Француска и религија: Стотине ученица враћено из школе због муслиманске одеће

Скоро 300 ученица, које су дошле у школу носећи дугу муслиманску одећу - абају, враћене су кући, саопштио је министар образовања Француске, где је ова одећа прошле недеље забрањена у образовним установама.

Већина је пристала да се пресвуче у другу одећу.

Према званичним подацима, 298 девојчица - од 15 година па навише, дошло је у школу у абајама, упркос забрани.

Школско особље разговарало је са њима, у складу са препорукама Министарства образовања, а већина девојака пристала је да се другачије облачи и може да похађа часове, додали су.

Међутим, 67 девојака је одбило да се пресвуче и послато је кући, а уследиће разговори са њиховим породицама.

Уколико дијалог не уроди плодом, девојке ће бити искључене из школе.

У француским државним школама је од 4. септембра забрањено ношење абаје, дуге хаљине која покрива цело тело осим главе, стопала и руку, изјавио је министар образовања.

У тој земљи важи строга забрана истицања верских обележја у државним школама и владиним зградама, јер се тиме, како кажу, крше секуларни закони.

„Секуларизам подразумева да у школи будете своји, без обзира на религију.

„Абаја је религиозни гест и њиме се жели да се тестира отпор Републике према секуларном уточишту које школа мора да чини", рекао је претходно министар образовања Габријел Атал за ТФ1.

Ношење мараме је у државним школама у Француској забрањено од 2004. године.

Одлука је довела до политичких подела - док се десничарске партије залажу за забрану, док су оне на левици изразиле забринутост за права муслиманских жена и девојчица.

Француска је 2010. забранила ношење хиџаба, што је изазвало гнев међу муслиманима у тој земљи у којој их има пет милиона.

У овој држави се од 19. века строго забрањује истицање верских симбола, између осталог и хришћанских крстова, како би се спречио било какав утицај католичанства на јавно образовање.

Током година закон се допуњавао како се мењала и структура становништва, те су тој листи придодате муслиманска марама и јеврејска кипа, али абаје нису биле у потпуности забрањене.

Дебата о исламским симболима знатно се интензивирала откако је чеченски избеглица одрубио главу наставнику Семјуелу Патију, који је ученицима показао карикатуре пророка Мухамеда.

Пати је убијен у близини његове школе у предграђу Париза 2020. године.

Забрана абаџе је прва велика политичка одлука 34-годишњег Габријела Атала, кога је председник Француске Емануел Макрон овог лета именовао за министра образовања.

Савет муслимана Француске (ЦФЦМ), национално тело које окупља муслиманска удружења, саопштило је да делови одеће „немају религиозно значење".

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]