Русија, Израел и Палестинци: Путин је спреман да искористи рат у Израелу и Гази

Право је искушење замислити Владимира Путина како, у стилу негативца из филмова о Џејмсу Бонду, седи испред огромне контролне табле и монитора у неком скровишту дубоко у планинама, сеје хаос широм света.

Притисне једно дугме, и ето немира на Балкану.

Притисне друго, и Блиски исток експлодира.

Привлачно је искушење... Али вероватно није тачно. Било би то претеривање у процени утицаја руског лидера на догађаје у свету.

Да, Русија има везе са Хамасом и постала је блиски савезник Ирану, Сједињене Америчке Државе тврде да Москва и Техеран сада имају потпуно развијено партнерство у пољу одбране.

Али то не значи да је Москва директно умешана или да је раније знала за напад Хамаса на Израел

„Не верујемо даје Русија на било који начин била умешана", рекао је Александер Бен Зви, амбасадор Израела у Русији, за лист Комерсант ове недеље.

Додао је да је „потпуна глупост" сугерисати да је постојала руска веза са злочинима Хамаса у Израелу.

„Нисам видела никакве доказе да је Русија директно снабдевала Хамас оружјем, или да је руска војска обучавала оперативце Хамаса", каже Хана Ноте, стручњакиња за Русију и Блиски исток из Центра за проучавање неширења наоружања Џејмс Мартин из Берлина.

„Тачно је да Русија већ дуго има односе са Хамасом. Русија никада није прогласила Хамас за терористичку организацију. Делегација Хамаса била је у Москви прошле и ове године."

„Али не бих из тога закључила да постоји значајна војна подршка. Чак и ако знамо да су се руски системи за наоружање нашли у Појасу Газе, вероватно преко Синаја (у Египту) и уз помоћ Ирана."

Другим речима, председник Путин није притиснуо дугме на којем пише „Рат на Блиском истоку".

Но, да ли је спреман да извуче корист и добије предност?

Апсолутно. Ево и како.

Скретање пажње са Украјине

После избијања насиља на Блиском истоку, главне вести у светским медијима су се промениле и Москва се нада да ће драматични наслови из Израела скренути пажњу са руског рата у Украјини.

Али не ради се само о промени тока вести. Руске власти се такође надају да ће, као последица ситуације на Блиском истоку, неке од испорука оружја са Запада бити повучене са пута у Украјину и упућене у Израел.

„Ова криза ће директно утицати на ток специјалне војне операције" у Украјини, рекао је Константин Гаврилов, руски дипломата, за провладин дневник Известија,

„Спонзорима Украјине ће сукоб у Израелу скренути пажњу. То не значи да ће Запад напустити Украјинце, али ће количина војне помоћи опасти... И ток операције може оштро да се окрене у корист" Русије.

Пуста жеља Русије? Врло вероватно.

„Ми можемо и бићемо уз Израел, чак и када смо уз Украјину", рекао је Лојд Остин, амерички секретар за одбрану, после састанка са колегама из земаља чланица НАТО-а.

Али продужени сукоб на Блиском истоку ће тестирати способност Америке да истовремено подржава два савезника у два одвојена рата.

Русија као посредник?

Москва покушава да ојача улогу на Блиском истоку приказујући се као могући миротворац.

И раније је играла ту улогу, придружујући се претходним међународним покушајима да окончају сукоб у региону.

„Русија може и играће улогу у решавању" сукоба, рекао је Димитри Песков, Путинов портпарол

„Ми одржавамо контакте са странама у сукобу."

У посети Москви ове недеље био је и ирански премијер који је позвао Путина да „објави иницијативу за стварни прекид ватре" у региону.

Русија као миротворац? Тешко је данас продати ту улогу.

Ипак се ради о земљи која је покренула свеобухватну инвазију на суседну. После близу 20 месеци, рат Русије у Украјини донео је толико смрти и уништења која су шокирала свет.

Поред тога, рећи да „може и хоће да игра улогу" у постизању мира не гарантује да ће стране у сукобу прихватити понуђеног медијатора.

Москва већ дуго има интересе на Блиском истоку, још откако је Совјетски савез усвојио про-арапски став док је Израел гајио све ближе односе са Америком,

Годинама је државно подржавани антисемитизам био свакодневица совјетског живота.

После распада Совјетског савеза, односи Русије и Израела су побољшани, делом и због прилива више од милион Јевреја из бивших совјетских република.

Али се последњих година Русија Владимира Путина много више ближи противницима Израела, посебно Ирану, уносећи натегнутост у односе две земље.

Критика Америке

Кремљ игра на карту оног што већ одавно и често ради - окривљава Америку.

Од напада Хамаса на Израел, главна порука Владимира Путина је да се ради „примеру пропасти политике Сједињених Америчких Држава на Блиском истоку."

Ова теза се уклапа у општи образац Москве - напад на оно што зове „америчким хегемонизмом."

Стога стављање Америке у улогу главног кривца на Блиском истоку је метод Кремља да јача позицију Русије у региону на уштрб Вашингтона.

До сада сам писао о могућим користима које Русија може да извуче из догађаја на Блиском истоку, али постоје и опасности.

„Пажљиво калибрирана нестабилност је оно што највише користи Русији", сматра Хана Ноте.

„Ако ова криза скрене пажњу са Украјине - а постоји стварни ризик за то с обзиром на важност Израела у унутрашњем политичком контексту Америке - да, Русија може да има краткотрајну корист."

Али Русија не би имала корист од рата који би увукао шири регион, као и Иран, земљу која снабдева Хамас оружјем и новцем, каже Ноте.

„Русија не жели тотални рат између Израела и Ирана. Ако ствари крену у том правцу, и постане јасно да ће Америка чврсто стати на страну Израела, мислим да Русија неће имати избора него да се још више окрене ка Ирану, али нисам сигурна да то жели.

„Сматрам да Путин још увек вреднује његове односе са Израелом. Не мислим да руска дипломатија хоће да се нађе у позицији да бира стране.

„Сли што више ескалира овај конфликт, можда ће осећати све снажнији притисак", сматра Ноте.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]