Јужна Африка: Животиње више страхују од људских гласова, него од звукова које испуштају лавови

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Мутони Мунчири
- Функција, ББЦ Њуз
Људски гласови доводе до знатно већег страха код дивљих сисара него звукови које испуштају лавови, показало је истраживање у Јужној Африци.
Научници су емитовали снимке људи који разговарају нормалним тоном преко звучника скривених у рупама са водом у Националном парку Кругер.
Око 95 одсто животиња било је изузетно преплашено и брзо је побегло.
Супротно томе, снимљени звукови режања и рике лавова довели су до значајно мање панике.
Стручњаци су одабрали разговоре на локалним језицима, које говоре многи у тој земљи.
Током истраживања приметили су да неки слонови одговарају на звукове великих мачака покушајем да се супротставе извору звука.
Резултати указују да су животиње попут антилопа, слонова, жирафа, леопарда и брадавичастих свиња научиле да је контакт са људима веома опасан услед лова, као и коришћења оружја и паса у људској намери да ухвате дивље животиње.
Закључци се не односе само на Национални парк Кругер, јер је доказано широм планете да се дивље животиње плаше људи више него било ког другог предатора, наводи се.
Аутори су забележили да би то могло да буде претња за области које зависе од туризма у дивљини, јер посетиоци који су пожељни у таквим регионима плаше животиње које су дошли да виде.
Лијана Занет, једна од ауторки, каже за ББЦ да је истраживање усмерено на „екологију страха" - концепт који се бави утицајем односа предатор-плен на њихово окружење.
„Грабљивци убијају плен, што очигледно умањује број тих јединки, али смо показали да и страх који предатори изазивају може довести до опадања броја јединки животиња које лове.
„Мерење, ублажавање и манипулисање страхом који људи производе у дивљини представља изазов и прилику, јер верујемо да ће то бити кључан део планова за очување заштићених подручја и управљање њима", објашњава научница.
Открића отварају простор и за заштиту рањивих врста у овим екосистемима.
Људски звукови, уколико се користе исправно, могу да помогну у заштити од криволова.
„Учествујемо и у експерименталним тестирањима како бисмо установили да ли можемо да одвратимо носороге од места која су попришта криволова", додаје Занет.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














