Индонезија: Гунунг Паданг, џиновска подземна грађевина, могла би бити 'најстарија пирамида на свету'

Гунунг Паданг, Западна Јава, Индонезија — Потпис испод фотографије, Научници су током истраживања налазишта користили разне технике, попут бушења и снимања георадаром

- Аутор, Финанда Пративи
- Функција, ББЦ светски сервис
10 децембар 2023

Часопис који је објавио студију у којој се тврди да би џиновска подземна грађевина у Индонезији могла да буде „најстарија пирамида на свету" покренуо је истрагу о тој невероватној тези.

У Археолошкој проспекцији (Archaeological Prospection) је 20. октобра објављен рад у којем је изнета запањујућа тврдња да је праисторијска пирамида у индонежанској провинцији Западној Јави стара до 27.000 година.

Ову тврдњу оспоравају бројни археолози.

Шта се тврди?

Недавна анализа навела је научнике да поверују да је грађевина позната као Гунунг Паданг, што значи 'планина просветљења', саграђена на врху угашеног вулкана на Јави, најнасељенијем индонежанском острву.

Научници индонежанске Националне агенције за истраживање и иновације (БРИН) сматрају да би грађевина могла да буде много старија од Стоунхенџа у Енглеској и пирамида у Гизи у Египту, који су стари око 5.000 година, и да је можда најстарија монолитна грађевина (објекат или скулптура изграђена изједна, од једног блока материјала, обично камена) на свету.

Закључак су донели после истраживања која су на налазишту спроводили од 2011. до 2015. године.

Користили су разне технике, попут бушења и снимања георадаром (уређај који открива присуство објеката у земљи емитовањем радио-таласа).

Верују да је временски редослед градње био отприлике следећи:

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

Градња је почела током последњег глацијала (ледено раздобље када се атмосферска температура на Земљи значајно смањује), бар пре 16.000 година, а могуће чак и пре 27.000 година;
Основни део грађевине вероватно је саграђен између 25.000 и 14.000 година пре нове ере, радова није било током наредних неколико хиљада година;
Градња је настављена између 7.900 и 6.100 година пре нове ере, и у том периоду неимари су вероватно намерно закопали поједине делове налазишта;
Пирамида је завршена између 2.000 и 1.100 година пре нове ере, када су додате камене терасе које су данас видљиве на спољашности вулкана.

Степенаста пирамида

Професор Дани Хилман Натавиџаџа, геолог БРИН-а у индонежанском граду Бандунгу, каже да Гунунг Паданг није природно брдо, већ спратна пирамидална грађевина.

Он и његов тим су узели узорке земље дубоко из језгра брда и уверени су да су ваљани, првенствено због високог садржаја органских материја.

Значајно откриће било је, како истраживачи кажу, велика, вишеспратна одаја у средишњем делу грађевине.

Ово откриће их је навело да закључе да је Гунунг Паданг заправо пирамида.

На основу конструкције и резбарија у камену, истраживачки тим верује да ово налазиште постоји још од последњег леденог доба.

„Ово откриће доводи у питање опште прихваћено мишљење да су почетак људске цивилизације и развој напредних грађевинских техника везани за рани холоцен или рани неолит.

„Неимари који су градили други и трећи ниво Гунунг Паданга имали су изузетне зидарске вештине које нису својствене традиционалним ловачко-сакупљачким заједницама тог времена", рекао је професор Натавиџаџа за ББЦ.

'Закључак је маштовит'

Међутим, бројни археолози нису сагласни са закључцима које је на основу истраживања донео професор Натавиџаџа.

Један од њих је доктор Лутфи Јондри из Западне Јаве.

Тврдња да је Гунунг Паданг закопана пирамида је маштовита и „нагађање без ваљаних података", сматра Јондри.

Додаје да Индонезија нема културу градње пирамида.

„Питање је - да ли је ико икада закопао пирамиду на планини на архипелагу?

„Када су то људи закопавали пирамиде у планинама и колико је материјала потребно да се направи планина?", пита се Јондри.

Он сматра да је Гунунг Паданг пре пример типичне индонежанске грађевине него пирамида.

„Да ли је Индонезија било када имала културу градње пирамида?

„Нека не измишљају, те грађевине на архипелагу имају пунден берундак (камене терасе)", рекао је за ББЦ.

Камене терасе су камене грађевине у облику стола где су се обављали ритуали обожавања предака.

Верује се да су се ти ритуали обављали у Гунунг Падангу, а Јондри сматра да је због тога ова грађевина вероватно заиста скуп камених тераса, а не пирамида.

Он доводи у питање и узорке земље који су коришћени за истраживање и упозорава да не треба давати „предвиђања" о њиховом пореклу без узимања у обзир културне историје.

ББЦ је неколико пута покушао да контактира часопис Археолошку проспекцију, али нисмо добили никакав одговор.

Међутим, Ајлин Ерненвајн, археолошка геофизичарка на Универзитету Тенеси у Џонсон Ситију и коауторка часописа Археолошке проспекције, навела је у мејлу стручном часопису Природа (Nature) да је у току истрага рада у складу са правилима Одбора за етику у издавачкој делатности.

Професор Натавиџаџа каже да је истрага непотребна, јер се његов истраживачки тим придржавао свих етичких стандарда, и да су сви њихови налази били подвргнути темељној деветомесечној провери часописа који је објавио рад.