Овако је изгледало створење старо пола милијарде година

Научници су открили унутрашњу анатомију преисторијског створења величине зрна мака на „запањујуће" детаљан начин.

Истраживачи су користили моћне рендгенске зраке да скенирају фосил стар 520 милиона година.

Резултати, који су објављени у часопису Природа (Nature), открили су микроскопске крвне судове и нервни систем.

На тај начин они су завирили у тело једног од најстаријих предака садашњих инсеката, паукова и ракова.

Водећи истраживач Мартин Смит рекао је да је ово фосил из снова, делом зато што је сачуван у властитој ларви, у фази док још није сазрео и док се његово тело и даље развијало.

„Посматрање ових раних фаза је кључно за разумевање како су настали одрасли (облици тела), не само кроз еволуцију, већ и кроз развој.

„Међутим, ларве су толико мале и крхке да су шансе да се нађу као фосили једнаке нули, бар сам ја тако мислио".

Проучавајући стене старе пола милијарде година на северу Кине, за које се зна да садрже микроскопске фосиле, Смитове колеге су пронашле ларву у гомили праисторијског шљунка.

„Наши сарадници у Кини имају велике количине оваквог материјала, који разграђују у киселини и ови мали делови испадају", рекао је Смит.

Тим техничара са Универзитета Јунан годинама је пребирао материјал и вадио фосиле из прашине.

Пошто је под микроскопом испитао овај узорак, Смит је рекаоо да је схватио да је то „нешто веома посебно" и замолио да га понесе у Британију да би га ближе проучио.

Тим је поставио фосил на врх игле како би га скенирао јаким рендгенским зрацима у установи Diamond Light Source на Оксфорду.

Тада су откривене тајне његове унутрашњости.

„Када сам видео невероватну структуру сачувану испод коже, остао сам запањен", каже Смит.

Истраживачи су направили тродимензионалне слике минијатурних делова мозга, дигестивних жлезда, примитивног система за циркулацију и чак трагова нерава који контролишу ларвине једноставне ноге и очи.

Они су открили део мозга који ће касније постати језгро главе модерних инсеката, паукова и ракова са разним додацима попут антена, уста и очију.

Коауторка студије Кетрин Добсон, са Универзитета Стратклајд, рекла да је фосил очуван у скоро савршеном стању.

Додала је да су високе концентрације фосфора у океану, где је ларва кратко живела, можда за то заслужене.

„Приликом ерозије стена на копну, ларва је доспела у океан.

„Изгледа да је фосфор прекрио ткиво нашег фосила, кристализујући његово мало тело", рекла је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]