Сомалија: Стратиште на пешчаној плажи које служи као фудбалски терен

На плажи у Могадишу, главном граду Сомалије, шест високих бетонских стубова израња из чисто белоg пескa.

Таласи тиркизно плавог Индијског океана нежно се ломе у близини и неретко сведоче суморним догађајима.

Упозорење: Текст садржи описе који би могли бити узнемирујући

Безбедносне снаге готово редовно на ово место доводе мушкарце, везују их пластичним ужадима, стављају им црне капуљаче на главе и убијају их.

И припадници специјално обучених стрељачких водова буду прекривених лица.

Главе мртваца клону, али им тела остају усправна, везана за блокове.

Њихове одрпане мајице и огртачи лепршају на поветарцу.

Неки од њих су осуђени на војном суду да су припадници исламистичке групе Ал Шабаб, која терорише људе у Сомалији скоро 20 година и држи под контролом велике делове државе.

Други су војници који су проглашени кривим за убиства цивила или колега, а дешава се и да суд обичне криминалце осуди на смртну казну јер су дела која им се стављају на терет веома озбиљна.

Најмање 25 људи је убијено на плажи ове године.

Последња егзекуција је извршена над Саидом Али Моалим Даудом који је 6. март осуђен због тога што је супругу Лул Абдиазиз закључао у собу и запалио.

Рекао је да ју је живу спалио јер је тражила развод.

Одмах иза стратишта је мало неформално насеље у Хамар Џаџаб округу, пуно трошних станова и импровизованих склоништа у којима живи око 50 породица на месту некадашње полицијске академије.

„Чим се мојих пет дечака врати из школе, сјуре се доле на плажу да трче или играју фудбал", каже Фартун Мохамед Исмаил, једна од мештанки старог центра за обуку полиције на обали.

„Користе стубове за стрељање као стативе", каже она.

„Бринем за здравље моје деце јер се играју у крви убијених људи.

„То место се после егзекуција не чисти".

Гробови убијених се налазе широм плаже.

Исмаил каже да су њена деца навикла на насиље и небезбедно окружење, јер су рођена у Могадишу, граду у којем сукоби трају већ 33 године.

Ипак, она и остали родитељи сматрају да је игра на место крвопролића осуђених криминалаца, ипак, превише.

А тешко је зауставити децу да се са другарима виђају на плажи, јер се родитељи боре да саставе крај с крајем, па нису увек ту да реагују.

Егзекуције се обично одржавају између шест и седам сати ујутро.

Само новинари буду позвани да сведоче убиствима, али нико не спречава ни мештане, па чак и децу, да се окупе и гледају.

У ствари, плажа је изабрана да буде стратиште 1975. године у време председника Сијада Баре, баш да би локално становништво могло да посматра кажњавања.

Током његове војне диктатуре постављени су стубови за стрељање исламских великодостојника, јер су се противили новом породичном закону који је девојчицама и дечацима давао једнака права у наслеђивању.

Стубови стоје и данас, али се не подстичу масовна окуљања.

Ипак, родитељи се брину да деца док се играју на стратишту не буду упуцана од залуталог метка.

Кажу и да се млади плаше полиције и војника јер их повезују само са убијањем људи пред њиховим очима.

„Тешко увече заспим и стално сам нервозна", каже Фадума Абдулахи Касим, која такође живи у непосредној близини стратишта.

„Некад чујем пуцње ујутро и знам да је то нечија смртна казна", додаје она.

„Трудим се да децу стално држим унутра. Тужни смо и слабо излазимо. Мрзим да идем напоље и видим како се крв топи по песку поред мене".

Иако је већина људи који живе у комшилуку трауматизована животом тако близу стратишта, многи Сомалијци подржавају смртну казну, посебно за припаднике Ал Шабаба.

Госпођа Касим је међу реткима који се противе - посебно имајући у виду да је њен 17-годишњи син, који је радио као чистач у ресторану, погинуо у великој експлозији аутомобила бомбе у Могадишу у октобру 2022.

Више од 120 људи је том приликом страдало, а 300 је било повређених у нападу, за који се окривљује Ал Шабаб.

„Не познајем лично људе који су погубљени, али сматрам да је та пракса нехумана", каже она.

Не играју се само деца из насеља на плажи на песку у близини места убистава.

Тамо се окупљају млади из других делова града, посебно петком када почиње викенд у Сомалији.

Међу њима је и 16-годишњи Абдирахман Адам.

„Брат и ја долазимо овде сваког петка да пливамо и играмо фудбал на плажи", каже он.

„Долази и моја сестра која обуче најбољу одећу да изгледа лепо када је сликамо и онда то објављује на друштевним мрежама."

Он и остали који хрле на плажу знају за погубљења и гробове људи који су тамо стрељани - али одлазе, без обзира.

За њих је важније да буду у центру збивања и на лепом месту.

„Наши другови из разреда су љубоморни када виде фотографије.

„Али, они не знају да се дружимо на стратишту."

Наима Саид Салах је новинарка у једином сомалијском медију где су запослене само жене - Билан Медија

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]