Избори у Венецуели: Мадуро тврди да је освојио трећи председнички мандат, опозиција га оптужује за превару

Николас Мадуро поново је победио на председничким изборима у Венецуели, према делимичним резултатима званичних органа.

На основу 80 одсто пребројаних гласова, Мадуро је освојио 51,20 одсто, а његов ривал, Едмундо Гонзалес 44,02 одсто, саопштио је шеф Националног изборног већа (ЦНЕ) Елвис Аморосо, блиски сарадник досадашњег председника.

Опозиција тврди да је било великих нерегуларности и да саопштени резултати нису тачни, најављујући да их неће признати.

Кажу и да је њихов кандидат освојио је 70 одсто гласова.

Николас Мадуро је на функцији председника од 2013. и смрти његовог ментора Уга Чавеза.

Анкете уочи гласања показале су да је Гонзалез има солидну предност над Мадуром.

И избори 2018. на којима је Мадуро освојио други мандат критиковани су као непоштени.

Уочи ових избора, опозиција је указала на могући сличан исход, указујући да је Мадуро рекао присталицама на једном предизборном скупу да ће победити „на овај или онај начин".

После саопштавања прелиминарних резултата, Мадуро је присталицама у Каракасу рекао да је његов поновни избор „тријумф мира и стабилности".

Похвалио је венецуелански изборни систем, описавши га као транспарентан, и ругао се опозицији за коју је рекао да на сваким изборима „рони сузе и каже да је преварена".

Путин честитао Мадуру, Америка сумњичава

Ентони Блинкен, амерички државни секретар, изразио је сумње у тачност резултата које је саопштило Национално изборно веће.

Америка је „забринута да проглашени резултат не одражава вољу или гласове Венецуеланаца", рекао је он.

Министарство спољних послова Велике Британије је позвало да се објаве „потпуни, детаљни резултати како би се осигурало да одражавају гласове" грађана.

Габријел Борић, председник Чилеа, такође је казао да је „тешко поверовати" у ове резултате и затражио „потпуну транспарентност".

Мадурови савезници су му, међутим, одмах честитали на победи.

Председник Русије Владимир Путин поручио је Мадуру да ће увек бити „добродошао гост на руској земљи".

Кубански председник Мигел Дијаз Канел је рекао да су „достојанство и храброст венецуелског народа тријумфовали над притиском и манипулацијом".

Погледајте: Односи Венецуеле и Америке

Пошто је био ограничен број међународних посматрача избора - само четири из Америке - опозиција је распоредила хиљаде посматрача на бирачка места широм земље како би могла да објави сопствене резултате.

Позив посматрачима из Европске уније повукао је шеф изборне комисије, који је близак са Мадуром.

Бившем председнику Аргентине, Алберту Фернандезу, такође је ускраћен позив пошто је изјавио да би Мадуро требало да прихвати пораз уколико до њега дође.

Посматрачи из Бразила одбили су да присуствују изборима пошто их је Мадуро критиковао.

Портпаролка опозиционе коалиције коју предводи Гонзалес рекла је да су њихови посматрачи били „приморани да оду" са многих бирачких места.

Опозиција је позвала присталице и да мотре у бирачким центрима, поготово „у одлучујућим сатима" после завршетка гласања, плашећи се да ће власт покушати да украде гласове.

Истраживања јавног мњења дала су Гонзалесу велику предност у односу на Мадура.

Многи гласачи су рекли да желе промене после 25 година колико је на власти социјалистичка партија ПСУВ, најпре под вођством покојног председника Уга Чавеза, а након његове смрти од рака 2013. године, под Николасом Мадуром.

Под њиховим вођством, ПСУВ је стекао контролу не само над извршном и законодавном влашћу, већ и над великим делом правосуђа.

Избори 28. јула били су први после више од 10 година на које већина опозиције излази уједињено са заједничким кандидатом и без бојкота.

Критичари председника Венецуеле били су стога уверени да би ово могла да буде најбоља шанса опозиције да свргне Мадура.

Превазишли су бројне препреке, од којих је највећа била забрана Марији Корини Маћадо, одабраној кандидаткињи опозиције, да се кандидује на изборима.

Они који желе промене су се врло брзо ујединили око подршке 74-годишњем Едмунду Гонзалезу.

Једно од обећања опозиције било је да ће у случају победе преокренути ситуацију у земљи, што би омогућило повратак милиона Венецуеланаца који су напустили земљу због политичке и економске кризе током Мадурове владавине.

Мадуро је уочи гласања имао агресивну реторику, упозоравајући да би могло да дође до „крвопролића" ако изгуби.

Због те изјаве добио је и критике Луиз Инасија Луле да Силве, председника Бразила, који је рекао да би Мадуро требало да научи да „ако победи, остаје на власти, али ако изгуби, да треба да оде".

Симбол Мадурове кампање је борбени петао и цела кампања је спроведена уз борбени тон.

„Пребродили смо хиљаде олуја. Не могу да нас победе, нити ће то моћи", рекао је на крају митинга, алудирајући на бројне изазове токо 11 година на власти.

Пре избора 2018. године, Мадуро је осујетио покушај опозиционог лидера Хуана Гваида да га свргне са власти пошто је прогласио себе легитимним председником.

Иако је Гваида подржало више од 50 земаља, међу којима су Америка и земље Европске уније, Мадуру су остале верне венецуеланске снаге безбедности.

На крају је паралелна влада коју је водио Гваидо распуштена, а Мадуро је то искористио да себе представи као „браниоца суверенитета Венецуеле", што је поменуо и на последњем митингу уочи овогодишњих избора.

„У недељу ћемо показати фашистима и империјалистима. Викаћемо: 'Живела Венецуела, наша вољена домовина'", рекао је Мадуро.

Новоизабрани председник ће положити заклетву 10. јануара 2025. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]