Псеће месо: Зашто је то толико осетљива тема у Јужној Кореји

„Да ли једете псе?" - то је једно од најконтроверзнијих питања које странац може да постави у Јужној Кореји, мада реакција и одговор често зависе од годишта питане особе.

„Веома умара, увек морам да објашњавам да га никад нисам јела.

„Псећа јела су углавном за старије особе у Јужној Кореји, али странци често генерализују ту праксу", каже Парк Еун Кјонг, консултанткиња у тридесетим, која тренутно ради у Немачкој и признаје да је ово питање за њу понекад увредљиво.

„Оно са собом носи негативну конотацију, имплицирајући да Корејци једу нешто крајње неприкладно и да је њихова култура варварска."

Али дани кад ће се постављати ова питања делују одбројано: почетком ове недеље, влада Јужне Кореје усвојила је нови закон који забрањује одгој, клање, дистрибуцију и продају паса за месо до 2027. године.

То ће практично окончати вековну праксу.

Историјски гледано, краве су биле изузетно цењене и, објашњава докторка Џу Јонг Ха, професорка антропологије на Дипломској школи корејских студија, биле су толико вредне да је морала да се набавља дозвола од владе за њихово клање све до краја 19. века.

Зато су били потребни други извори протеина.

За оне који су живели на Корејском полуострву, псеће месо била је једна од најбољих опција, у којој су уживали људи свих класа, мада је увек било оних који су га избегавали.

Али као и у случају већине другог меса, појавила су се вољена јела са овим производом, као што су супа од псећег меса, звана „босинтанг" и кувани комади псећег меса.

Кад разговарате са старијим Јужнокорејцима, видећете да многи и даље хвале квалитете овог меса као посластицу коју је лако сварити и која доноси енергију, нарочито током врелих лета.

И зато је већина становника била шокирана кад је током Олимпијских игара у Сеулу 1988. године - у том тренутку највећем међународном догађају који је икада организовала Јужна Кореја - критика конзумирања псећег меса почела да се појављује у насловима вести широм света.

„Испрва су многи људи, нарочито из друштвене елите, били љути, доживевши то као непоштовање других култура.

„Међутим, временом је све више људи почело да осећа срамоту и постали су критичнији", каже докторка Џу.

Три деценије унапред и Јужна Кореја је данас веома другачија земља, а добар део разлога за то је колико људи једе псеће месо.

Према анкети коју је спровео Галуп прошле године, само 8 одсто људи је испробало псеће месо у последњих 12 месеци, што је значајан пад са 27 одсто из 2015. године.

Бројке које је обезбедило Корејско удружење јестивих паса, организација која заступа ову индустрију, такође указују на пад.

Удружење каже да у Јужној Кореји данас има око 3.000 фарми које узгајају псе, што је значајан пад са 10.000 са почетка 2010-их, али и значајно више од владиних цифара, које ту бројку процењују на око 1.100.

У међувремену, власништво над кућним љубимцима је скочило.

Подаци из анкете из 2022. године показују да сваки четврти Јужнокорејац има кућног љубимца, према Министарству за пољопривреду, храну и рурална питања.

У децембру је саопштено да се први пут прошле године колица за љубимце продају више од колица за бебе, мада би то могло једнако да буде одраз опадања наталитета у Јужној Кореји колико и одраз љубави према животињама.

Ту су и председник Јун Сукјул и прва дама Ким Кеон Хи, обоје познати по томе да су љубитељи кућних љубимаца, који поседују шест паса и пет мачака.

Овој влади требало је мање од две године да усвоји закон који претходне администрације нису успевале да спроведу откако се идеја први пут јавила пре више деценија.

Сугестија да би овај закон могао бити размотрен под Јуновим претходником била је блокирана услед оштрих критика.

Овај нови закон сада значи да, за три године, онима учествују у овом послу претити новчана или затворска казна ако наставе са пословањем.

Закон, међутим, не забрањује једење псећег меса.

Ипак, активисти су га поздравили, међу њима и Џo Хи Кјунг, шефица Корејског удружења за добробит животиња (КАВА), која води кампање по овом питању још од краја деведесетих.

Забрана је, каже она, „једини начин" да се заустави злостављање паса, додавши: „Надам се да ће свет престати да злоставља животиње у име традиције и културе."

Али нису сви уверени, поготово они који живе од индустрије псећег меса.

„Ми смо свесни да много више људи не једе псеће месо него што га једе.

„Ми знамо да се тржиште смањује. Али ипак, ми имамо право да се бавимо овим послом", каже Џу Јонг Бонг, искусни узгајивач паса и председник Корејског удружења јестивих паса.

Он тврди да је боља регулација индустрије - раније је или није било или је било врло мало - могла да реши многе проблеме око права животиња.

А ту је онда и доктор Ахн Јонг Геун, бивши професор прераде хране са националног универзитета Чунгнам, кога често називају „Доктором за псеће месо".

Један од веома ретких истраживача псећег меса у Јужној Кореји, започео је своје истраживање током Олимпијских игара 1988. године, незадовољан због, како тврди, пасивне реакције владе и академских кругова на критике из иностранства, и сада покушава да докаже предности једења псећег меса.

Према доктор Ахну, оно има ниску количину незасићених масти и може да послужи као здрава замена за говедину и свињетину.

Уместо тога, псећем месу је изгледа место у историји - што је потез који он доводи у питање као супротан основним слободама зацртаним у уставу његове земље.

Са његовим ставом се слаже узгајивач паса Џу, који каже: „Не можете да диктирате шта људи смеју и не смеју да једу."

То је мишљење које подржава Ли Бора, власница паса у тридесетим, која се противи једењу псећег меса и која поздравља нови закон, али додаје да је „донекле забринута" због његових импликација.

„Емоционално, волела бих кад људи не би узгајали и клали псе за храну", каже она.

„Међутим, у начелу, не мислим да су пси толико различити од крава или свиња."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]