Superprenosioci gripa: Ljudi sa 10 miliona puta više virusa od drugih

Sve veći broj istraživanja ukazuje da sve, od veličine vaših pluća do načina na koji izgovarate slova T i K može da utiče na to da li ste superprenosilac gripa i drugih virusnih infekcija.

Britanski poslovni čovek Stiv Volš je u januaru 2020. godine počeo putovanje tokom kojeg je posetio Singapur i Francusku, i zatim se vratio kući u Brajton u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Njegov put, tokom kojeg je oboleo od kovida‑19 i nesvesno zarazio oko desetak ljudi koje je sreo, dospeo je na naslovne strane širom sveta.

Ovakve priče su popularizovale ideju da pojedini ljudi mogu da budu „superprenosioci" korona virusa.

Međutim, virusolozi odavno znaju da mali procenat ljudi ima nesrazmerno veliku ulogu u širenju praktično svake epidemije respiratornih patogena, bilo da je u pitanju korona virus, grip, respiratorni sincicijalni virus (RSV), tuberkuloza, ili čak male boginje.

Zapravo, postoji čak i matematički obrazac - naučnici su procenili da je u tipičnoj epidemiji oko 20 odsto ljudi odgovorno za približno 80 odsto infekcija.

A istraživanja su pokazala i da količina virusa prisutna u respiratornim tečnostima može značajno da se razlikuje kod zaraženih, objašnjava Kajli Ejnsli, istraživačica zaraznih bolesti u Institutu za infekcije i imunitet Piter Doetri u Melburnu, u Australiji.

„Neki ljudi imaju i do 10 miliona puta više virusa nego drugi", kaže Ejnsli.

„Na gornjoj granici, koncentracije virusnih čestica mogu da dostignu milijardu kopija virusa po mililitru."

Ali da li će to dovesti do brzog širenja zavisi od čitavog niza činilaca, od kojih su mnogi razjašnjeni istraživanjima podstaknutim poznatim slučajevima, kao što je Volšov, tokom pandemije korona virusa.

Da li je presudan način ili jačina tona vašeg govora, osobine sluzi ili vlažnost okruženja u kojem se nalazi - kako da znate da li ste superprenosilac gripa?

Da li ste mnogo bolesni?

Pre svega, faza infekcije ključna je za nečiju sposobnost da bude superprenosilac.

Kada su najbolesniji, ljudi emituju daleko više infektivnih čestica svakim izdahom i izgovorenom rečju.

U istraživačkom projektu iz 2021. godine, mikrobiolozi su zarazili rezus makakije i afričke zelene majmune kovidom-19, a zatim su analizirali njihov izdah, koji je mešavina gasova, među kojima su azot, kiseonik i ugljen-dioksid, ali i mikroskopske čestice vlage.

Majmuni su posle infekcije imali 50.000 do 70.000 čestica vlage po litru izdahnutog vazduha u odnosu na 3.000 do 5.000 čestica pre zaraze.

S obzirom na to da čestica izdaha može da nosi između 200 i 300 virusnih čestica, pa taj broj uvećajte deset puta i jasno je kako virusi mogu vrlo brzo da se prenose sa čoveka na čoveka, kaže Čed Roj, koji je vodio eksperiment, inače profesor mikrobiologije i imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Tulejna u Nju Orleansu, u Americi.

„Kada izračunate, zapanjujuće je da nismo bolesni stalno", kaže Roj.

On navodi da, iako je eksperiment rađen na korona virus, isti princip može da se primeni i na druge respiratorne infekcije.

Međutim, nije važna samo količina čestica.

Vrsta čestica koje ljudi proizvode kada su veoma bolesni takođe je pogodnija za prenos infekcije.

Čestice izdaha mogu da budu kapljice prečnika od pet do 100 mikrona ili veće, kao i aerosoli manji od pet mikrona, odnosno pet milionitih delova metra.

A istraživanja ukazuju da bolesni ljudi emituju više sitnih aerosola nego krupnih kapljica.

„To je bilo izuzetno važno otkriće, jer te čestice mogu da putuju mnogo dublje u pluća", kaže Roj.

„Dakle, ako ste vi nesrećnik koji udiše te čestice, veća je verovatnoća da će one dospeti u dublje, osetljivije delove pluća."

Postoje pretpostavke da bi ovo mogla da bude posledica načina koji su virusi evoluirali da bi povećali njihove šanse za širenje na više domaćina.

Na primer, tokom infekcije virus ubrzava razmnožavanje.

To izaziva veća oštećenja ćelija respiratornog trakta, razbijajući ih na sitnije delove poput aerosola, koji onda duže lebde u vazduhu.

Pogledajte video: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolesti

Govorite li jasno?

Postoje i drugi fiziološki činioci.

Istraživanja zasnovana na događajima brzog i velikog širenja povezanih sa tri korona virusa - SARS, MERS i SARS‑KoV‑2 - ukazuju da je tipičan superprenosilac verovatnije muškarac stariji od 40 godina.

Ipak, naučnici nisu uspeli da precizno utvrde biološke ili bihevioralne razloge za ovaj obrazac, a moguće je i da su podaci pristrasni zbog toga ko je najčešće testiran.

Rojeva studija na majmunima iz 2021. godine, takođe je ispitala izdahe 194 ljudi zaraženih kovidom-19 i zaključila je da su superprenosioci češće ljudi koji imaju prekomernu telesnu težinu.

„Ljudi koji imaju prekomernu telesnu težinu obično proizvode više respiratornih kapljica kada dišu ili kašlju", kaže Metju Biniker, direktor kliničke virusologije u klinici Majo (Mayo) u Ročesteru, u američkoj državi Minesoti.

To može da bude posledica viška masnog tkiva u grudnom košu i trbušnoj duplji, što sprečava pluća da se potpuno šire i dovodi do plićeg i bržeg disanja.

Nošenje viška telesne mase takođe zahteva više kiseonika i proizvodi više ugljen-dioksida, što dovodi do bržeg disanja i većeg broja čestica u izdahu.

Superprenosioci virusa su često i ljudi koji glasno govore, strastveni pevači ili čak oni koji su skloni burnim reakcijama.

Istraživači u Kaliforniji merili su količinu i veličinu čestica u izdasima 48 ljudi dok su govorili različitom jačinom na četiri jezika: engleskom, španskom, mandarinskom, i arapskom.

Otkrili su da glasniji govor može da proizvede do 50 puta više aerosola nego tiši, verovatno zato što se glasne žice češće otvaraju i zatvaraju pri glasnijem govoru, što omogućava stvaranje većeg broja čestica u grkljanu.

Prema studiji iz 2020. godine koja je analizirala izgovor pojedinih glasova, ljudi koji oštrije izgovaraju reči su takođe verovatniji superprenosioci.

„Kada izgovarate glasove 'T', 'K' i 'P', verovatno emitujete nešto više kapljica, a što glasnije govorite, verovatno ćete ih stvarati još više", kaže Verner Bišof, profesor zaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vejk foresta u Severnoj Karolini.

„Ljudi imaju svoje navike, ali treba izbegavati blizinu onih koji govore vrlo glasno."

Kolika su vaša pluća?

Na primer, deca pre puberteta su ređe superprenosioci jer udišu i izdišu mnogo manju količinu vazduha, jer su njihova pluća, disajni putevi i broj plućnih alveola mnogo manji nego kod odraslih.

Međutim, i u odraslom dobu postoje velike razlike u kapacitetu pluća i količini vazduha koju možemo da izdahnemo.

Zbog genetskih razlika, neki ljudi prirodno imaju veća pluća od drugih, a veća fizička aktivnost u detinjstvu može da dovede do razvoja većih i snažnijih pluća u odrasloj dobi.

S druge strane, astma u detinjstvu ili dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu mogu da uspore razvoj pluća.

Sve to čini ključnu razliku u pogledu ko može da bude superprenosilac, jer ljudi koji imaju veći kapacitet pluća, koji udišu i izdišu veću količinu vazduha, imaju veću verovatnoću da izlučuju i prenose više virusnih čestica, objašnjava Bišof.

Smatra se da na brzo širenje virusa utiču i karakteristike respiratorne sluzi, želatinaste supstance koja oblaže unutrašnjost nosa i pluća i služi da hvata patogene.

Svako ima različitu viskoznost i teksturu sluzi, kao i drugačiji sastav mikrobioma sluzi.

„Sluz nekih ljudi može efikasnije da hvata i onesposobi viruse, dok drugi imaju sluz koja omogućava da veća količina virusa ostane zarazna i prenosiva", kaže Ejnsli.

Da li boravite u okruženjima u kojima se virusi brzo šire?

Mnogi ljudi verovatno imaju fiziološke osobine supersprenosioca, a ipak nisu odgovorni za veliki broj zaraza.

To je zato što brzo širenje virusa zavisi i od obrazaca ponašanja i društvenih činilaca - od broja bliskih kontakata sa drugima do vremena provedenog u loše provetrenim prostorima u kojima aerosoli duže ostaju u vazduhu, objašnjava Osnat Livne‑Štrajhman, direktorka Instituta za pluća Medicinskog centra Rabina u Izraelu.

Brzo širenje virusa je, na primer, verovatnje tokom grupnih treninga zbog kombinacije zatvorenog prostora i činjenice da intenzivno disanje tokom vežbanja stvara više od 130 puta više aerosola ili kapljica nego tokom mirovanja.

Studije pokazuju i da vlažnost vazduha igra važnu ulogu - u veoma suvim uslovima tečnost u česticama izdaha brzo isparava, zbog čega postaju manje i koncentrisanije sa virusom.

To im omogućava da duže ostanu u vazduhu i povećava verovatnoću da ih neko drugi udahne.

Izveštaji da su superprenosioci češće muškarci stariji od 40 godina možda zapravo odražavaju kontekst, a ne biologiju, smatra Livne-Štrajhman.

„Ljudi srednjih godina češće obavljaju poslove ili imaju uloge u društvu koje podrazumevaju mnogo kontakata, što povećava verovatnoću da budu u središtu lanaca prenosa virusa", kaže ona.

Naravno, nijedan od ovih činilaca brzog širenja virusa ne deluje izolovano, i potrebno je mnogo više istraživanja da bi se unapred pouzdano utvrdilo ko je superprenosilac, kaže Roj.

Ipak, ovakva istraživanja postavljaju temelje za mogućnost da se jednog dana unapred napravi profil superprenosioca, možda testiranjem viskoznosti sluzi ili analizom obrazaca govora.

„Možda bi bilo vrlo zanimljivo da neko to sazna o sebi", kaže Roj.

„I tada bi ti ljudi mogli da preduzmu dodatne mere da smanje rizik prenošenja na druge ili bi ih to dodatno podstaklo da se vakcinišu".

U međuvremenu, tokom sezone gripa možda je pametno da se držite podalje od ljudi koji glasno govore i da ne idete u karaoke barove.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk