Русија: Зашто се млади Таџикистанци окрећу екстремизму

На бетонском зиду куће у селу Мадмашој-Појон надомак Душанбеа, главног града Таџикистана, налази се двокрилна капија од металних плоча.

Кад ББЦ стиже у посету, она је чврсто забрављена.

Овде је одрастао Мухамедсобир Фејзов.

Он је један од четворице Таџикистанаца оптужених да су извршили напад на московски тржни центар и концертну дворану Крокус у марту, када је убијено најмање 145 људи.

Тужиоци кажу да је Фејзов, тада са 19 година, био део групе која је убила посетиоце концерта и напала их ножевима пре него што је запалила читаву зграду.

Таџикистанци су били међу оптуженима за скорашње нападе у Ирану и Истанбулу, као и међу ухапшенима под сумњом да су планирали зверства у Европи.

Стручњаци кажу да младе држављане Таџикистана привлачи група Исламска држава-Корасан (ИС-К) - авганистански огранак Исламске државе који тврди да стоји иза напада у Москви.

Али зашто?

Фејзовљева породица не жели да говори за медије кад им дођемо у посету.

Таџикистанска полиција је позвала његову мајку на саслушање.

Један од његове браће кратко објашњава да је Фејзов - најмлађи од петоро деце - отишао у Русију две године раније и радио тамо као фризер у граду Тејково, североисточно од Москве.

Он каже да његов брат није био религиозан.

Његова бака, која је деловала запрепашћено, додаје да је био велики љубитељ фудбала.

У џамији, имам Саидрахман Хабибов сагласан је да овај није деловао посебно религиозно, мада јесте понекад помагао једном од браће да продаје бројанице.

Породица је добро позната у месту, јер је Фејзовљев отац предавао руски у локалној школи, а његова мајка је водила њену библиотеку.

Директор школе Абдулазиз Абдулсамадов каже да је Фејзов волео математику и сањао да постане доктор.

„Уколико се није драстично променио после школе, немогуће је замислити да уради нешто овакво", каже он.

Далерџон Мирзојев (32) је други од четворице оптужених.

Живео је са женом и четворо деце у Галакони, још једном селу надомак Душанбеа.

„Није могао да убије кокошку, ни мрава не би згазио", каже нам његова мајка Гулракат.

Читаву деценију је Мирзојев радио у Русији на по шест месеци сваке године, најскорије возећи такси у Новосибирску, рекла је породица за ББЦ.

Његов старији брат Равшанџон је такође оптужен за екстремизам.

Породица каже да се нису чули с њим од краја 2016. године, неколико месеци након што се и он преселио у Русију.

Таџикистанске власти кажу да је отишао да се бори за Исламску државу у Сирији.

Према неким извештајима, погинуо је 2020. године.

Преостала двојица оптужена за московски напад, Саидакрам Раџабализода (30) и Фаридуни Шамсидин (25) такође живе надомак Душанбеа.

Раџабализода је повремено радио на градилиштима по Русији од 18. године.

Његов стриц је рекао за ББЦ да му је био забрањен улазак у земљу на пет година због кршења имиграционих прописа и да се вратио тамо тек у јануару.

Шамсидинова блиска породица није желела да говори за ББЦ, али су нам људи из његовог села рекли да је радио у пекари пре него што је пошао у Русију у потрагу за послом.

Његов рођак је рекао да је овај провео неко време у затвору, али да је био криво оптужен.

Мештани тврде да је у затвору завршио због сексуалног узнемиравања.

Кад су се њих четворица појавила на суду, Мирзојев и Раџабализода су имали маснице на очима, а Шамсидиново лице било је јако отечено.

Фајзов је био у инвалидским колицима, очигледно једва при свести, са видљивом кесом за катетер.

Очи су му биле затворене, али је једно од њих деловало повређено или као да недостаје.

Касније су на каналу Телеграм подељени снимци бруталних саслушавања.

На једном се видело како одсецају уво Раџабализодеу и силом му га гурају у уста, а на једној фотографији се види како је Шамсидин добијао електрошокове.

Таџикистанске породице чији су се синови придружили Исламској држави у Ираку и Сирији често би говориле: „Био је добар дечко, није био религиозан, никада није правио проблеме", каже доктор Едвард Лемон, специјалиста за Централну Азију на тексашком универзитету A&M.

Он верује да се маса економских, политичких и историјских фактора уротила да учини младе Таџикистанце посебно подложним регрутацији екстремиста.

У скорашњем говору, таџикистански председник Емомали Рахмон рекао је да је „екстремистичка пропаганда" на друштвеним мрежама у протеклој деценији повећала број младих који се придружују Исламској држави и другим наоружаним групама.

За то време, више од хиљаду држављана Таџикистана погинуло је учествујући у оружаним сукобима у страним земљама, а још хиљаде њих су нестали, каже он.

Исламска држава је 2014. године заузела велике делове територије у Сирији и Ираку и постала озлоглашена по бруталности, у коју су спадала масовна убиства, отмице и обезглављивања.

Након што је поражена 2019. године, ИС-К је почела да привлачи нове регруте.

Њено име - Исламска држава-Корасан - односи се на древну регију која обухвата делове данашњег Авганистана, Ирана и Централне Азије.

Један од фактора који утиче на младе Таџикистанце могао би да буде строга регулација ислама, иако је признат као званична вера у земљи, а огромна већина Таџикистанаца су муслимани.

После распада Совјетског Савеза, 1992. године је избио брутални грађански рат, између опозиције, коју је предводила Исламска партија обнове Таџикистана (ИРПТ), и владе, предвођене Рахмоном.

После мировног споразума из 1997. године, он је остао председник, али се ИРПТ нашла под све већим притиском и све маргинализованија.

Влада ју је прогласила терористичком организацијом 2015. године.

Данас су политички облици ислама потпуно забрањени.

Имами у државним џамијама добијају плате - и теме за проповеди петком - директно од владе.

Ношење хиџаба формално је стављено ван закона у мају, након што је било незванично забрањено - заједно са дугим брадама - годинама.

Влада такође жели да створи културолошке алтернативе исламу, прогласивши 2006. „Годину аријске цивилизације", када су улице биле излепљене плакатима са таџикистанским прецима из времена пре муслимана.

И сам председник је променио име из русификованог „Рахмонов" у првобитно таџикистанско „Рахмон".

Лемон је 2015. у тексту закључио да је владино „гушење вере" гурнуло „више грађана у окриље радикалних група".

Он каже да је проучавање профила таџикистанских исламистичких бораца показало да их је „коктел отуђења, маргинализације и угрожености навео да отпутују у Сирију и Ирак".

Сада су за многе младе Таџикистанце независни, политизовани и често радикални наративи који се шире друштвеним мрежама много привлачнији од исламске или аријске историје коју контролише држава.

Исламистички блогери у Таџикистану имају милионе пратилаца и расправљају о питањима као што су Газа и рат између Израела и Хамаса.

Најрадикалнији од њих називају председника Рахмона „непријатељем истинске вере".

Сиромаштво је такође важан састојак у тој мешавини.

Сва четворица оптужених за масакр у концертној дворани Крокус издржавала су велике породичне мреже зависне од дознака које су слали кући.

Таџикистан је најсиромашнија земља Централне Азије, а стотине хиљада Таџикистанаца одлази у Русију у потрази за послом - често радећи без дозволе и рутински трпећи тешке услове за рад, непријатељство и предрасуде.

То је тежак терет на младим плећима, а многи мигрантски радници се на крају окрећу религији у потрази за утехом, каже Лемон.

Тада су подложни екстремистичким порукама и регрутовању.

У марту је ИС-К објавила прву таџикистанску верзију пропагандног часописа Глас Корасана на Телеграму.

„Да ли жудите за тим да постанете мученици?", питао је он.

Часопис је назвао председника Рахмона „шејтаном" (ђаво) и критиковао његов „безбожнички режим" за који тврди да представља „издају ислама".

На једној илустрацији је Рахмон приказан као марионета Русије, која је такође оптужена за убиство многих невиних муслимана током ратова у Авганистану, Чеченији и Сирији.

Лемон и његове колеге воде базу података регрута Исламске државе из Таџикистана.

Већина су мигрантски радници регрутовани у Русији а потом послати у базе у иностранству, мада има и људи из средње класе, студената медицине и деце државних званичника.

Они често заврше у Авганистану, где је регионална безбедносна група предвођена Русијом Организација Уговора о колективној безбедности упозорила на све већу мрежу екстремистичких кампова за обуку на северу, близу границе са Таџикистаном.

Напади на две цркве и синагоге у руској области Дагестан 23. јуна довели су до спекулација о томе да су за то криви исламски екстремисти.

Али нико није преузео одговорност.

Руске власти кажу да је пет нападача убијено, међу њима троје рођака шефа дагестанског дистрикта Сергокалински.

Страхови изван Русије су, међутим, све већи.

После напада на Крокус, ИС-К је објавила слику на којој се види фигура из сенке која проучава слике Лондона, Мадрида, Париза и Рима.

„После Москве, ко је следећи?", гласи потпис слике.

У јулу прошле године, холандски агенти су ухапсили неколико људи из Киргистана, Таџикистана и Туркменистана под сумњом да су планирали нападе.

У децембру је држављанин Таџикистана ухапшен у Немачкој под сумњом да је планирао напад за Новогодишњу ноћ на катедралу у Келну.

После напада у Москви, Француска је подигла ниво опасности од терористичког напада на „изузетан" и затражила да специјалисти за безбедност из 45 земаља помогну у заштити париских Олимпијских игара.

Адмирал Џејмс Ставридис, бивши врховни командант НАТО за Европу, описао је напад на Крокус као „позив на буђење читавог света", позвавши на америчку сарадњу са Русијом, Кином па чак и талибанима у Авганистану у борби против ове претње.

Али сукоб у Украјини отежава координисану акцију, будући да Москва уместо тога инсистира на верзији да је напад на Крокус осмишљен у Кијеву.

Након њиховог првог појављивања на суду, четворица оптужених Таџикистанаца су се појавила пред камерама поново у мају.

Они су сви тврдили да је напад испланиран у Украјини, али групе за заштиту људских права кажу да њихова сведочанства не могу да се сматрају поузданим имајући у виду индиције да је употребљена тортура.

Министар спољних послова Таџикистана такође је изразио забринутост поводом опхођења према ухапшенима и, генералније гледано, „негативног утиска" створеног о његовој земљи и њеним грађанима, према извештајима регионалних медија.

Упитан у то време за наводну тортуру, портпарол Кремља Дмитриј Песков одбио је да коментарише.

Датум суђења још није одређен.

Додатно извештавање: Сораб Зиа

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]