Хип-хоп слави 50. рођендан: Од Грендмастер Флеша до Стормзија – историја репа и хип-хопа

Тупак Шакур. Доктор Дре. Миси Елиот. Еминем. Ран Д.М.Ц.

Лил Ким. Ауткаст. Џеј-Зи. Л.Л. Кул Џеј. Наз.

Шта је заједничко свим овим музичким легендама?

То су славни хип-хоп музичари, а жанр чије су претварање у светски феномен помогли ове године слави 50. рођендан.

Хип-хоп је музички стил који је створила црначка заједница у градовима широм Сједињених Америчких Држава почев од раних седамдесетих.

Има различитих стилова и током година се много развио, али обично подразумева реповање или ритмичко причање преко ритма или унапред снимљене матрице.

Већина хип-хоп музичара које познајете и волите данас нису могли да постигну невероватан успех без рада људи за које можда никад нисте чули oкао што су Ди-џеј Кул Херк, Грендмастер Флеш и Африка Бамбата.

Позабавили смо се неким кључним тренуцима у раној историји хип-хопа.

11. август 1973: Џемовање „Повратак у школу"

Крајем шездесетих и почетком седамдесетих једна од најсиромашнијих четврти Њујорка по имену Бронкс имала је много проблема.

Било је много борби између различитих банди.

Хип-хоп је постао глас улице, који је локална заједница користила као вентил за изражавање мишљења и проблема током веома насилног периода у њиховим четвртима.

Пронашли су бекство у музици и плесу на „блоковским журкама", организованим у стамбеним зградама у крају.

Једна од ових журки истиче се у односу на све остале - Џем „Повратак у школу" Синди Кембел организована је у рекреативној просторији у згради број 1520 на Авенији Сеџвик, 11. августа 1973. године.

Било је то у време кад је диско музика била на врхунцу популарности, али Синдин брат Ди-џеј Кул Херк, који је био диск-џокеј на том догађају, желео је да пушта музику на којој су одрасли он и његови углавном црни вршњаци - фанк и соул.

У то време музика се слушала са винилних плоча пуштаних на грамофону.

Херк би пуштао „брејкдаун" плоча.

„Музички бејкдаун" је кад један или неколико инструмената добије соло деоницу - обично бубњеви или перкусије - а вокали и други инструменти направе паузу.

Да ли сте знали?

•Брјекденс је име добио од људи на раним хип-хоп журкама у Њујорку који су плесали на „брејк" ритмове - само перкусионе делове - у песмама које су им пуштане

Свака песма коју је пуштао Херк имала је у себи „брејк".

А онда је он све одвео још један корак даље - уместо да користи један грамофон, користио је два и продужавао брејкове - перкусиони део музике - уз помоћ две плоче које је окретао.

Он је то звао „вртешка" и било је то, према многима, рођење онога што нам је данас познато као хип-хоп.

Новембар 1973: Формирање Јуниверзал Зулу Нејшена

Колега ди-џеј са источне стране Бронкса по имену Африка Бамбата био је бивши вођа банде коме је насиља у његовој заједници било преко главе.

Он је основао покрет Зулу, који је организовао догађаје на којима су чланови банди из Бронкса могли да се такмиче у брејкденсу и да слушају музику.

Почело је као музички оријентисана омладинска организација у опасном крају Њујорка - Бронксу, али је било толико популарно да је постало светски покрет.

Средина седамдесетих: Настанак скр-скр-скречовања

Како је популарност ове врсте диџејисања расла, више људи је експериментисало с њим.

Ди-џеј по имену Грендмастер Флеш који је волео електронику и науку почео је да користи руке да би манипулисао винилом док се окреће на његовим грамофонима, да би га заустављао и поново пуштао.

То је постало познато као скречовање - зато што игла која путује по браздама плоче (да би створила звук) „гребе" винил кад ди-џеј гура плочу напред-назад.

1976: Формирање Фјуриус Фајва

Иако је овај нови начин пуштања музике изнедрио хип-хоп, данас када помислите на неку песму из тог жанра, врло је вероватно да ћете прво помислити на реп.

Људи су певали и причали преко музике годинама пре Херкове журке из 1973. године, али тек кад се појавио тај тип диџејисања и ритмичког римовања у комбинацији с њим добили смо ране верзије онога што данас знамо као хип-хоп.

Кад је Грендмастер Флеш диџејисао у парковима, он би понудио микрофон сваком ко жели да га прихвати.

Пет тих људи били су редовни гости и постали су веома популарни, тако да је рођена нова екипа - Грендмастер Флеш и Фјуриус Фајв.

Журке су се претвориле у концерте, а Фјуриус Фајв су се временом претворили у једну од првих хип-хоп супергрупа.

1980: Ја сам Вондер Мајк и желим да вас поздравим

Хип-хоп је још увек био андерграунд уметничка форма.

Није снимљена ниједна хип-хоп плоча… још.

Музичарка и власница дискографске куће Силвија Робинсон је 1979. године отишла са нећаком на журку у Харлему.

Ту је први пут чула ди-џеја који репује и одлучила да овековечи тај стил на плочи.

Пронашла је троје људи у Њу Џерсију:

Заједно су постали Шугерхил Генг, а њихова прва плоча, „Rapper's Delight", објављена 1980. године, постала је прва хип-хоп песма свих времена која је ушла на америчке (и британске) топ-листе.

Стил је био веома сличан блок журки или џемовању у парку, пошто је група прослеђивала микрофон између себе - а популарност нумере напросто је експлодирала.

Зато што је то била прва хип-хоп песма икада снимљена и зато што је овај музички стил могао да се чује широм света, многи људи су помислили да су Шугархил Генг пионири репа.

Многи припадници етаблиране хип-хоп заједнице нису били срећни због тога.

Они су тврдили да Шугархил Генг нису репери нити ем-сијеви и да нису потекли из колевке хип-хопа - њујоршког Бронкса - већ из Њу Џерсија, који је 150 километара даље.

1982: Од журки до политике

За то време у Бронксу, ствари су се рапидно погоршавале.

Сиромаштво је било рекордно, многи људи су били незапослени, зграде су биле напуштене, а људи су били бесни - углавном зато што је изгледало као да нико други не зна или не жели да зна за услове у којима морају да живе.

И зато су Грендмастер Флеш и Фјуриус Фајв одлучили да испричају свету шта се дешава у њиховом крају.

Написали су песму - „The Message" и хип-хоп је први пут употребљен у политичке сврхе.

1990: Прва реп песма на врху топ листе

Хип-хоп је убрзано постајао део главног тока широм света тако да је било само питање времена кад ће хип-хоп песма да стигне у врхове топ листа.

„Ice, Ice, Baby" Ваниле Ајса винула се на прво место америчке Билбордове топ листе одмах после објављивања 1990. године, али многи нису били задовољни њом.

Многи критички цењени црни репери су се мучили да доведу своју музику пред масе - музику која је оригинално настала у црначкој заједници.

А онда се појави белац који преузме музички стил хип-хопа и одмах доспе на прво место.

У одговору на то, Ванила Ајс је рекао за Њујорк тајмс 1991. године: „То што сам бео је имало везе с тим, али не толико као што неки тврде."

Диверсификација

Како је хип-хоп растао, могућности за освајање топ листа и укрштање са другим жанровима расле су са њим.

Ран ДМЦ је 1986. године урадио хип-хоп обраду рок песме „Walk This Way" групе Аеросмит и то је постао инстант класик, претворивши их у прве хип-хоп глобалне суперзвезде.

Почели су да се појављују знаци да хип-хоп није више искључиво домен црнаца.

Солт-Н-Пепа имале су хит са „Push It!", а потом су Бисти Бојз, борећи се за право да се проводе, доспели са првим америчким реп албумом у врх листе са Licensed to Ill.

Жанр је постала многострана зверка, од тврдог звука комптонских репера до пуног спектра понуде једног Ву-Тенг Клана.

Хип-хоп је почео да диверсификује звук и публику, као што је показао дебитантски албум Де Ла Соул 3 Feet High and Rising и други алтернативни, духовнији бендови као што су Трајб Колд Куест.

Fight the power

Инспирисани Покретом црне моћи из шездесетих, група са Лонг Ајленда Паблик Енеми и њена песма „Fight the Power" истицали су проблеме са којима се суочавају млади црнци.

Назова нумера „N.Y. State Of Mind", једна од ретких реп песама која се појавила у Нортоновој антологији афро-америчке књижевности, названа је „јасним описом живота у гету као да је фотографија Гордона Паркса или песма Ленгстона Хјуза".

У песми „Express Yourself" групе НВА, Др Дре објављује, преко заразне позајмљене мелодије, да им је речено да „забораве на гето и да репују само за поп листе".

Златно доба

Од краја осамдесетих до средине деведесетих било је златно доба хип-хопа.

Како је реп учвршћивао положај као један од најпродаванијих жанрова, Тупак Шакур и Ноторијус Б.И.Г. предводили су екипу песмама као што су „California Love", „Changes" и „Juicy".

Све је пошло по злу кад су калифорнијски Тупак и бруклински „Биги", некада пријатељи, убијени као славне жртве ривалитета између Источне и Западне обале.

Оба убиства остају до данас нерасветљена, али њихове смрти су ипак смањиле напетост.

Пре истека миленијума, све је било спремно за експлозију прве беле хип-хоп мегазвезде.

Под менторством повратника Др Дреа, детроитски Маршал Метерз Трећи, познат као Еминем, али и као Слим Шејди, гласно је стигао на сцену.

Његов црнохуморни, политички некоректни, супербрзи стил риме донео је нешто ново у игру и он је на крају глумио верзију себе у филму о реп борбама Осам миља.

Жене и хип-хоп

Постојао је и свесни покрет који је славио искуство црне жене, а који су предводиле Мони Лав, Квин Латифа и, касније, Лорин Хил.

До историјског тренутка дошло је 1999. године кад је Лорин Хил, претходно прослављена са Фуџиз, а и филмом Опасни умови, премостила јаз између хип-хопа и популарне музике главног тока освојивши пет Гремија за дубоко лични албум The Miseducation of Lauryn Hill.

Њен осећајни стил реповања инспирисао је будуће генерације британских женских реп звезда као што су Мис Дајнемајт, Спич Дебел и Естел.

Звук се поново трансформисао експериментисањем које је предводио продуцент Тимбаленд и стигла је очаравајућа нова сензација Миси Елиот, чији ће образац следити имена као што су Ники Минаж и Меган Ди Сталион.

Британска веза

Раније, кад је хип-хоп први пут прешао Атлантик, многи британски извођачи су напросто копирали америчке колеге.

Али имена као што су Рутс Манува, Со Соли Кру и Стритс, који су мешали хип-хоп са дабом и британским гаражним звуком, подарили су репу аутентични британски глас и акценат.

Пре тога је освануо трип хоп, када су бристолски Масив Атек и Портисхед креирали спору психоделичну фузију хип-хопа и електронике.

ББЦ је 2002. године лансирао нову радио станицу 1Xtra, циљану за љубитеље савремене црначке музике.

Са њом је стигла грајм сцена, коју су предводиле лондонске пиратске радио наде Дизи Раскал, Вајли и Кано, који су утицаје извлачили из хип-хопа, џангла и плесне музике.

Велика прекретница за британску публику наступила је кад је главни извођач на Гластонберију 2008. године био Џеј-Зи упркос томе што је Ноел Галагер из Оезиса рекао за ББЦ да је „погрешно" дати хип-хопу тако почасно место.

У данашњу генерацију цењених младих британских репера спадају Дејв и Литл Симз, као и Лојл Карнер.

Они сви доприносе општем звуку, причајући своје приче властитим јединственим гласом за неку сасвим нову публику.

Погледајте и ову причу

Наслеђе

Иновације су непрестано пристизале од пионира као што су Ауткаст, Кање Вест, Тајлер Д Кријетор и Кендрик Ламар, који ће претворити хип-хоп у уметничку форму у дигиталном добу.

Ламар је рекао да жели да говори „бруталне" ствари на плочи које „друштво можда не жели да чује", док и даље „има ту специјалну везу" са слушаоцима.

Његов Гремијем овенчани платинасти албум из 2015. године To Pimp a Butterfly донео је химну пркоса - „Alright" - за покрет Животи црнаца су важни, после убиства Џорџа Флојда.

Његов наредни албум, Damn из 2018. године, освојио је Пулицерову награду.

Лил Наз Икс, један од највећих геј репера, са историјатом жртве хомофобије, поставио је нови рекорд америчких топ листа провевши 19 недеља на првом месту са Old Town Road.

Стормзи је постао први црни британски репер који је био главна звезда највећег музичког фестивала у земљи , истичући на бини неравноправност у правосудном систему и уметности.

Хип-хоп данас

Деведесете се често називају златним добом хип-хопа - уз имена као што су Снуп Дог, Наз, Миси Елиот и Џеј-Зи редовно у врховима топ листа.

У Великој Британији, „грајм" је настао из хип-хопа - британски електронски реп који је кренуо из црначких заједница Источног Лондона раних 2000-их.

Музички стил који је потекао из једног од најсиромашнијих крајева Њујорка, хип-хоп је данас најславнија музичка форма на свету - са музичарима као што су Дрејк, Ники Минаж, Карди Б, Стормзи и Кендрик Ламар који су стекли светску славу у последњој деценији.

Педесет година од рођења, хип-хип је жанр који наставља еволуцију.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]