Суперпреносиоци грипа: Људи са 10 милиона пута више вируса од других

Све већи број истраживања указује да све, од величине ваших плућа до начина на који изговарате слова Т и К може да утиче на то да ли сте суперпреносилац грипа и других вирусних инфекција.

Британски пословни човек Стив Волш је у јануару 2020. године почео путовање током којег је посетио Сингапур и Француску, и затим се вратио кући у Брајтон у Уједињеном Краљевству.

Његов пут, током којег је оболео од ковида‑19 и несвесно заразио око десетак људи које је срео, доспео је на насловне стране широм света.

Овакве приче су популаризовале идеју да поједини људи могу да буду „суперпреносиоци" корона вируса.

Међутим, вирусолози одавно знају да мали проценат људи има несразмерно велику улогу у ширењу практично сваке епидемије респираторних патогена, било да је у питању корона вирус, грип, респираторни синцицијални вирус (РСВ), туберкулоза, или чак мале богиње.

Заправо, постоји чак и математички образац - научници су проценили да је у типичној епидемији око 20 одсто људи одговорно за приближно 80 одсто инфекција.

А истраживања су показала и да количина вируса присутна у респираторним течностима може значајно да се разликује код заражених, објашњава Кајли Ејнсли, истраживачица заразних болести у Институту за инфекције и имунитет Питер Доетри у Мелбурну, у Аустралији.

„Неки људи имају и до 10 милиона пута више вируса него други", каже Ејнсли.

„На горњој граници, концентрације вирусних честица могу да достигну милијарду копија вируса по милилитру."

Али да ли ће то довести до брзог ширења зависи од читавог низа чинилаца, од којих су многи разјашњени истраживањима подстакнутим познатим случајевима, као што је Волшов, током пандемије корона вируса.

Да ли је пресудан начин или јачина тона вашег говора, особине слузи или влажност окружења у којем се налази - како да знате да ли сте суперпреносилац грипа?

Да ли сте много болесни?

Пре свега, фаза инфекције кључна је за нечију способност да буде суперпреносилац.

Када су најболеснији, људи емитују далеко више инфективних честица сваким издахом и изговореном речју.

У истраживачком пројекту из 2021. године, микробиолози су заразили резус макакије и афричке зелене мајмуне ковидом-19, а затим су анализирали њихов издах, који је мешавина гасова, међу којима су азот, кисеоник и угљен-диоксид, али и микроскопске честице влаге.

Мајмуни су после инфекције имали 50.000 до 70.000 честица влаге по литру издахнутог ваздуха у односу на 3.000 до 5.000 честица пре заразе.

С обзиром на то да честица издаха може да носи између 200 и 300 вирусних честица, па тај број увећајте десет пута и јасно је како вируси могу врло брзо да се преносе са човека на човека, каже Чед Рој, који је водио експеримент, иначе професор микробиологије и имунологије на Медицинском факултету Универзитета Тулејна у Њу Орлеансу, у Америци.

„Када израчунате, запањујуће је да нисмо болесни стално", каже Рој.

Он наводи да, иако је експеримент рађен на корона вирус, исти принцип може да се примени и на друге респираторне инфекције.

Међутим, није важна само количина честица.

Врста честица које људи производе када су веома болесни такође је погоднија за пренос инфекције.

Честице издаха могу да буду капљице пречника од пет до 100 микрона или веће, као и аеросоли мањи од пет микрона, односно пет милионитих делова метра.

А истраживања указују да болесни људи емитују више ситних аеросола него крупних капљица.

„То је било изузетно важно откриће, јер те честице могу да путују много дубље у плућа", каже Рој.

„Дакле, ако сте ви несрећник који удише те честице, већа је вероватноћа да ће оне доспети у дубље, осетљивије делове плућа."

Постоје претпоставке да би ово могла да буде последица начина који су вируси еволуирали да би повећали њихове шансе за ширење на више домаћина.

На пример, током инфекције вирус убрзава размножавање.

То изазива већа оштећења ћелија респираторног тракта, разбијајући их на ситније делове попут аеросола, који онда дуже лебде у ваздуху.

Погледајте видео: Које су тајне имунитета и како нас штити од болести

Говорите ли јасно?

Постоје и други физиолошки чиниоци.

Истраживања заснована на догађајима брзог и великог ширења повезаних са три корона вируса - САРС, МЕРС и САРС‑КоВ‑2 - указују да је типичан суперпреносилац вероватније мушкарац старији од 40 година.

Ипак, научници нису успели да прецизно утврде биолошке или бихевиоралне разлоге за овај образац, а могуће је и да су подаци пристрасни због тога ко је најчешће тестиран.

Ројева студија на мајмунима из 2021. године, такође је испитала издахе 194 људи заражених ковидом-19 и закључила је да су суперпреносиоци чешће људи који имају прекомерну телесну тежину.

„Људи који имају прекомерну телесну тежину обично производе више респираторних капљица када дишу или кашљу", каже Метју Биникер, директор клиничке вирусологије у клиници Мајо (Маyо) у Рочестеру, у америчкој држави Минесоти.

То може да буде последица вишка масног ткива у грудном кошу и трбушној дупљи, што спречава плућа да се потпуно шире и доводи до плићег и бржег дисања.

Ношење вишка телесне масе такође захтева више кисеоника и производи више угљен-диоксида, што доводи до бржег дисања и већег броја честица у издаху.

Суперпреносиоци вируса су често и људи који гласно говоре, страствени певачи или чак они који су склони бурним реакцијама.

Истраживачи у Калифорнији мерили су количину и величину честица у издасима 48 људи док су говорили различитом јачином на четири језика: енглеском, шпанском, мандаринском, и арапском.

Открили су да гласнији говор може да произведе до 50 пута више аеросола него тиши, вероватно зато што се гласне жице чешће отварају и затварају при гласнијем говору, што омогућава стварање већег броја честица у гркљану.

Према студији из 2020. године која је анализирала изговор појединих гласова, људи који оштрије изговарају речи су такође вероватнији суперпреносиоци.

„Када изговарате гласове 'Т', 'К' и 'П', вероватно емитујете нешто више капљица, а што гласније говорите, вероватно ћете их стварати још више", каже Вернер Бишоф, професор заразних болести на Медицинском факултету Универзитета Вејк фореста у Северној Каролини.

„Људи имају своје навике, али треба избегавати близину оних који говоре врло гласно."

Колика су ваша плућа?

На пример, деца пре пубертета су ређе суперпреносиоци јер удишу и издишу много мању количину ваздуха, јер су њихова плућа, дисајни путеви и број плућних алвеола много мањи него код одраслих.

Међутим, и у одраслом добу постоје велике разлике у капацитету плућа и количини ваздуха коју можемо да издахнемо.

Због генетских разлика, неки људи природно имају већа плућа од других, а већа физичка активност у детињству може да доведе до развоја већих и снажнијих плућа у одраслој доби.

С друге стране, астма у детињству или дуготрајна изложеност загађеном ваздуху могу да успоре развој плућа.

Све то чини кључну разлику у погледу ко може да буде суперпреносилац, јер људи који имају већи капацитет плућа, који удишу и издишу већу количину ваздуха, имају већу вероватноћу да излучују и преносе више вирусних честица, објашњава Бишоф.

Сматра се да на брзо ширење вируса утичу и карактеристике респираторне слузи, желатинасте супстанце која облаже унутрашњост носа и плућа и служи да хвата патогене.

Свако има различиту вискозност и текстуру слузи, као и другачији састав микробиома слузи.

„Слуз неких људи може ефикасније да хвата и онеспособи вирусе, док други имају слуз која омогућава да већа количина вируса остане заразна и преносива", каже Ејнсли.

Да ли боравите у окружењима у којима се вируси брзо шире?

Многи људи вероватно имају физиолошке особине суперспреносиоца, а ипак нису одговорни за велики број зараза.

То је зато што брзо ширење вируса зависи и од образаца понашања и друштвених чинилаца - од броја блиских контаката са другима до времена проведеног у лоше проветреним просторима у којима аеросоли дуже остају у ваздуху, објашњава Оснат Ливне‑Штрајхман, директорка Института за плућа Медицинског центра Рабина у Израелу.

Брзо ширење вируса је, на пример, вероватње током групних тренинга због комбинације затвореног простора и чињенице да интензивно дисање током вежбања ствара више од 130 пута више аеросола или капљица него током мировања.

Студије показују и да влажност ваздуха игра важну улогу - у веома сувим условима течност у честицама издаха брзо испарава, због чега постају мање и концентрисаније са вирусом.

То им омогућава да дуже остану у ваздуху и повећава вероватноћу да их неко други удахне.

Извештаји да су суперпреносиоци чешће мушкарци старији од 40 година можда заправо одражавају контекст, а не биологију, сматра Ливне-Штрајхман.

„Људи средњих година чешће обављају послове или имају улоге у друштву које подразумевају много контаката, што повећава вероватноћу да буду у средишту ланаца преноса вируса", каже она.

Наравно, ниједан од ових чинилаца брзог ширења вируса не делује изоловано, и потребно је много више истраживања да би се унапред поуздано утврдило ко је суперпреносилац, каже Рој.

Ипак, оваква истраживања постављају темеље за могућност да се једног дана унапред направи профил суперпреносиоца, можда тестирањем вискозности слузи или анализом образаца говора.

„Можда би било врло занимљиво да неко то сазна о себи", каже Рој.

„И тада би ти људи могли да предузму додатне мере да смање ризик преношења на друге или би их то додатно подстакло да се вакцинишу".

У међувремену, током сезоне грипа можда је паметно да се држите подаље од људи који гласно говоре и да не идете у караоке барове.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk