Избори у Пољској: Могућа промена власти

Десничарска популистичка партија Право и правда је на путу да освоји већину места на општим изборима у Пољској, сугерише излазна анкета, али ће имати проблема да обезбеди трећи мандат на власти.

Странка Право и правда, позната и као ПиС, требало би да освоји 36,8 одсто гласова, а центристичка опозиција 31,6 одсто, показују подаци анкете Ипсоса.

Ако се испоставе као тачни, Грађанска коалиција Доналда Туска има веће шансе да формира коалицију.

Циљ Тускове коалиције је да оконча осам година владавине ПиС-а под вођством Јарослава Качињског.

Лидер ПиС-а Качињски је признао да не зна да ли ће успех странке моћи да се претвори у још један мандат на власти.

„Пољска је победила, демократија је победила", рекао је Туск маси одушевљених присталица на скупу у Варшави.

„Ово је крај лоших времена, ово је крај владајуће странке", поручио је он раздраганим присталицама.

Када су резултати излазне анкета бљеснули на екрану, из масе се зачуло гласно одобравање, потом се Туск појавио на бини поздрављен овацијама и скандирањем.

Присталице су изгледале изненађене резултатима излазне анкете, а изборна комисија је потом саопштила да је излазност око 73 одсто, што је највише од пада комунизма 1989. године.

ПиС би могао да освоји 200 места у Сејму - пољској скупштини - од укупно 460 места, наводи се, што значи да прилично заостаје у борби за 230 места потребних за већину.

Мало је вероватно да ће моћи да се ослони на крајње десничарску странку Конфедерација, чији је лидер признао да је прошла много горе него што се очекивало, са предвиђених 12 места.

Качињски је за највећег ривала рекао да је марионета Берлина и Брисела и обећао да ће странка одржати снажну антимигрантску политику.

Лидер Грађанске коалиције Доналд Туск описао је изборе као најважније у Пољској од пада комунизма и од виталног значаја за њену будућност у Европској унији.

А ако резултати излазних анкета буду потврђен, Тускова странка има више шанси да формира широку коалицију, са Трећим путем десног центра и странком Левицом.

По затварању биралишта, на лицима присталицама странке ПиС видела се зебња.

„Морамо да се надамо", изјавио је Качињски.

„Без обзира да ли смо на власти или у опозицији, ми ћемо овај пројекат спроводити на разне начине и нећемо дозволити да Пољска буде издана", поручио је.

Присталице ПиС-а су скандирале „Јарослав" и махале, иако је ова странка, судећи према излазним анкетама, изгубила 35 места у односу на претходне изборе 2019.

Широм Пољске данас су били формирани дуги редови бирача.

Мермерни фоаје у стаљинистичкој палати културе у Варшави био је препун гласача, а зван ње је формирана „змија" на тргу.

„Кампања је била веома тврда и емотивна, зато има толико људи", рекла је гласачица ПиС-а Агнес за ББЦ.

Један од резултата жестоке предизборне кампање у Пољској био је повећан одзив.

„Изгледа да смо остварили рекорд излазности", рекао је шеф изборне Комисије Силвестер Марцинијак на конференцији за новинаре.

Многи бирачи у центру Варшаве дошли су са децом, па чак и кућним љубимцима.

Бирачи су говорили да су нервозни због резултата избора и сви су их видели као одлучујуће за будући правац Пољске.

Ко год да победи, ратна подршка Пољске Украјини тешко да ће се променити.

„Имамо рат на нашој граници. Морамо да будемо сигурни да ће нас влада одвести у правом смеру и бити отпорнија Русији", рекла је друга гласачица по имену Ела.

Пољаци су гласали на више од 30.000 бирачких места, а били су дуги редови и ван Пољске, са скоро 400.000 исељеника са правом гласа.

„Ово су најважнији избори на којима сам гласала током живота", рекла је Магдалена Божек док је стајала у реду за гласање у Лондону.

„Било је ово тешких осам година за нас, за проевропљане", додала је.

Пољска је подељена на 41 округ и има пропорционални систем представништва за парламент, заснован на партијским листама.

Гласови исељеника рачунају се у округу Варшаве.

Изгледа да ће пет партија прећи праг од пет одсто и ући у парламент.

Пољаци гласају и за горњи дом, Сенат.

Према изборним правилима, председник, у овом случају, Анджеј Дуда најпре позива највећу странку да формира владу.

Ако ПиС победи, али не успе да обезбеди већину у Сејму, следећи корак би био да скупштина именује премијера.

Затим би изабрао владу која би потом такође морала да добије подршку скупштине.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]