Kako protiv zagađenja: Vaša pluća kriju tajne zdravlja dok starite

Šta mislite, koliko su vam stara pluća?

Sa svakim udisajem, izložena su mnoštvu zagađivača, mikroba, prašine i alergena.

Ne iznenađuje da to sve može da ostavi traga na ovim delikatnim organima, ubrzavajući način na koji ona stare.

Ali mogu da utiču i na to kako stari ostatak našeg tela.

Početkom maja 2025. godine, međunarodni tim respiratornih eksperata objavio je jednu od prvih studija svih vremena procenjujući kako plućna funkcija kod ljudi varira sa godinama.

Zasnovana na podacima od oko 30.000 muškaraca i žena sakupljenih tokom 20. veka, studija je pokazala da funkcija pluća doživljava vrhunac u našim ranim do srednjim dvadesetim.

Kapacitet ženskih pluća obično vrhunac dostigne nekoliko godina ranije od muških – nakon čega počinje njihovo propadanje.

Ovo, prema Džudit Garsija-Ajmerih, profesorki sa Instituta za svetsko zdravlje u Barseloni, koja je predvodila ovu studiju, deluje kao biološki programirani deo starenja, kaže ona.

Faktori kao što su pušenje, zagađenje vazduha i pogoršanje stanja kao što je astma mogu da ubrzaju to propadanje.

Što je bolji vaš kapacitet pluća u trenutku kad su bila na vrhuncu, imaćete veću otpornost na hronične respiratorne bolesti i druga zdravstvena stanja povezana sa plućima kasnije u životu, kaže Garsija-Ajmerih.

Ali zdravlje pluća takođe je povezano sa širokim dijapazonom drugih neočekivanijih aspekata vašeg zdravlja, utičući na vaš imuni sistem, vašu težinu, pa čak i vaš mozak.

Koliko su, dakle, stvarno zdrava vaša pluća?

I možete li da uradite bilo šta da popravite stanje u kom se ona nalaze?

Studije kao što je ona gorenavedena koriste ekstenzivne eksperimente da bi izmerile zdravlje pluća, ali postoji i jednostavan način da testirate vaša pluća kod kuće.

Sve što vam je potrebno je velika plastična boca, kofa ili kada i namotaj gumene cevi.

I onda uradite sledeće (možda ćete želeti to da radite u lavabou ili napolju, jer može da napravi nered).

1. Prvo, izmerite 200 mililitara vode u posudi za merenje, ulijte je u plastičnu flašu i uz pomoć olovke obeležite nivo vode.

2. Dodajte još 200 mililitara vode, obeležite novi nivo vode i ponovite proces sve dok flaša nije puna.

3. Napunite kofu ili kadu vodom i ubacite sada punu flašu u nju, okrenuvši flašu naopačke pod vodom.

4. Zadržavši flašu u tom položaju, gurnite gumenu cev u grlić flaše. Ne mora tesno da legne.

5. Duboko udahnite i duvajte u cev.

6. Prebrojte koliko linije vode možete da izduvate iz flaše.

7. Pomnožite broj linija sa 200 mililitara (npr. tri linije je 600 mililitara). Dobijeni broj je vaš vitalni kapacitet pluća, koji se naziva još i forsiranim vitalnim kapacitetom, iliti FVC.

„Ovim testom se proverava količina vazduha koju možete da izdahnete, zvana vitalni kapacitet pluća“, kaže Džon Dikinson, koji predvodi respiratornu kliniku za vežbe na Univerzitetu u Kentu.

„Ovaj izraz je prvi put upotrebio engleski hirurg Džon Hačinson 1840-ih. On je počeo da primećuje da je onima koji mogu da udahnu samo male količine vazduha preostajalo kraće da žive.“

Prema Američkom plućnom udruženju, FVC može da se smanji za oko 0,2 litra po deceniji, čak i kod zdravih ljudi koji nikad nisu pušili, samo od efekata starenja.

Istraživanja sugerišu da je normalni zdravi FVC između tri i pet litara.

Dikinson kaže da ne treba da budete previše zabrinuti ako dobijete niži rezultat na ovom kućnom testu zdravlja.

„Mnogi ljudi imaju problema da potpuno isprazne pluća tako da mogu da dobiju lažno niske rezultate“, kaže on.

Ali uvek postoje načini da se unapredi vaše zdravlje pluća i bori protiv bilo kakvog pada u njihovom učinku.

A ako želite da starite dostojanstveno, ovo bi mogao da bude važan korak.

Kako pluća utiču na vaše opšte zdravlje?

Istraživanja pokazuju da kako starimo, doživljavamo gubitak elastičnosti našeg plućnog tkiva, slabljenje respiratornih mišića kao što je dijafragma i promene u grudnom košu koje ograničavaju njegovu sposobnost da se širi i skuplja.

„Ako je gubitak plućne funkcije velik, ljudi mogu da osete simptome kao što su kratak dah“, kaže Garsija-Ajmerih.

„To može da dovede do stanja zvanog hronična opstruktivna bolest pluća (COPD), koje karakterišu niski nivoi plućne funkcije.“

Ali pogoršanje zdravlja pluća vas ne izlaže samo plućnim oboljenjima.

Ono je takođe povezano sa iznenađujućim dijapazonom drugih bolesti, od povećanog krvnog pritiska do autoimunih stanja, metaboličke bolesti, krhkosti, pa čak i kognitivnog propadanja.

Don Baudiš, profesorka na Univerzitetu Mekmaster u Kanadi, specijalizovana za starenje i imunitet, kaže da je jedan od razloga taj da su pluća neraskidivo povezana sa srcem i cirkulacijom, a da poseduju i krupnu vezu sa zdravljem našeg šireg imunog sistema preko onoga što se naziva „osovinom pluća-imunitet“.

„Pluća poseduju milione imunih ćelija koje imaju važne funkcije kao što su čišćenje od zagađenja vazduha sitnim česticama, borba protiv infekcija i popravka štete koja dolazi od stalnog istezanja prilikom udisanja i izdisanja“, kaže ona.

Prema Baudiš, ako imune ćelije pluća ne mogu da izbace sve čestice sakupljene u plućima, one pokreću povećani nivo inflamacije, što može stvoriti ožiljaka na plućima, poznatim kao pulmonalna fibroza.

To čini pluća krućim i manje sposobnim da funkcionišu.

Zapaljenja u našim plućima takođe mogu da dovedu do promena u načinu na koji naše telo reaguje na respiratorne infekcije, jer imune reakcije mogu da dovedu do dodatne štete.

Otkriveno je da slabija funkcija pluća takođe prethodi drugim zdravstvenim problemima uzrokovanim starošću, u koje spada srčana bolest, osteoporoza, dijabetes tipa 2 i slabije pamćenje – mada tačna priroda ovog odnosa tek treba da se razume.

Baudiš veruje da inflamacija vaših pluća može da se proširi na čitavo telo.

Testirajte vaše disanje

Još jedan kućni test koji možete da uradite, kaže Dikinson, jeste da ocenite učestalost disanja dok odmarate, što se odnosi na dužinu vremena koliko možete da izdahnete pre nego što morate ponovo da udahnete.

„Duboko udahnite i potom izbrojte koliko sekundi možete da izdahnete“, kaže on.

„Trebalo bi da možete polako da izdahnete najmanje 11 sekundi.“

Korist od zdravih pluća

Odnos između naših pluća i šireg zdravlja je takođe dvosmeran.

Baudiš kaže da ako održavamo pluća relativno zdravim, veća je verovatnoća da se nećemo razboljevati kasnije u životu.

„Iako kapacitet pluća opada sa godinama, to nije razlog za zabrinutost za one koji vode računa o zdravlju svojih pluća“, dodaje Dikinson.

„Zdrava pluća imaju više nego dovoljno kapaciteta da opskrbe telo kiseonikom i izbace ugljen dioksid tokom jednog životnog veka.“

„Međutim, ako se stopa propadanja pojača, to može da utiče na naše zdravlje i kvalitet života.“

Ako ste zabrinuti za vaša pluća, Dikinson predlaže da odete kod doktora na pravi test plućne funkcije, koji podrazumeva disanje u spravu zvanu spirometar, a koja meri volumen i brzinu vašeg daha.

Spirometar će izračunati vaš FVC medicinskom preciznošću zajedno sa vašim forciranim volumenom izdisaja (FEV1) – količinom vazduha koju izdahnete u jednoj sekundi nakon što duboko udahnete.

On će vam takođe dati odnos FEV1 naprema FVC, koji može da ukaže na to da li imate nešto što vam ometa protok vazduha.

Svi skupa, ovi rezultati pružaju celokupnu sliku o zdravlju vaših pluća.

„Idealno, preporučio bih ljudima da ocene funkciju svojih pluća na svakih deset godina ako ne osećaju nikakve simptome, ali treba da ih testiraju odmah ako osećaju simptome abnormalnog ostajanja bez daha“, kaže Dikinson.

Poboljšanje funkcije vaših pluća

Jednom kad znate pravo stanje vaših pluća, dokazi pokazuju da postoje neki preventivni koraci koje možete da preduzmete da poboljšate kapacitet pluća i pomognete da se ublaži njihovo propadanje uzrokovano starenjem.

Redovno vežbanje, na primer, može da smanji inflamaciju vazdušnih puteva i poboljša snagu i izdržljivost mišića disanja.

Smanjenje soli u ishrani takođe može da bude od koristi, jer istraživanje sugeriše da višak soli u ishrani može da pogorša inflamaciju pluća i fibrozu.

Ishrana bogatija ribljim uljima, antioksidansima i vitaminima C i E, u međuvremenu, takođe pomaže zaštitu zidova pluća od oštećenja.

Braudiš predlaže ostavljanje cigareta i vejpinga da bi se izbeglo udisanje bilo kakvih potencijalno inflamatornih hemikalija.

Prema Danijelu Kreghedu, docentu na Univerzitetu u Minesoti, još jedan način da se održi dobra plućna funkcija jeste da se održava zdrava težina i izbegava sticanje viška telesnih masti.

„Stomačno salo može da ometa sposobnost pluća da se do kraja ispune vazduhom“, kaže Kreghed.

Ali postoji drugi način na koji možemo zapravo da poboljšamo plućnu funkciju.

Od sredine devedesetih, obučavanje inspiratornih mišića (IMT) ili disanje preko uređaja koji pruža otpor, postalo je poznato kao način da pojačate snagu respiratornog mišića među sportistima, pevačima ali i ljudima sa postojećim poteškoćama u disanju kao što su astma i COPD.

Istraživanje je pokazalo da IMT može da poboljša kapacitet za vežbanje i snizi krvni pritisak.

Metod zlatnog standarda za IMT je medicinska naprava poznata kao Pauerbrid (Powerbreathe), koja je priznata kao odobreni medicinski proizvod od britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) i drugih zdravstvenih službi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) priznala ga je kao alat za podršku pri oporavci od kovida, a takođe ga koriste i bolnice širom sveta za rehabilitaciju – poboljšanje plućne funkcije kod ljudi pred hirurški zahvat da bi im se povećale šanse za dobar oporavak.

Koristi se i za lečenje od pulmonalne fibroze i za pomoć onima koji su bili na respiratorima na intenzivnoj nezi.

Prema Kreghedu, studije su tipično pokazale da su dve sesije od 30 udisaja na IMT-u dnevno dovoljne da pojačaju snagu respiratornog mišića.

Sabrina Brar, medicinska službenica pri Međunarodnom Pauerbridu, poredi korišćenje IMT-a preko naprave sa dizanjem tegova za mišiće ruku i nogu.

„Jačanje mišića odgovornog za udisanje, baš kao i jačanje bilo kog drugog mišića u telu, povećava izdržljivost i snagu respiratornog mišića i smanjuje propadanje plućne funkcije povezane sa starenjem“, kaže Brar.

„Ideja je da se angažuju dijafragma i međurebreni mišići i potom periodično pojača otpor tokom određenog vremena kako se poboljšava snaga pluća.“

Druga opcija je da prosto počnete da se bavite pevanjem ili sviranjem duvačkog instrumenta.

Istraživači u centru Luj Armstrong u Njujorku patentirali su ovaj pristup putem pokušaja da poboljšaju plućnu funkciju kod ljudi sa astmom učeći ih da sviraju razne duvačke instrumente.

Drugi naučnici su čak dizajnirali elektronsku verziju tipa flaute zvanog okarina da bi pomogli u poboljšanju plućne funkcije.

Docentkinja na Univerzitetu u Južnoj Danskoj i klasična pevačica Mete Kasgard je učestvovala u velikom broju ispitivanja koja su se bavila time kako pevanje može potencijalno da pomogne ljudima sa COPD-om.

I dok Kasgaard kaže da ne postoje dokazi koji bi ukazali na to da pevanje zapravo može da izleči postojeće oštećenje pluća, ona veruje da bi to i dalje moglo da pomogne zdravlju pluća poboljšavši našu sposobnost da iskoristimo respiratorne mišiće.

„Centralni aspekt pevanja je sposobnost da pevamo duge fraze, što zahteva kontrolu i fleksibilnost dijafragme, mišića između rebara i abdominalnih mišića“, kaže ona.

Ali koje god vežbe za pluća da izaberete, mogu da vam pomognu da se ovi važni organi izbore sa svime što svet ima protiv njih – jedan udisaj za drugim.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]