupi", priča Gordana.

Preko aplikacije Donorum kompanije i organizacije treba da naprave profile u zavisnosti od toga da li su donatori ili humanitarne i druge organizacije kojima je hrana potrebna. Posle toga ulaze u sistem, a zatim se proverava verodostojnost.

„Kada se sve proveri, dobijaju naloge na koje - u slučaju da su donatori - upisuju šta poklanjaju, dok organizacije kojima je hrana potrebna mogu da vide šta je trenutno na lageru i da se prijave ako im je baš to potrebno."

Ovo je prva ovakva aplikacija u Srbiji i nastala po ugledu na britanski FoodCloud.

Aplikacija je počela da funkcioniše nedavno i do sada su preko nje dve humanitarne organizacije dobile mleko od jednog proizvođača.

Problem koji kompanije koje žele da poklone viškove imaju je PDV koji moraju da plate, pa se trgovcima i firmama više isplati da bace i unište hranu, nego da je poklone.

Iako je još 2017. ministar Zoran Đorđević najavio ukidanje PDV-a na ovakav vid pomoći, Srbija je i dalje jedna od malobrojnih evropskih zemalja koja ima takav porez.

„Potrebno je doneti i zakon o viškovima hrane, kako bi ona mogla da se raspodeljuje onima kojima je potrebna", kaže Gordana.

Slična aplikacija već funkcioniše u Hrvatskoj i Sloveniji, a Robin fud najavio je i dolazak u Srbiju.

Bacanje hrane u Srbiji i svetu

Zvanični podaci o tome koliko se hrane u Srbiji baca stigli su u avgustu 2019. i pokazuju da na otpadu samo iz domaćinstava svake godine završi skoro 247.000 tona hrane.

Kako je saopštio Centar za unapređenje životne sredine, dnevno se baci 676 tona namirnica.

„Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara.

„Najviše se baca hleb - 10,18 kilograma, meso - 7,18 kilograma i mleko - 6,74 litara, a najmanje voće - 5,7 kilograma i povrće - 5,33 kilograma", navedeno je u saopštenju prilikom objavljivanja izveštaja u avgustu.

Hrana u Srbiji baca se iz mnogo razloga - najveća količina zbog kvarenja, a zatim pošto članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu ili zato što misle da nije bezbedna, saopšteno je u ovom istraživanju.

Navedeno je tada i da istraživanje ne daje konačne podatke o bacanju hrane, jer uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima.

Koliko je hrane koju bacaju trgovinski, ugostiteljski i drugi objekti - nije poznato.

Istovremeno, pola miliona građana Srbije ne može da zadovolji osnovne potrebe.

Obrok od Crvenog krsta svakodnevno dobija 35.000 ljudi, a državnu socijalnu pomoć 260.000 stanovnika Srbije.

Banka hrane

Kako bi što manje hrane završavalo u otpadu, u Beogradu je pre nekoliko godina formirana Banka hrane.

Širom Srbije, Banka hrane ima oko devet hiljada korisnika - najčešće osoba sa invaliditetom i korisnicima u ustanovama za socijalnu zaštitu.

Pojedine pekare daju popuste u popodnevnim terminima, kako bi što manje hrane završilo na otpadu.

Statistika pokazuje da na globalnom nivou jedan od devet stanovnika gladuje - to je više od 820 miliona ljudi.

Iskorenjivanje gladi jedan je od 17 globalnih ciljeva Ujedinjenih nacija koji treba da budu ostvareni do 2030. godine.

Dok je glad vodeći uzrok smrtnosti na svetu, pošto svakih 10 sekundi zbog nje umre jedna osoba, prema podacima Organizacije za hranu Ujedinjenih nacija (FAO) godišnje se baci oko 1,3 milijarde tona namirnica.

Samo u zemljama Evropske unije godišnje u otpadu završi 88 miliona tona, odnosno 173 kilograma po glavi stanovnika.

Prvi zakon o zabrani bacanja hrane

U Francuskoj je 2019. godine stupio na snagu zakon koji nalaže supermarketima, velikim distributerima hrane, kao i proizvođačima da ne smeju da bacaju jestivu hranu.

Francuska, u kojoj se godišnje bacala oko 7,1 milion tona hrane, tako je postala prva zemlja koja je zakonski rešila pitanje bacanja hrane.

Većina hrane koja se ne proda ili je blizu isteka roka se poklanja humanitarnim organizacijama ili javnim kuhinjama.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]