Блиски исток и сукоби: Напади на Хуте у Јемену показују да се рат у Гази већ проширио

Време је да се прекине са причом о ризику да се рат у Гази прошири негде друге на Блиском истоку. То се већ десило.

Наде да оно што се дешава још може да се заустави заснивају се на чињеници да је све још увек на релативно ниском нивоу, када се узму у обзир најгори сценарији о регионалном рату.

Кад су у питању амерички и британски напади на Хуте у Јемену ту се не ради само, као што то желе да представе министри у Лондону, о слободи пловидбе и светској трговини.

Они су у директној вези са догађајима у Гази и представљају ескалацију кризе која је захватила читав регион.

Хути су се моментално зарекли да ће одговорити.

Сасвим је могуће и да ће проиранске групе у Ираку и Сирији интензивирати акције које предузимају против америчких снага у региону.

Ако се ова арена још више загреје, а америчке снаге буду на то узвратиле, напори америчке дипломатије да се избегне потпуни рат између Израела и Хезболаха, либанског војног и политичког покрета ког подржава Иран, биће отежани.

Хути су такође део мреже савезника и посредника, такозване Осовине отпора, коју је Иран оформио као предњи крај одбране против њихових непријатеља.

Они добијају све софистицираније оружје од Ирана, али је прецизније доживљавати их као савезнике пре него као продужену руку Техерана.

Провео сам поприлично времена са Хутима у Јемену и они су народ изузетно независних светоназора.

Они ће поздравити сукоб са Американцима.

Они желе да буду део овог рата.

Оно што се дешава одговара и Хутима и Исламској Републици Иран.

Иран је појачао њихове војне способности и оружану моћ Хута.

У питању су противбродски пројектили, балистички пројектили које су испаљивали на Израел, као и нападачки дронови - оне исте врсте коју Иран шаље Русији за рат против Украјине.

Добро су наоружани.

Нису ни близу поморског капацитета које имају САД, Велика Британија и други чланови коалиције коју су Американци сакупили на Црвеном мору.

Али претња коју представљају Хути мање се огледа у физичкој штети коју могу да нанесу, а више у опасности по међународну пловидбу.

У децембру су отели брод и довели га у једну у својих лука.

Отварали су и директну ватру на бродове и наносили им одређену штету, мада још нису потопили ниједно пловило.

Компаније које се баве комерцијалном бродском пловидбом и које превозе вредни терет кроз узани мореуз Баб ел Мандеб на улазу у Црвено море не желе да непријатељске снаге пуцају на њих.

Због новонасталог ризика, трошкови осигурања ће скочити у небеса и због тога се сада толико много компанија одлучује за обилазак уз западну обалу Африке и око Рта добре наде, уместо да користе Суецки канал, пречицу између Азије и Европе, која води бродове преко Црвеног мора и кроз Баб ел Мандеб.

Хути контролишу Сану, главни град Јемена, и велике делове земље, међу којима је и обала Црвеног мора од 2014. године.

Коалиција, у којој су били Саудијска Арабија и Уједињени Арпаски Емирати, ушла је у рат 2015. године у покушају да Хуте свргне са власти.

Саудијци су тврдили да је циљ њихове интервенције у грађанском рату у Јемену да се поврати легитимна и међународно призната власт, коју су Хути свргли.

Али неколико дана после почетка интервенције, разговарао сам са високим саудијским званичницима који су ми рекли да је циљ спречити Иран да оперише у њиховом дворишту.

Саудијци су Хуте бомбардовали од 2015. године све до постизања примирја пре мало више од годину дана, тако да је мало вероватно да ће их нова рунда ваздушних напада застрашити - они су навикнути на то.

Не верујем да се једном рундом ваздушних напада може да постићи било шта сем да их наведе да помисле: Јесте, на правом смо путу.

Они желе да буду доживљени као неустрашиви отпор Америци и западним савезницима који подржавају Израел.

Хути тврде да изводе ове нападе у Црвеном мору због рата у Гази, убијања цивила и тешких лишавања које је Израел наметнуо блокадом свега сем малог дела снабдевања храном и помоћи која им је потребна да преживе.

Они кажу да, ако се рат у Гази заврши и ако се дозволи улазак помоћи, не би више претили значајном међународном пловном путу.

Неки критичари америчке и британске подршке Израелу кажу да би моментално примирје у Гази био много бољи начин да се зауставе напади Хута него да их се бомбардује.

А ако се напади Хута наставе после примирја, аргумент је да би ваздушни напади против њих тада имали већи легитимитет.

Постоји могућност да би ова америчко-британска акција могла да продужи или ескалира ситуацију са Хутима, уместо да је заустави.

У новембру прошле године, кад су Хути начинили прве кораке у ширем рату у Гази и извршили нападе на трговачке бродове уз обалу Јемена, разговарао сам са Мухамедом Али Ал Хутијем, једном од водећих чланова њихове организације.

Тата је био веома пркосан, а апсолутно сам сигуран да ће Хути наставити да буду пркосни и сада.

Они ће желети да извршавају више напада, како би показали да су пркосни и непоражени.

Амерички и британски напади су погодили много различитих локација.

Иако је немогуће знати тачан војни капацитет Хута, делује мало вероватно да ју је онеспособила једна рудна ваздушних напада.

Јемен се граничи са Саудијском Арабијом.

Редовно саудијско бомбардовање од 2015. године чини се да није имало никаквог значајног утицаја на њихов војну способност.

Јемен је планинска земља.

Имајући у виду искуство под сталним бомбардовањем које имају, вероватно је да су покушали да сакрију њихове ствари.

Иран је вероватно послао саветнике и инструкторе у Јемен да им помогну у руковању оружјем које су им послали, а такође су сигурно смислили начине како да се ти напади преживе.

Можемо да проценимо колико је Иран осавременио арсенал Хута по томе из какве врсте оружја пуцају из Јемена.

Она су софистициранија, смртоноснија и стога представљају већу претњу.

Кад су Хути заузели трговачки брод прошлог месеца, на снимку њиховог напада се виде добро обучени командоси како се искрцавају из хеликоптера.

Изгледају убедљивије од призора које често виђамо на телевизијама - група неуредно одевених мушкараца који витлају калашњиковима.

То не може да се пореди са силом коју могу да искажу Америка и Велика Британија, али у у овој врсти ратовања то није поента.

Ако Хути, који имају подршку широм региона, могу да наставе да угрожавају бродове и пуцају на њих, то ће бити сигнал њиховим следбеницима да их Запад није покорио.

Извесно је да ће бити још одмазде Америке и њених савезника ако Хути не буду радили како им се каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]