Блиски исток: Хоће ли Иран узвратити Израелу после убиства генерала у Сирији

Иран је обећао „жесток одговор" на ваздушни напад на његов конзулат у сиријској престоници Дамаску у понедељак, 1. априла.

У нападу је погинуло тринаесторо људи, међу њима седморо припадника Иранске револуционарне гарде и шесторо сиријских држављана, изјавио је ирански амбасадор у Дамаску.

Међу погинулима је и генерал-мајор Мухамед Реза Захеди, важна личност у Кудс снагама, прекоморском огранку Иранске револуционарне гарде.

Израел није коментарисао, али су га Иран и Сирија окривили за напад.

„Ово је био напад не само на саму иранску државу, већ и на врховно вођство Кудс снага Револуционарне гарде и значајан је губитак за Кудс снаге, које служе за координацију и пребацивање технологије и оружја Хезболаху у Либану и Сирији", рекао је за ББЦ Фаваз Гергес, професор међународних односа у Лондонској школи за економију.

Напад је изазвао љутите реакције највиших иранских званичника који прете Израелу одмаздом.

„Зажалиће што су починили овај злочин и предузимали сличне акције", упозорио је ирански врховни вођа Али Хамнеј.

Председник Ебрахим Раиси назвао је напад „нехуманим, агресивним и гнусним чином... који неће остати без одговора".

У телефонским разговору са сиријским колегом, ирански министар спољних послова Хусеин Амир-Абдолахиан описао је напад као кршење свих међународних обавеза и конвенција.

Упро је прстом директно у Израел.

На интернет страници Министарства спољних послова Амир Абдолахиан је цитирана његова изјава да је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху „потпуно изгубио менталну равнотежу".

Ови коментари побудили су страхове од даљег насиља између Израела и иранских савезника усред рата у Гази, али опције Ирана за одмазду могле би бити ограничене по размерама и броју, тврде стручњаци за ББЦ.

„Иран није способан за велики сукоб са Израелом имајући у виду његове војне способности и економску и политичку ситуацију", каже Али Садрзадех, аутор и аналитичар блискоисточних дешавања.

„Али мораће да смисли одговор за домаћу употребу и да би очувао углед међу регионалним савезницима."

Ово мишљење дели Фавас Гергес, који верује да Иран неће извршити директну одмазду против Израела, „иако је Израел заиста понизио Иран и окрвавио му нос јуче".

Гергес каже да ће Иран највероватније исказати „стратешко стрпљење" зато што ће на прво место ставити важнији циљ: прављење атомске бомбе.

„Иран акумулира снагу, обогаћује уранијум, остварује напредак.

„А велика награда за Иран није да пошаље 50 балистичких ракета и убије 100 Израелаца, већ да оствари стратешко одвраћање, не само против Израелаца, већ и против америчке државе."

Од почетка израелског рата у Гази, напади пројектилима и дроновима проиранске паравојске у Сирији, Ираку, Либану и Јемену против израелских интереса су ескалирали, али је изгледало као да су ограничили акције на оне које неће испровоцирати Израел на тотални рат.

„Чак и напад против израелске дипломатске мисије преко иранских посредничких снага делује тешко замислив", каже Садрзадех, иако он предвиђа да ће се актуелни напади Хута који уживају подршку Ирана против бродова у Црвеном мору и Аденском заливу „врло вероватно наставити, нарочито против бродова који су на неки начин повезани са Израелом и Америком".

Али да ли ће моћни Хезболах који ужива подршку Ирана (и који већ размењује ватру са Израелом на северној граници) одговорити на напад у Дамаску?

Хезболах је једна од најбоље наоружаних недржавних војних сила на свету - према независним проценама група има између 20.000 и 50.000 бораца, а многи су добро обучени и огрезли у борбама током учешћа у сиријском грађанском рату.

Уз то, група има арсенал од око 130.000 ракета и пројектила, према стручној групи Центар за стратешке и међународне студије.

А опет, стручњаци са којима је разговарао ББЦ мисле да је мало вероватно да ће група покренути велику ескалацију против Израела.

„Хезболах не жели заправо да упадне у израелску клопу јер су свесни да Бенјамин Нетанјаху и његов ратни кабинет очајнички покушавају да прошире рат.

„Политичка будућност Бенјамина Нетанјахуа зависи од наставка рата у Гази и његове ескалације на северном фронту са Хезболахом, па чак и са самим Ираном", рекао је Фаваз Гергес.

Али Садрзадех верује да је вероватно да ће Иран имати „симболичну" реакцију уместо да ризикује рат са Израелом.

„Иран је стручњак за извођење симболичких напада као што је онај у реакцији на погибију његовог најважнијег војног команданта Касема Сулејманија", каже Садрзадех, говорећи о нападу балистичким пројектилом Ирана против ирачке ваздухопловне базе Ал Асад 8. јануара 2020. године.

Иран је гађао Ал Асад из одмазде за амерички напад дроном у Багдаду раније истог месеца у којем је страдао врховни командант Иранске револуционарне гарде Касем Сулејмани.

Упркос иранским порукама о „суровој освету" за то убиство, ниједан припадник америчких снага у тој бази није страдао, а било је извештаја и да је америчка војска била унапред упозорена на долазеће пројектиле.

Фаваз Гергес верује да напад на ирански конзулат у Дамаску „представља стратешку ескалацију са намером да се подрије иранска одбрана, да се покаже свету да је Иран 'тигар од папира' и да се сломи кичма иранског безбедносног апарата".

„Али нећемо видети оно што називам страшним директним одговором Ирана", закључио је он.

Јусуф Азизи, истраживач јавне администрације у Школи јавних и међународних односа на Политехничком универзитету у Вирџинији, верује да ће доћи до сукоба иза кулиса између оних на власти који тврде да Иран треба да се наметне као нуклеарна сила да би одвратио израелску агресију и агресивнијих фигура које предлажу директне нападе на Израел и његове војне инсталације.

Али он је за ББЦ рекао да анализа интервјуа у државним медијима и на кључним налозима друштвених мрежа сугеришу да је вероватније да ће превагнути политика „стратешког стрпљења".

Дакле, ако је мало вероватна велика војна акција, које друге опције остају отворене Иранцима?

„Не можемо да искључимо могућност да Иран искористи сајбер-простор као другу димензију у којој ће се осветити Израелу, или да би извео сајбер-нападе на информациону технологију, и осакатио, покрао или процурео информације, или да би покушао макар да одврати пажњу његове оперативне технологије", каже за ББЦ Тал Павел са Израелског института за студије сајбер политике.

„Знамо да се у последњих деценију и по водио тајни сајбер-рат Ирана и Израела. У том случају, дакле, то би могао да буде само још један стадијум", каже он.

Зависиће од Ирана - и конкретно врховног вође - који треба да одлучи шта ће тачно земља да предузме, али за сада портпарол иранског Министарства спољних послова Насер Канани не жели да открива карте.

Иран „задржава право на реакцију и одлучиће о типу одговора и казни према агресору", упозорио је он.

Погледајте видео: Зашто су Америка и Иран заклети непријатељи

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]