Пандемијски споразум СЗО: Како свет покушава да избегне понављање „вакциналног апартхејда“ током ковида

Како земље могу боље да сарађују у борби против будућих пандемија и осигурају да најсиромашнији буду правично лечени?

Сто деведесет четири земље чланице здравствене агенције Уједињених нација, Светске здравствене организације (СЗО), преговарају о новом споразуму који би подстакао на бољу припремљеност у случају пандемија.

Шеф СЗО доктор Тедрос Адханом Гебрејесус изјавио је да се током пандемије ковида-19 одвијао „вакцинални апартхејд".

Земље у развоју су имале проблема да дођу до виталних вакцина које су све покуповале богате земље, док је у свету умрло скоро седам милион људи.

Шта је пандемијски споразум?

Биће то законски обавезујући споразум мада још није договорен тачан облик који ће попримити.

СЗО је основала међувладино преговарачко тело (ИНБ) да води преговоре око тога и уради нацрт.

Тело је географски избалансирано са шест представника из Бразила, Египта, Јапана, Холандије, Јужноафричке Републике и Тајланда који предводе преговоре.

Крајњи рок им је 27. мај 2024. године да предају споразум Светској здравственој скупштини, скупу министара здравља.

СЗО већ има обавезујуће прописе познате као Међународни здравствени правилник (2005), који дефинише обавезе земаља када догађаји од значаја за јавно здравље имају потенцијал да пређу државне границе.

У њих спада моментално обавештавање СЗО о здравственој ванредној ситуацији и мере које се тичу трговине и путовања.

Ова регулатива усвојена је после епидемије Сарса 2002/2003. године и још увек се доживљава као функционална за регионалне епидемије као што је Ебола, али неодговарајућа за глобалну пандемију.

Она је такође под ревизијом у преговорима о глобалном пандемијском споразуму.

Три главне тачке раздора

Нацрт споразума тврди да жели да понуди правичност и равноправан приступ дијагностици, вакцинама, личној заштитној опреми и лековима.

„Током последње пандемије, Африка је била последњи регион који је стекао приступ вакцинама и нашао се на милости и немилости земаља са глобалног севера", каже доктор Вироџ Тангчароенсатијен, потпредседник бирао ИНБ-а из Тајланда, који представља земље Југоисточне Азије.

Он каже да су земље „глобалног севера" и „глобалног југа" подељене по три кључна питања:

1. Интелектуална својина и дељење знања неопходног за прављење вакцина и лекова

2. Финансирање земаља у развоју за припрему и реакцију на пандемије

3. Приступ генеричким ресурсима и дељење користи од њихове употребе

Патенти за лекове

Пјотр Колчински, саветник за здравствену политику Европске уније за невладину организацију Оксфам, каже да су преговори наишли на ћорсокак.

„Нема напретка због тврдокорног става ЕУ и САД", каже он.

ЕУ и САД су дом неких од највећих светских произвођача лекова.

„Они кажу да је интелектуална својина камен темељац иновације у фармацеутској индустрији, а опет не оклевају да предузму одлучне кораке за превазилажење патентних баријера локално", каже он за ББЦ.

Америчка влада је дозволила компанијама као што су Модерна да премосте буквално сваки патент који су желеле током пандемије ковида, каже Колчински.

У међувремену, ЕУ тренутно ради на крупној ревизији властитог фармацеутског и патентног законодавства.

Европска комисија, извршна грана ЕУ, предложила је обавезни механизам за лиценцирање путем ког би могла да премости фармацеутски патент у читавом блоку 27 земаља чланица у случају будуће пандемије, додаје он.

„Они признају да права на интелектуалну својину могу да представљају баријеру, али се противе мерама да се она премости за глобални југ", каже Колчински, који заступа и Народну алијансу за вакцине, глобалну мрежу од више од 100 група и мрежа.

„То су двоструки аршини богатих земаља и оне су лицемерне."

Европска комисија каже да још увек има „значајне замерке" икако се нацрт текста поправио у неким областима.

„Доказали смо властиту посвећеност нашом амбициозном иницијативом за регионалне и локалне центре за производњу вакцина у Африци за Африку, али и ширењем на Јужну Америку и Азију", рекао је портпарол Европске комисије у саопштењу.

Портпарол додаје да су ЕУ и њене земље чланице „на првом месту" као донатори Пандемијском фонду Светске банке.

Међутим, виши извор који учествује у преговорима СЗО каже да разлог за изостанак напретка није у поделама између „глобалног севера" и „глобалног југа".

„Кина и Индија су такође велики играчи. Шта су оне? Јесу ли север, југ или исток?", каже он.

„Има много западних компанија које су спремне да се укључе ако њихови конкуренти као што је Кина учине исто."

И Кина и Индија су на преговорима део групе од 29 чланица по имену „група за једнакост".

Друге њене чланице су Бразил, Египат, Тајланд и Индонезија.

Они кажу да потребе земаља у развоју морају да буду приоритет, док је Индија такође позвала на „јасно дефинисање" улоге развијених земаља.

Дељење података о патогенима

Према постојећим правилима, земље морају да обавесте СЗО и поделе податке о избијању епидемије.

Доктор Тангчароенсатијен каже да су подаци о патогенима и генетској секвенци болести кључни за прављење опреме за тестирање и вакцина за борбу против ње.

Они се „бесплатно" дају „фармацеутској индустрији која зарађује на њима", додаје он.

Конвенција о биолошком диверзитету Уједињених нација (1992) и њен Протокол из Нагоје (2012) о приступу и дељењу користи признају суверенитет земаља над генетским ресурсима, без правне обавезе да их деле, чак и у стању ванредне здравствене ситуације.

„Индустрије добијају бесплатно приступ информацијама о генетском секвенцирању иако је то ресурс земље, према Протоколу из Нагоје", каже за ББЦ доктор Тангчароенсатијен.

Међутим, главна лобистичка група за индустрију лекова, Међународна федерација фармацеутских произвођача и удружења (ИФПМА) одбацује ову везу.

Она каже да је моментално дељење патогенских података о САРС-ЦoВ-2 била кључна за неприкосновену брзину реакције на ковид, где је ефикасна вакцина била израђена за рекордних 236 дана.

„Генерално гледано, услови или преговори везани за дељење података о патогенима ризикују да изазову значајна одлагања у развоју медицинских контрамера и могу да доведу до озбиљних последица по јавно здравље", каже се у саопштењу.

Преседан за грип

Доктор Тангчароенсатијен каже да богате земље треба да дају годишњу финансијски допринос и обезбеђују пандемијске производе земљама са нижим примањима.

Постоји преседан.

Тренутно фармацеутски произвођачи дају годишњи прилог од 28 милиона долара СЗО под оквиром званим Припремљеност за пандемију инфлуенце (ПИП).

Новац се издваја за градњу капацитета и активности реакције током пандемије.

СЗО има приступ у реалном времену за отприлике 10 одсто од светске производње вакцина тако да може да шаље вакцине земљама у развоју којима је она хитно потребна.

Она жели да примени исти механизам на будуће пандемије.

Актуелни нацрт предлаже да СЗО добија приступ у реалном времену за 20 одсто пандемијских производа - у које спадају дијагностика, вакцине, лична заштитна опрема и терапеутика -- како би омогућила равноправну расподелу.

„Ми предлажемо 10 одсто као донацију и 10 одсто по приступачној цени да би СЗО могла да их даје земљама са нижим примањима", каже доктор Тангчароенсатијен.

„На овај начин, све земље - било да су богате или сиромашне - имају приступ истим вакцинама истовремено."

Међутим, виши извор који учествује у преговорима каже да је мало вероватно да ће богате земље пристати да се „одрекну" вакцина усред пандемије.

„ЕУ, САД и Велика Британија сматрају да њихови политичари нису спремни да кажу да ће се обавезати на давање 10 одсто, 15 одсто или колико год већ процената да буде дефинисано", каже он.

Са договором или без договора?

За људе који живе у земљама у развоју где је здравство ионако већ ограничено, споразум о пандемији је преко потребан.

Агреј Алусо је афрички директор Мреже за пандемијску акцију, групе од 350 појединаца и група цивилног друштва које воде кампању за бољу припремљеност земаља у развоју за епидемије заразних болести.

„Како да се померимо од овог статуса кво?", пита се он.

„Имамо неке делове света који немају скоро ништа што би из заштитило од пандемије."

Виши извор који учествује у преговорима СЗО каже да је било какав договор бољи од никаквог договора.

„Можда не мора све да буде савршено првог дана, али хајде да кренемо", каже он.

„Мислим да су сви убеђени да то треба да урадимо у мају. Можда неће бити савршено, али можемо да градимо даље одатле."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]