Фашизам: Масовни поздрав покренуо политичку лавину у Италији

Италијанска опозиција позвала је владу да забрани странке крајње деснице после фашистичког митинга у Риму у недељу.

Митинг, на којем је учествовало неколико стотина људи, одржан је испред некадашњег седишта неофашистичке партије Италијански друштвени покрет.

Касније се управо ова партија трансформисала у данашњу конзервативну странку Браћа Италије, коју предводи председница владе Ђорђа Мелони.

Митинг је био посвећен догађајима од пре скоро пола века, када су у Риму убијена тројица неофашиста.

Верује се да су двојицу од њих убили левичарски радикали, док је трећег убила полиција у нередима који су уследили након првобитног напада.

За ова убиства нико никада није одговарао.

На снимцима на друштвеним мрежама виде се редови мушкараца у црном како су испружили десну руку, попут нациста и фашиста током Другог светског рата.

Чују се узвици: „Присутни!", као одговор на поклич: „За пале другове!", што је типичан слоган италијанске екстремне деснице.

Скуп се одржава сваке године да би се обележило убиство три млада активиста омладине екстремно десног Италијанског друштвеног покрета, 1978. године.

Двојицу су упуцали осумњичени левичарски екстремисти испред седишта Покрета у Риму, док је трећег убила полиција у нередима који су уследили после пуцњаве.

Нико никад није одговарао за убиства која су позната по имену улице где су се десила - „Ака Ларентија масакр".

Снимке су осудиле све партије политичког спектра.

Ели Шлајн, лидерка Демократске партије, странке левог центра, рекла је да слике скупа „личе на 1924." чиме га је упоредила са ером фашистичког лидера Бенита Мусолинија и његових црнокошуљашких милиција.

„Оно што се десило је неприхватљиво. Неофашистичке групе морају бити распуштени, као што устав налаже", додала је Шлајн.

Карло Календа, лидер центристичке партије Акција, каже да је обележавање „неприхватљива срамота у једној европској демократији".

Заменик премијерке Антонио Тајани, лидер странке десног центра Напред Италија, каже да би свако слављење диктатуре требало осудити и да „постоји закон због кога се не може оправдати фашизам у нашој земљи".

Чак су и неки чланови Италијанске браће, која политичке корене вуче из Италијанског друштвеног покрета, критиковала је догађај.

Ђовани Доницели рекао је да та странка „нема ништа са оним што се догодило" и да су они који су учествовали у догађају „200 идиота које ће левица користити да нас осуђује".

Ипак, председница италијанске владе Ђорђа Мелони није се оглашавала о овом питању.

Мелони је раније учествовала у обележавању убистава из 1978. године.

Пре три године, објавила је пост на Фејсбуку у знак сећања на три убијена активиста, уз поруку да су убиства била „трагедија за коју кривац никад није нађен", називајући их „раном која никад није зарасла".

Када је имала 19 година, Мелони је рекла новинарима да је тада сматрала италијанског ратног фашистичког лидера Бенита Мусолинија „добрим политичаром".

У италијанску политику је ушла као чланица Италијанског друштвеног покрета.

У последње време, она је покушала да се представи као умеренија, одбацујући оцену да „екстремне десничарке" и тврдећи да је њена странка „оставила фашизам у историји".

Критичари указују на чињеницу да партијски амблем и даље има тробојни пламен, симбол неофашизма, и у ћутању Мелони на сцене из Ака Ларенција виде прећутну подршку екстремнијој страни њене базе.

Слике са Ака Ларенција комеморације прошириле су се интернетом након што их је поделио Паоло Берици, новинар листа Република, али овакви догађаји нису необични у Италији.

Сваке године, стотине Мусолинијевих присталица окупља се у његовом родном граду Предапију и држи комеморативне скупове на којима се чују слогани и виде гестови из фашистичке ере.

Ти догађаји редовно отварају контроверзе, а опозиционе странке позивају полицију да спроведе истрагу.

Ипак, за разлику од Немачке, где је употреба симбола екстремне деснице забрањена, Италија нема закон којим би се забранила употреба фашистичке иконографије или гестова.

Широм Италије постоје зграде и споменици који носе Мусолинијево име.

Закони постоје „против оправдавања фашизма", али они су општи и ретко се примењују.

Власти су 2017. године покушале да усвоје строжи закон, али је пропало након што су десничарске странке тврдиле да би се тиме угрозила слобода говора.

У уторак, Игњацио Ла Руса, кљуни савезник Мелони који, као председник Сената заузима другу највишу функцију у земљи, укључио се у дебату тврдњом да показивање фашистичких поздрава „није увек злочин".

Ла Руса, који је познат и као колекционар фашистичких сувенира и има Мусолинијеву бисту у својој кући, рекао је италијанским медијима да и даље постоје нејасноће како се „неки гестови" могу тумачити у контексту комеморације страдалима.

Додао је да се радује будућој пресуди Касационог суда којом ће бити дефинисано да ли злочин користити фашистички поздрав.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]